Милић Радовановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м чишћење
Ред 1: Ред 1:
{{Биографија |
{{Биографија
име= Милић |
| име = Милић
презиме= Радовановић|
| презиме = Радовановић
слика= |
| слика =
ширина_слике= |
| ширина_слике =
текст_уз_слику= |
| текст_уз_слику =
дан_рођења=26|
| дан_рођења =26
месец_рођења= мај|
| месец_рођења = мај
година_рођења=1860.|
| година_рођења =1860.
место_рођења= Честобродица|
| место_рођења= Честобродица
држава_рођења=Србија|
| држава_рођења =Србија
дан_смрти=28|
| дан_смрти =28
месец_смрти= децембар|
| месец_смрти = децембар
година_смрти=1936.|
| година_смрти =1936.
место_смрти= Београд|
| место_смрти = Београд
држава_смрти=Србија |
| држава_смрти =Србија
женски_пол=
| женски_пол =
}}
}}



Верзија на датум 8. април 2010. у 14:07

Милић Радовановић
Датум рођења(1860-05-26)26. мај 1860.
Место рођењаЧестобродица, Србија
Датум смрти28. децембар 1936.(1936-12-28) (76 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Милић Радовановић, 1860 - 1936, економиста и министар.

Завршио је студије економије у Паризу. Предавао је народну економију на Правном факултету у Београду 1892-1924. године. Био је народни посланик, министар финансија Србије 1902. и 1903. године и председник Задружног савеза. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре.

Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, слева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.

Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.

Већа дела:

  • 1893. Стара и нова школа у економској науци
  • 1911-2. Народна економија (скрипта)