Швајцарска гарда — разлика између измена
мНема описа измене |
2 deo teksta sa referencom. |
||
| Ред 8: | Ред 8: | ||
Да би неко ступио у гардијску службу први услов је да је држављанин [[Швајцарска|Швајцарске]], |
Да би неко ступио у гардијску службу први услов је да је држављанин [[Швајцарска|Швајцарске]], |
||
затим не сме бити млађи од 19 ни старији од 30 година, нити нижи од 174-{cm}-, мора бити неожењен и католичке вере. Они потписују уговор на две године уз могућност да га обнове, али се то догађа ретко, па после две године 70% њих напушта службу. Полажу заклетву [[6. мај]]а као подсећање на дан опсаде [[Рим]]а [[1527]]. године када је погинуло 147 гардиста. Обавезују се да ће верно и са поштовањем чувати папу и његове наследнике. |
затим не сме бити млађи од 19 ни старији од 30 година, нити нижи од 174-{cm}-, мора бити неожењен и католичке вере. Такође мора да поседује диплому средње школе или више образовање.<ref>http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/ammissione_en.htm</ref> Они потписују уговор на две године уз могућност да га обнове, али се то догађа ретко, па после две године 70% њих напушта службу. Полажу заклетву [[6. мај]]а као подсећање на дан опсаде [[Рим]]а [[1527]]. године када је погинуло 147 гардиста. Обавезују се да ће верно и са поштовањем чувати папу и његове наследнике. |
||
Њихова пругаста униформа плаво-жуто-црвене боје састоји се из 154 дела и ручно се шије. Погрешно се верује да ју је осмислио [[Микеланђело]], ту униформу осмислио је [[Жил Репон]]. Обични војници на шлему носе перје црвене боје, црно је на шлемовима добошара, бела означава подофицире, а љубичаста официре. Перје се набавља у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]], а обнавља се сваке три године, а боји га и обликује мајстор из [[Фиренца|Фиренце]]. |
Њихова пругаста униформа плаво-жуто-црвене боје састоји се из 154 дела и ручно се шије. Погрешно се верује да ју је осмислио [[Микеланђело]], ту униформу осмислио је [[Жил Репон]]. Обични војници на шлему носе перје црвене боје, црно је на шлемовима добошара, бела означава подофицире, а љубичаста официре. Перје се набавља у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]], а обнавља се сваке три године, а боји га и обликује мајстор из [[Фиренца|Фиренце]]. |
||
Верзија на датум 17. април 2010. у 14:43
Епископска Швајцарска гарда или Ватиканска гарда (нем. Schweizergarde, итал. Guardia Svizzera Pontificia, лат. Pontificia Cohors Helvetica или Cohors Pedestris Helvetiorum a Sacra Custodia Pontificis) је најмалобројнија и једна од најстаријих војска у свету и у папиној је служби.[1]
На идеју о заштити Свете столице дошао је папа Јулије II (1503-1513). То је било време када је велики број војника најамника живео од ратовања, па се често догађало да се плаћеници предомисле и пређу на страну другог господара. Швајцарски војници су били на добром гласу због храбрости и оданости владару који их узме у службу. Папа Јулије II 21. јануара 1506. званично установљава Ватиканску гарду у чије је редове примио само војнике из Швајцарске.[2].
Њу од оснивања чине 4 официра, 23 подофицира, 80 војника, 2 добошара и један капелан (војни свештеник), и тај број се одржао до данас. Због хелебарде (копља које испод металног врха има секиру с једне, а наоштрену куку с друге стране) зову их још и хелебардаши.
Да би неко ступио у гардијску службу први услов је да је држављанин Швајцарске, затим не сме бити млађи од 19 ни старији од 30 година, нити нижи од 174cm, мора бити неожењен и католичке вере. Такође мора да поседује диплому средње школе или више образовање.[3] Они потписују уговор на две године уз могућност да га обнове, али се то догађа ретко, па после две године 70% њих напушта службу. Полажу заклетву 6. маја као подсећање на дан опсаде Рима 1527. године када је погинуло 147 гардиста. Обавезују се да ће верно и са поштовањем чувати папу и његове наследнике.
Њихова пругаста униформа плаво-жуто-црвене боје састоји се из 154 дела и ручно се шије. Погрешно се верује да ју је осмислио Микеланђело, ту униформу осмислио је Жил Репон. Обични војници на шлему носе перје црвене боје, црно је на шлемовима добошара, бела означава подофицире, а љубичаста официре. Перје се набавља у Јужној Африци, а обнавља се сваке три године, а боји га и обликује мајстор из Фиренце.