6. мај

6. мај (06.05) је 126. дан у години по грегоријанском календару (127. у преступној години). До краја године има још 239 дана.

Догађаји

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

• 1237 — У манастиру Милешева сахрањене су мошти Растка Немањића – Светог Саве, првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову у Бугарској. Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду.
• 1527 — Војска бурбонског војводе Карла опустошила је и опљачкала Рим и побила око 4.000 његових становника.
• 1626 — Холандски насељеник Петер Минојт купио је од Индијанаца острво Менхетн, на којем је касније изграђен Њујорк, за бижутерију у вредности од 60 гулдена.
• 1757 — У Седмогодишњем рату пруски краљ Фридрих II освојио је Праг, који су браниле аустријске трупе.
• 1804 — У Остружници код Београда одржана прва Скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку - Скупштина у Остружници.
• 1840 — Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I.
• 1919 — На Версајској мировној конференцији Немачкој су одузете колоније у Африци.
• 1932 — Француског председника Пола Думеа у Паризу је убио руски емигрант.
• 1937 — Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа.
• 1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант поднео је оставку због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источнонемачки шпијун.
• 1979 — На изборима у Аустрији победила је Социјалдемократска партија Аустрије Бруна Крајског.
• 1981 — САД су протерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам.
• 1991 — У Сплиту су избиле демонстрације против ЈНА у којима је убијен војник Сашко Гешовски.
• 1993 — Народна скупштина Републике Српске на Палама одлучила је да се о Венс-Овеновом мировном плану за Босну изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96% бирача.
• 1994 — Отворен је тунел испод Ламанша.
• 1996 — Влада председника Гватемале Алвара Арсуа и вође левичарске гериле су потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата.
• 1999 — Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља Запада и Русије (Група 8) договорили су се на састанку у Бону о принципима за окончање рата на Косову.
• 2000 — У близини Нанта на југу Француске у изгорелом аутомобилу „фијат уно“ пронађено је тело папараца Жан-Пола Андансона, који је последњих десет година фотографисао краљевске породице и филмске звезде. Он и његов ауто довођени су у везу са саобраћајном несрећом у Паризу када је погинула принцеза Дајана и њен пријатељ Доди ел Фајед.
• 2001 — У Ирану, на фудбалском стадиону у Сари, два лица су погинула, а око 300 повређено, када се током утакмице, коју је посматрало око 30.000 гледалаца, срушио кров на стадиону.
• 2003 — Савет безбедности УН продужио је санкције уведене Либерији 2001. због њене наводне помоћи побуњеницима у Сијери Леонеу. Њима је укључен и ембарго на увоз оружја, као и на извоз дијаманата.
• 2004 — Суд у Либији осудио је пет медицинских сестара из Бугарске и једног палестинског лекара на смрт због наводног инфицирања око 400 либијске деце вирусом Сиде у педијатријској болници у Бенгазију. ОЕБС је упутио Либији апел да не погуби осуђене, а резолуција истог садржаја достављена је парламентарцима из 50 земаља-чланица те организације.

Рођења

• 1758 — Максимилијан Робеспјер, француски политичар, један од најпознатијих вођа Француске револуције. (прем. 1794)
• 1856 — Роберт Пири, амерички истраживач, предводник прве експедиције која је стигла на Северни пол. (прем. 1920)
• 1856 — Зигмунд Фројд, аустријски неуролог, познат као утемељитељ психоанализе. (прем. 1939)
• 1868 — Михаило Петровић Алас, српски математичар. (прем. 1943)
• 1895 — Рудолф Валентино, италијанско-амерички глумац. (прем. 1926)
• 1904 — Хари Мартинсон, шведски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1974). (прем. 1978)
• 1915 — Орсон Велс, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 1985)
• 1923 — Драган Савић, српски аутор стрипова, карикатуриста, сликар и новинар, познат и као један од оснивача листа Ошишани јеж. (прем. 2009)
• 1924 — Пуриша Ђорђевић, српски редитељ и сценариста. (прем. 2022)
• 1926 — Бранка Митић, српска глумица. (прем. 2012)
• 1937 — Рубин Картер, америчко-канадски боксер. (прем. 2014)
• 1938 — Сретен Драгојловић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 1971)
• 1940 — Весна Пешић, српска социолошкиња и политичарка.
• 1941 — Ивица Осим, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2022)
• 1947 — Љубомир Врачаревић, српски мајстор борилачких вештина, творац реалног аикида. (прем. 2013)
• 1952 — Кристијан Клавје, француски глумац, сценариста, редитељ и продуцент.
• 1953 — Тони Блер, британски политичар, премијер Велике Британије (1997—2007).
• 1961 — Џорџ Клуни, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.
• 1964 — Бобан Марковић, српски музичар, један од најзначајнијих трубача на Балкану.
• 1966 — Маја Новељић, српска глумица.
• 1971 — Тил Бронер, немачки џез музичар.
• 1971 — Крис Шифлет, амерички музичар, најпознатији као гитариста групе Foo Fighters.
• 1972 — Александар Јанковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1973 — Дејан Томашевић, српски кошаркаш.
• 1979 — Ратко Варда, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш.
• 1980 — Димитрис Дијамантидис, грчки кошаркаш.
• 1982 — Миљан Мрдаковић, српски фудбалер. (прем. 2020)
• 1983 — Дани Алвес, бразилски фудбалер.
• 1983 — Габореј Сидибе, америчка глумица.
• 1984 — Оливер Лафајет, америчко-хрватски кошаркаш.
• 1985 — Крис Пол, амерички кошаркаш.
• 1986 — Горан Драгић, словеначки кошаркаш.
• 1986 — Арон Џексон, амерички кошаркаш.
• 1987 — Дрис Мертенс, белгијски фудбалер.
• 1988 — Алекси Аженса, француски кошаркаш.
• 1988 — Рајан Андерсон, амерички кошаркаш.
• 1989 — Доминика Цибулкова, словачка тенисерка.
• 1991 — Иван Бува, хрватски кошаркаш.
• 1992 — Јонас Валанчијунас, литвански кошаркаш.
• 1992 — Ален Омић, словеначко-босанскохерцеговачки кошаркаш.
• 1993 — Урош Ковачевић, српски одбојкаш.
• 1993 — Наоми Скот, енглеска глумица и певачица.
• 1994 — Матео Ковачић, хрватски фудбалер.
• 1995 — Немања Антонов, српски фудбалер.
• 1995 — Марко Пјаца, хрватски фудбалер.

Смрти

• 523 — Трасамунд, краљ Вандала и Алана
• 1859 — Александар фон Хумболт, немачки географ и природњак
• 1862 — Хенри Дејвид Торо, амерички писац.
• 1910 — Едвард VII, краљ Велике Британије и Ирске.
• 1939 — Константин Сомов, руски писац
• 1949 — Морис Метерлинк, белгијски писац фламанског порекла, Нобеловац.
• 1952 — Марија Монтесори, италијанска едукаторка
• 1957 — Светолик Гребенац је био адвокат и новинар,
• 1992 — Марлен Дитрих, америчка филмска глумица немачког порекла.
• 1994 — Станко Опачић Ћаница је био учесник Народноослободилачке борбе, политички представник Срба у Хрватској, заточеник Голог отока и сакупљач народног културног блага
• 1997 — Душан Анђелковић (књижевник), српски и југословенски књижевник. (рођ. 1910)
• 1999 — Горан Раичевић, Југословенски атлетичар.
• 2001 — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар (рођ. 1932)
• 2007 — Стеван Раичковић је био српски песник и академик.

Ђорђе Новковић, хрватски текстописац

• 2014 — Војо Стојановски, македонски певач. (рођ. 1949)

Празници и дани сећања

• Ђурђевден или Ђурен празник Горанаца у Гори
• Српска православна црква слави:
  • Светог великомученика Ђорђа (Ђурђевдан)
  • Светог мученика Лазара Новог
• Дан Свемира

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума