Швајцарска гарда — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
+ referenca
1 deo novog odeljka.
Ред 11: Ред 11:


Њихова пругаста униформа плаво-жуто-црвене боје састоји се из 154 дела и ручно се шије. Погрешно се верује да ју је осмислио [[Микеланђело]], ту униформу осмислио је [[Жил Репон]]<ref>http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/divisa_en.htm</ref>. Обични војници на шлему носе перје црвене боје, црно је на шлемовима добошара, бела означава подофицире, а љубичаста официре. Перје се набавља у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]], а обнавља се сваке три године, а боји га и обликује мајстор из [[Фиренца|Фиренце]].
Њихова пругаста униформа плаво-жуто-црвене боје састоји се из 154 дела и ручно се шије. Погрешно се верује да ју је осмислио [[Микеланђело]], ту униформу осмислио је [[Жил Репон]]<ref>http://www.vatican.va/roman_curia/swiss_guard/swissguard/divisa_en.htm</ref>. Обични војници на шлему носе перје црвене боје, црно је на шлемовима добошара, бела означава подофицире, а љубичаста официре. Перје се набавља у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]], а обнавља се сваке три године, а боји га и обликује мајстор из [[Фиренца|Фиренце]].

== Швајцарска гарда и њена историја ==

Швајцарска плаћеничка гарда борила се у разним Европским армијама од 15 до 19 века. Због традиционалног савеза који је постојао између [[Француска|Француске]] и [[Швајцарска|Швајцарске]] (од 1516. године до данас), Швајцарска војска имала је важну улогу у војној историји Француске. [[Франсоа I]] је имао 120,000 таквих трупа под његовом командом у ратовима које је водио. У битци код [[Павија|Павије]] (1525) његова гарда ''100 Швајцараца'' погинула је у његовој одбрани пре него што је сам Франсоа био заробљен од стране [[Шпанци|Шпанаца]].


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 17. април 2010. у 14:57

Епископска Швајцарска гарда или Ватиканска гарда (нем. Schweizergarde, итал. Guardia Svizzera Pontificia, лат. Pontificia Cohors Helvetica или Cohors Pedestris Helvetiorum a Sacra Custodia Pontificis) је најмалобројнија и једна од најстаријих војска у свету и у папиној је служби.[1]

На идеју о заштити Свете столице дошао је папа Јулије II (1503-1513). То је било време када је велики број војника најамника живео од ратовања, па се често догађало да се плаћеници предомисле и пређу на страну другог господара. Швајцарски војници су били на добром гласу због храбрости и оданости владару који их узме у службу. Папа Јулије II 21. јануара 1506. званично установљава Ватиканску гарду у чије је редове примио само војнике из Швајцарске.[2].

Њу од оснивања чине 4 официра, 23 подофицира, 80 војника, 2 добошара и један капелан (војни свештеник), и тај број се одржао до данас. Због хелебарде (копља које испод металног врха има секиру с једне, а наоштрену куку с друге стране) зову их још и хелебардаши.

Датотека:€2 commemorative coin Vatican City 2006.jpg
Папински новчић од 2€

Да би неко ступио у гардијску службу први услов је да је држављанин Швајцарске, затим не сме бити млађи од 19 ни старији од 30 година, нити нижи од 174cm, мора бити неожењен и католичке вере. Такође мора да поседује диплому средње школе или више образовање.[3] Они потписују уговор на две године уз могућност да га обнове, али се то догађа ретко, па после две године 70% њих напушта службу. Полажу заклетву 6. маја као подсећање на дан опсаде Рима 1527. године када је погинуло 147 гардиста. Обавезују се да ће верно и са поштовањем чувати папу и његове наследнике. 2009. године Швајцарски командант Данијел Анриг, наговестио је да би гарда могла да регрутује и жене једнога дана.[4] [5]

Њихова пругаста униформа плаво-жуто-црвене боје састоји се из 154 дела и ручно се шије. Погрешно се верује да ју је осмислио Микеланђело, ту униформу осмислио је Жил Репон[6]. Обични војници на шлему носе перје црвене боје, црно је на шлемовима добошара, бела означава подофицире, а љубичаста официре. Перје се набавља у Јужној Африци, а обнавља се сваке три године, а боји га и обликује мајстор из Фиренце.

Швајцарска гарда и њена историја

Швајцарска плаћеничка гарда борила се у разним Европским армијама од 15 до 19 века. Због традиционалног савеза који је постојао између Француске и Швајцарске (од 1516. године до данас), Швајцарска војска имала је важну улогу у војној историји Француске. Франсоа I је имао 120,000 таквих трупа под његовом командом у ратовима које је водио. У битци код Павије (1525) његова гарда 100 Швајцараца погинула је у његовој одбрани пре него што је сам Франсоа био заробљен од стране Шпанаца.

Референце

Шаблон:Link FA

Шаблон:Link FA