Фузиони језици — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
== Примери == |
== Примери == |
||
*[[латински језик|Латински]]: -us (у, нпр. ''bonus'', "добар") носи значења [[номинатив]]а, мушког [[род (граматика)|рода]] и [[број (граматика)|једнине]]. Променом једне од категорија променио би се цео наставак (пр. уколико би се мушки род заменио женским, наставак не би био '''-'''us, него -a). |
*[[латински језик|Латински]]: -us (у, нпр. ''bonus'', "добар") носи значења [[номинатив]]а, мушког [[род (граматика)|рода]] и [[број (граматика)|једнине]]. Променом једне од категорија променио би се цео наставак (пр. уколико би се мушки род заменио женским, наставак не би био '''-'''us, него -a). |
||
*[[српски језик|Српски]]: |
*[[српски језик|Српски]]: |
||
**-м (у, нпр. ''радим'', ''спавам'') носи значења садашњег времена, једнине и првог лица. |
|||
**-(а)р (у, нпр. ''добар'') носи значења номинатива, мушког рода и једнине, а присутно је и [[непостојано А]]. |
|||
== Историја== |
== Историја== |
Верзија на датум 9. август 2010. у 15:39
Фузиони језици (познати и као флективни језици) су синтетички језици код којих долази до стапања (фузије) различитих морфема у целину коју је тешко поделити. Као резултат тога, један морфем може бити носилац више од једног значења, што фузионе језике контрастира са аглутинативним језицима.
У фузионим језицима присутне су и честе мутације фонема, а није редак ни суплетивизам.
Језици
Висок ниво фузије/флективности присутан је и у неким Сами језицима (нпр. Сколт Самију).
Примери
- Латински: -us (у, нпр. bonus, "добар") носи значења номинатива, мушког рода и једнине. Променом једне од категорија променио би се цео наставак (пр. уколико би се мушки род заменио женским, наставак не би био -us, него -a).
- Српски:
- -м (у, нпр. радим, спавам) носи значења садашњег времена, једнине и првог лица.
- -(а)р (у, нпр. добар) носи значења номинатива, мушког рода и једнине, а присутно је и непостојано А.
Историја
Већина лингвиста верује да су се фузиони језици развили од аглутинативних језика, али нема јасних доказа. Са друге стране, у фузионим језицима постоји тенденција да се током времена флективност губи - различитом брзином, тј, неки брже него други. Словенски и балтички језици (нарочито литвански језик), као и грчки језик и санскрит, а у великој мери и јерменски језик, сачували су највећи део флексија, док су енглески и африканс изгубили највећи део својих флексија.
Деклинација
У фузионим језицима придеви (као и друге врсте речи) конгруирају (слажу се) уз именице. Нпр, у немачком језику члан (одређени и неодређени) слажу се са именицама уз које стоје по роду именице, као и по падежу:
Падеж | Мушки род | Женски род | Средњи род | Множина |
---|---|---|---|---|
Номинатив | der | die | das | die |
Акузатив | den | die | das | die |
Датив | dem | der | dem | den |
Генитив | des | der | des | der |
Придеви се слажу са именицама по роду, броју и падежу, били иза неодређеног члана (мешана деклинација), одређеног члана (слаба деклинација) или ако члан није присутан (јака деклинација):
- Der Hamster (именица мушког рода, номинатив)
- Des Hamsters (именица мушког рода, генитив)
И додајући придев klein "мали":
- Ein kleiner Hamster "(један) мали хрчак" (мешана деклинација, номинатив)
- Der kleine Hamster "(тај) мали хрчак" (слаба деклинација, номинатив)
- Ich sah den kleinen Hamster "Видео сам (тог) малог хрчка" (слаба деклинација, акузатив)
- Mit kleinem Hamster "са малим хрчком" (нема члана; јака деклинација, датив).