Семитски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
семитски
Географска распострањеностјугозападна Азија, северна Африка,
североисточна Африка, Малта
Језичка класификацијаафроазијски
  • семитски
Прајезикпрасемитски
Подподела
ISO 639-2 / 5sem
Глотологsemi1276[1]
{{{mapalt}}}
Приближна историјска дистрибуција семитских језика

Хронолошко мапирање семитских језика
Афроазијски језици – распрострањеност семитских језика је означена наранџастом бојом

Семитски језици, раније такође познати као сиро-арабијски језици, група су сродних језика који воде порекло из западне Азије.[2][3] Ове језике говори преко 470 милиона људи у западној Азији, северној Африци, Сомалији, Џибутију, Еритреји и Етиопији,[4] као и у често великим имигрантским заједницама у Северној Америци, Европи и Аустралазији.[5][6] Они припадају афроазијској језичкој породици. Најзаступљенији семитски језик јесте арапски, којим говори око 300 милиона људи,[7] потом амхарски са 22 милиона говорника,[8] затим хебрејски којим говори око 7 милиона људи,[9] тигриња језик са 6,5 милиона говорника[10], арамејски који броји приближно 575.000 до једног милиона говорника,[11][12][13] и малтешки (483.000 говорника).[14]

Семитски језици се појављују у писаном облику од врло раног историјског датума, а источносемитски акадски и еблајски текстови (писани алфабетом прилагођеним из сумерског клинописа) јављају се од 30. века пне и 25. века пне у Месопотамији, у северном Леванту, респективно. Једини раније атестирани језици су сумерски, еламитски (2800 пне до 550 године пне) (оба су језички изолати), египатски и неразврстани лулуби из 30. века пне.

Порекло[уреди | уреди извор]

Семитски језици су се у писаној форми појавили веома рано, у 3. веку пре нове ере, у Месопотамији и северном Леванту са акадским и еблаитским текстовима. Назив семитски по први пут су употребили немачки оријенталисти Август Лудвиг фон Шлецер и Јохан Готфрид Ајнхорн, крајем 18. века како би означили арапски, арамејски и хебрејски језик.

Лудвиг фон Шлецер је овај термин извео из имена Сем, једног од три Нојева сина. Пре Шлецера, ови језици су у европској литератури били познати као оријентални језици. У 19. веку, термин семитски постаје конвенционалан, али су понеки писци користили назив сирско-арабљански.

Семитски језици су коренски језици, што значи да се у корену сваке речи налазе три консонанта, а понекад и четири, који су и носиоци значења, односно смисла речи. Појмови се ређе граде додавањем суфикса и префикса, а чешће убацивањем кратких и дугих вокала између коренских консонаната. На пример, у арапском језику корен k-t-b носи значење „писати“. Од овог корена речи се граде додавањем вокала, на пример: kitāb „књига“, kutub „књиге“, kātib „писац“, yaktubu „он пише“, kataba „он је писао“, итд.

Речи у семитским језицима деле се на глаголе, имена и честице. Семитски језици су веома блиски, ближи него индоевропски један другом, с обзиром на то да у неким групама семитских језика постоје укрштања разних особина, зато њихову поделу вршимо на основу њиховог географског положаја. Зато, унутар семитских језика проналазимо три велике групе:

  • Североисточносемитски језици
  • Северозападносемитски језици
  • Југозападносемитски језици

Североистичносемитски језици[уреди | уреди извор]

Једни од најстаријих писаних трагова у историји човечанства сачувани су управо на акадском језику којим су тада говорили Асирци и Вавилонци, односно становници древне Месопотамије. Око другог миленијума пре нове ере, акадски језик се раздвојио у две гране, језака или дијалекта: асирски и вавилонски.

Северозападносемитски језици[уреди | уреди извор]

У ову групу спадају језици данашње Палестине и Сирије, а чине је:

Канаански језици настали су крајем 2. миленијума пре нове ере, а деле се на:

Хебрејски језик је језик Јевреја, уобличио се из старојеврејских племенских дијалеката крајем 2. миленијума пре нове ере. Класичним хебрејским језиком написан је највећи део Старог Завета, а Деборина песма јесте најстарији споменик на хебрејском језику. У 19. веку настао је новохебрејски језик, и он постаје службени језик државе Израел након њеног формирања 1948. године.

Арамејске језике делимо на три групе:

Арамејски језик грубо можемо поделити на три временске етапе: староарамејски (10–8. век пре нове ере), класични или царски арамејски (7–5. века п. н. е.) и библијско-арамејски (5–2. век п. н. е.), на којем је написан и део Старог Завета. Године 500. нове ере, персијски император Дарије проглашава арамејски језик службеним језиком западног дела свог царства. Од тада па до 7. века н. е., арамејски језик ће суверено владати Левантом и Месопотамијом.

Западноарамејски језик делимо на:

Источноарамејски језик делимо на:

Југозападносемитски језици[уреди | уреди извор]

Подручје настанка југозападних семитских језика је Арабљанско полуострво и они се деле на:

Арапске језике делимо на јужне арапске језике (сабејски, минејски, хадрамаутски и асуански језик) и северноарапски језик, односно арапски језик. Етиопски језици се деле на језик геез, који је био у употреби око првог века нове ере и модерне семитске језике Етиопије, а то су језик харари, језик тигриња и амхарски језик.

Живи семитски језици и број њихових говорника[уреди | уреди извор]

језик говорници
Арапски 206,000,000 [15]
Амхарски 27.000.000
Тигриња 6.700.000
Хебрејски 5.000.000 [16]
Новоарамејски 2.105.000
Силте 830.000
Тигре 800.000
Себат бет гураге 440.000
Малтешки 371.900 [17]
Савремени јужно арабљански 360.000
Инор 280.000
Содо 250.000
Харари 21.283

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Semitic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Bennett 1998.
  3. ^ Hetzron 1997.
  4. ^ Bennett, Patrick R. (1998). Comparative Semitic Linguistics: A Manual. Winona Lake, Indiana: Eisenbrauns. ISBN 9781575060217. 
  5. ^ „2016 Census Quickstats”. Australian Bureau of Statistics. Приступљено 26. 8. 2018. 
  6. ^ Australian Bureau of Statistics (25. 10. 2007). „Sydney (Urban Centre/Locality)”. 2006 Census QuickStats. Приступљено 23. 11. 2011.  Map
  7. ^ Jonathan, Owens (2013). The Oxford Handbook of Arabic Linguistics. Oxford University Press. стр. 2. ISBN 978-0199344093. Приступљено 18. 2. 2014. 
  8. ^ Amharic на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
  9. ^ Modern Hebrew на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
  10. ^ Tigrinya на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
  11. ^ Assyrian Neo-Aramaic at Ethnologue (18th ed., 2015)
  12. ^ Chaldean Neo-Aramaic at Ethnologue (14th ed., 2000).
  13. ^ ^ Turoyo at Ethnologue (18th ed., 2015)
  14. ^ Ethnologue Entry for Maltese, 21st ed., 2018
  15. ^ Ethnologue: "206,000,000 L1 speakers of all Arabic varieties"
  16. ^ Gordon, Raymond G., Jr. (ed.), 2005. Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Dallas, Tex.: SIL International. Online version: http://www.ethnologue.com/. (Hebrew->Population total all countries, [1])
  17. ^ Ethnologue report for Maltese, retrieved 2008-10-28

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]