Тарту — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 35: | Ред 35: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
[[Слика:Suudlevad-tudengid.jpg|мини| 270 п|д|Трг у старом Тартуу са фонтаном заљубљених студената]] |
[[Слика:Suudlevad-tudengid.jpg|мини| 270 п|д|Трг у старом Тартуу са фонтаном заљубљених студената]] |
||
[[Слика: |
[[Слика:Tartu (5).jpg|мини| 270 п|д|Раекоја трг, главно састајалиште у граду]] |
||
Први помен насеља на данашњем месту везује се за [[средњи век|средњовековне]] [[Руси|руске]] хронике из раног [[11. век]]а. У [[12. век]]у тадашње [[Руси|руско]] место [[Јурјев]] је било највеће у датом окружењу. |
Први помен насеља на данашњем месту везује се за [[средњи век|средњовековне]] [[Руси|руске]] хронике из раног [[11. век]]а. У [[12. век]]у тадашње [[Руси|руско]] место [[Јурјев]] је било највеће у датом окружењу. |
||
Верзија на датум 30. август 2010. у 19:47
Тарту Tartu | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Естонија |
Округ | Тарту |
Општина | Тарту |
Основан | 1030. |
Становништво | |
Становништво | |
— | 103.284 |
— густина | 2.661,96 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 58° 23′ 00″ С; 26° 43′ 00″ И / 58.383333° С; 26.716667° И |
Временска зона | ЕЕТ (UTC+2) EEST (UTC+3) |
Апс. висина | 44 m |
Површина | 38,8 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Урмас Крузе |
Веб-сајт | |
tartu.ee |
Тарту (естон. Tartu историјско немачко име Dorpat, од првобитног имена Tarbatu, рус. Юрьев, Дерпт) је други по величини град у Естонији, после главног града Талина. Тарту је и седиште истоименог округа Тарту.
Тарту је познат као културна и универзитетска престоница Естоније, чији је универзитет основан далеке 1632. године.
Природни услови
Тарту налази у југоисточном делу Естоније. Град је удаљен 186 km југоисточно од главног града Талина. Град истовремено спада и у најисточније веће градове унутар Европске Уније.
Рељеф: Град Тарту је смештен у равничарском подручју, на приближно 45 метара надморске висине. Само јзегро града образовало се око омањег бреге изнад реке Емајоги.
Клима: У Тартуу влада нешто оштрији облик континенталне климе. Град спада у хладније у Естонији.
Воде: Река Емајоги протиче кроз град и дели га на већи, западни и мањи, источни део града.
Историја
Први помен насеља на данашњем месту везује се за средњовековне руске хронике из раног 11. века. У 12. веку тадашње руско место Јурјев је било највеће у датом окружењу.
Од 13. века град припада трговачком удружењу Ханза. Тарту је био посредник у трговини између Ханзе и руских градова Пскова и Новгорода. У ово време град добија немачки карактер, који ће носити све до средине 19. века. У 16. веку град преузимају Литванци, а каније Швеђани.
Руска царевина преузима цео простор данашње Естоније заједно са Тартуом 1721. године. Већи део града је уништио пожар 1775. године, тако да данас најлепше грађевине потичу из 18. и нарочито 19. века. Између 1893. и 1918. године град се званично звао Јурјев, а естонска и немачка имена су била делом забрањена. Ово име се није укоренило ни у руском језику.
1919. године Тарту је постао део независне Естоније, да би 1940. године био прикључен СССР-у у оквиру Естонске републике. Када се Естонија поново осамосталила 1991. година град се ооново нашао у њеним границама.
Становништво
По подацима из 2010. године у Тартуу живи 103.284 становника. Последњих пар година градско становништво поново расте након дводеценијског опадања (1990. г. - преко 115 хиљ. ст.).
Етнички састав: Током 20. века становништво Тартуа из корена се променило по свом етничком саставу. На почетку века већина су били Немци (тзв. Балтички Немци) са мањинским Русима, Естонцима и Јеврејима. Немци су се масовно иселили у матицу после Првог светског рата, док је број Руса такође опао са естонском независношћу 1919. године, па поново растао у време СССР-а. Са новим осамостаљењем Естоније 1991. удео Руса и других народа бившег СССР-а поново је почео опадати.
Данашњи етнички састав (2008.)је:
Образовање
Данас је Тарту псоебно познат по најважнијем универзитету у држави. Универзитет у Тартуу је 1632. године основао шведски краљ Густав II Адолф, да би га 1802. године обновио руски цар Александар I, уз подршку локалних балтичких Немаца, као универзитет на немачком језику. У задњим деценијама руске царевине универзитет је добио руски карактер.
Слике градских грађевина
-
Градска кућа Тартуа
-
Јани црква лутеранског обреда
-
Универзитет у Тартуу
-
Руска православна Црква св. Ђорђа