Ресава (река) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м +sablon
Нема описа измене
Ред 12: Ред 12:
|извор = настаје спајањем ''Злотске'' и ''Бобовачке реке'' на Бељаници
|извор = настаје спајањем ''Злотске'' и ''Бобовачке реке'' на Бељаници
|ушће = [[Велика Морава]]
|ушће = [[Велика Морава]]
|области =
|земље = {{СРБ}}
|земље = {{СРБ}}
|притоке =
|притоке =

Верзија на датум 20. мај 2011. у 13:55

Ресава
Ресава са моста краља Александра код Деспотовца
Опште информације
Дужина65 km
СливЦрно море
Водоток
Изворнастаје спајањем Злотске и Бобовачке реке на Бељаници
УшћеВелика Морава
Географске карактеристике
Држава/е Србија
НасељаДеспотовац, Свилајнац
Река на Викимедијиној остави

Ресава је река у источној Србији, која извире на планини Бељаници и најдужа је десна притока Велике Мораве. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 километара, а слив обухвата површину од 685km². Њен горњи део представља композитну долину у којој се кратке клисуре смењују са малим котлинама, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе поточна пастрмка, кркуша и кленови, а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају калифорнијске и жуте пастрмке.

Ресава протиче кроз Деспотовац и Свилајнац, а у њеној непосредној близини се налазе Ресавска (Дивљаковачка) пећина, водопад Велики бук (Лисине) и манастир Манасија (Ресава), као и велика налазишта мрког угља, која се екслоатишу у склопу РЕМБАСа.

Види још

Спољашње везе