Вестминстерска опатија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м r2.7.1) (Робот додаје: tr:Westminster Abbey
Ред 81: Ред 81:
[[th:วิหารเวสต์มินสเตอร์]]
[[th:วิหารเวสต์มินสเตอร์]]
[[vi:Tu viện Westminster]]
[[vi:Tu viện Westminster]]
[[tr:Westminster Abbey]]
[[uk:Вестмінстерське абатство]]
[[uk:Вестмінстерське абатство]]
[[zh:西敏寺]]
[[zh:西敏寺]]

Верзија на датум 3. август 2011. у 19:44

Фасада опатије

Саборна црква Светог Петра у Вестминстеру, познатија као Вестминстерска опатија (енгл. Westminster Abbey или The Collegiate Church of St Peter at Westminster) је црква, која се сматра катедралом, а изграђена у престижно готичком стилу, и налази се у лондонском средишњем дистрикту Вестминстер, западно од Вестминстерске палате. То је традиционално мјесто крунидбе покопа владара Уједињеног краљевства.

Историја

Према легенди, године 616. је на том мјесту, тада познатом као Оток Торни, подигнута црква посвећена указању Светог Петра од стране рибара на реци Темзи због чега је вековима постојала традиција доношења лососа као поклона у цркву. Иако прича о цркви није доказана, чињеница је да је Едгар потпомогао комуну бенедиктинских редовника која је на томе мјесту постојала око 970. године. Цркву је градио краљ Едвард III између 1045.-1050. Црква је просвећена 28.децембар 1065. непосредно пре Едвардове сахране и крунисања краља Харолда II.. Опат и редовници Вестминстерске опатије, која се налазила непосредно уз Вестминстерску краљевску палату, су након норманских освајања Енглеске постали снажна сила. Често су обављлали разне послове за краљла па су због тога постали веома утицајни.

Краљ Хенрик III. наредио је 1245. преуређењне цркве у готичком стилу у част и као светиште покојног краља Едварда III и као своју властиту гробницу. Рад на преуређењу трајао је од 1245. па све до 1517. и довршена је за власти краља Рикарда II. Хенри VII. додао је капелу посвећену Девици Марији.

Иако је опатија, као и сви други самостани одлуком краља Хенрика VIII била затворена, Хенрик VIII. ју је, због њене важности и историје, изузео и ставио под своју директну контролу. Краљица Елизабета I ју је такођер држала под властитом контролом и назвала ју садашњим именом Униберзитетском Цркбом Светог Петра.

Теком четрдесетих година 17. века црква је доживела велика оштећења која су починили пуританци, али заштићена је поново за време Оливера Корвелла који је тамо сахрањен 1658., да би 1661. био ископан и обешен на вешала.

Два западна торња опатије изграђена су између 1722. и 1745. Нацрт за њих направо је Николас Хавксмоор. Изграђени су у готмчком стилу. Следеће преуређење одвијало се у 19. веку под водством Сир Георгеа Гилберта Сцотта.

До 19. века Вестминстерска опатија је била треће најбоља школа у Енглеској, уз Оксфорд и Кембридж. Баш ту је преведена трећина Старог завета и друга половина Библије краља Јамеса. Такођер, у опатији је састављена Новоенглеска Библија у 20. веку.

Крунисања

Хенрик је постао краљ Енглеске са само девет година и владао је од 1216 до 1272. Од крунидбе краља Харолда II. Вилиама освајача 1066. сви енглески краљеви осим Јане Греј,Едварда V. i Едварда VII., крунисани су у опатији. Кантербуријски надбискуп био је увек важна карика у крунисању. Краљевска столица краља Едварда I., која се и сада налази у опатији, је столица на којој су окруњивани сви владари.