Тамјан

Тамјан, тамљан, тамњан (грч. Υθυμήαμα, арап. 'luban, одатле лат. olibanum).

Бела ароматична смола која паљењем развија изузетно јак и необично пријатан мирис због чега се приликом чинодејствовања користи за кађење и која је коришћена приликом помазања уљем (1 Мој 30,34; 3 Мој 16, 12) у Храму.

Порекло и станиште

Јужна је Арабија дошла у уже везе с Египтом када је он успоставио трговинске везе са Пунтом и Нубијом. Херодот говори о Сесостриду, можда Сенусерту I (1980—1935. п. н. е.) из дванаесте династије, као освајачу народа Арабљанског залива, вероватно афричке стране Црвеног мора. Осамнаеста династија држала је флоту у Црвеном мору, али већ за време пете династије налазимо Сахура (2553—2541. п. н. е.) како води прву поморску експедицију морским путем до земље која производи тамјан, вероватно до Сомалије, на афричкој обали.

Датотека:Drvo tamjan.jpg

Тамјаново стабло и Mahri берачи

Главна атракција за Египћане у Јужној Арабији био је тамјан, који су они високо ценили због његове употребе у храмовима и приликом мумификације (балзамирања), а њиме је тај део Арабије био нарочито богат. Када је Нубија била подјармљена и Пунт (данашња Сомалија) укључен у трговинску сферу Египатског царства, многе су експедиције биле подузете у она места како би се добила „измирна“, миришљаве гуме, смола и ароматично дрвеће.

Такву једну експедицију у Пунт предузела је Хатшепсут (ца 1500. п. н. е.), прва славна жена у историји. Изасланици њезина наследника Тутмоса III, Наполеона старога Египта, донели су (1479. п. н. е.) из исте земље уобичајен товар »слонове кости, ебановине, пантерског крзна и робова.« Пошто су ово били и продукти Јемена у југозападној Арабији, може се веровати да су Египћани употребљавали назив »Пунт« за земљу на обе стране Баб ал-Мандаба. Можда је и злато дошло из Арабије. Трговина тамјаном са Јужном Арабијом ишла је кроз речно корито Vadi al-Hammamat, учинивши тај централни пут најважнијом везом са Јужном Арабијом.

Хадрамаут, у који је у стара времена спадало и приморје Mahra и Šihr (У каснијој и новијој употреби име al-Shihr употребљавало се за читаво обално подручје тамјана, укључујиући Махрах и Зафар), био је чувена земља тамјана. Зафар, раније град, а сада покрајина на обали, био је главни центар. Ново му је име Зуфар и он се налази под номиналном управом султана 'Омана. Овај Зафар, трговински центар земље тамјана, који је лежао на јужној обали, не треба бркати са Зафаром у унутрашњости Јемена, који је био главни град Химјарита. Тамјан још увек успева у Хадрамауту и другим деловима Јужне Арабије. Као и у стара времена, Зафар је још главни центар његове трговине.

Стари Египћани нису били једини народ који је показивао трговинске интересе у Арабији. Главни ривали у трговини миродија и минерала били су народи Вавилоније.

Употреба

Тамјан је један од мириса који се спомињу у Старом завету, где се наводи да се користио у Скинији, према упутству које је Мојсије, како се наводи, добио од "Господа", а користио за кад и доводио у везу са Светињом над Светињама (Излазак XXX, 34; Левит. XVI, 12). Уз злато и смирну, један од дарова које су мудраци с Истока донели новорођеном Христу (Мт.11,11).

Тамјаник - керамичка посуда са златном ручком и постољем за чување тамјана, Атина, Музеј Бенаки (прва половина XVIII века)

Кађење тамјаном симбол је људске и молитве светитеља Богу (Откр. V, 8; VIII, 3) која се узноси ка небу као што се диже дим од тамјана (1 Мојс. V, 8; Пс. СХ1Л, 2), али оно означава и само присуство Божијег духа који наслађује наше душе.

Дим је ширио чаробни мирис и мислило се да има очишћујуће дејство у време невоље (2 Мој 42,5). Као земља у којој се производи тамјан наводи се Сава (Ис 60,6). У Новом завету се спомиње да су тамјан донели мудраци са Истока са златом и смирном (Мт 2,11) и као симбол молитве која узлази Богу (Откр 5, 8).

Народне изреке

За онога коме је душа у носу народ каже да мирише на тамјан, за човека који зазире од неког или се нечег плаши вели се да бежи као ђаво од тамјана, а за великог тврдицу поспрдно се говори како не би дао ни Богу тамњана.