Пређи на садржај

Тамјан

С Википедије, слободне енциклопедије
Тамјан
Тамјаново дрво
Тамјаник - керамичка посуда са златном ручком и постољем за чување тамјана, Атина, Музеј Бенаки (прва половина XVIII века)
Кутија са тамјаном и кадионица
Тамјан
Дрво Boswellia carteri које производи тамјан, расте унутар Биосфере 2

Тамјан, тамљан или тамњан (познат и као олибанум; грч. λιβάνι; арап. لُبَّانٌ; хебр. לבונה; лат. olibanum)[1] је ароматична смола која се користи за кађење и у производњи парфема, а добија се од дрвећа из рода Boswellia у породици Burseraceae. Реч на енглеском језику (frankincense) потиче из старофранцуског израза franc encens („тамјан високог квалитета”).[2] Постоји неколико врста рода Boswellia које производе тамјан,[3] укључујући, али не ограничавајући се на Boswellia sacra (син. B. bhaw-dajiana, син. B. carteri), B. frereana, B. serrata (B. thurifera) и B. papyrifera. Смола сваке од њих доступна је у различитим класама, што зависи од времена када се бере. Смола се ручно сортира ради квалитета.

Паљењем тамјана развија се изузетно јак и необично пријатан мирис. Користи се у религиозне сврхе, у производњи парфема, у ароматерапији и у традиционалној медицини.[4]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Енглеска реч frankincense потиче из старофранцуског израза franc encens, што значи „прави тамјан”, можда у смислу „тамјан високог квалитета”.[5][2] Придев franc на старофранцуском значио је „племенит, прави”, у овом случају можда „чист”; иако franc на крају потиче од имена племена Франака, то није директна референца на њих у речи за тамјан.[6]

Реч за тамјан на коине грчком у Новом завету, λίβανος (или λιβανωτός), когнат је са именом Либан (Λίβανος); исто се може рећи и за арапски, феничански, хебрејски,[7] као и за латински lĭbănus.[8] Претпоставља се да је то зато што обе речи потичу од речи за „бело” и да је пут зачина пролазио преко планине Либан.[7] Средњовековни латински израз olibanum изведен је из грчког λίβανος или латинског libanus. Почетно „о” можда потиче од речи oleum (уље), или од грчког члана „о-” или арапског члана „ал-”.[9] Остала имена укључују арапски اللبان (al-lubān), персијски کندر (kondor), сиријски בוּסמִין (busmin), хебрејски לבונה (ləvonā), бенгалски লোবান, ধুনো (lōban, dhunō), сомалијски foox, турски akgünlük и класични латински tūs.[10]

Опис

[уреди | уреди извор]
Цветови и гране дрвета Boswellia sacra

Дрвеће почиње да производи смолу када је старо око осам до десет година.[11] Скупљање смоле обавља се два до три пута годишње, при чему последњи резови дају најбоље сузе због већег садржаја ароматичних терпена, сесквитерпена и дитерпена. Генерално гледано, непрозирније смоле су најбољег квалитета. Данас 90 одсто светске производње тамјана долази са Рога Африке, претежно из пограничних заједница на граници Сомалије и Етиопије.

Главне врсте у трговини су:

  • Boswellia frereana расте у северној Сомалији.
  • Boswellia occulta:[12] Сомалија. Сомалијски сакупљачи су дуго сматрали да је Boswellia occulta иста врста као Boswellia carteri иако су им облици различити, и продавали су смоле обе врсте као исту ствар. Међутим, 2019. године постало је јасно да су хемијски састави њихових етеричних уља потпуно различити.[13]
  • Boswellia sacra: Сомалија, Јужна Арабија.[14]
    • Boswellia bhaw-dajiana (старији правопис Boswellia bhau-dajiana).[15] Ово је синоним за Boswellia sacra.
    • Boswellia carteri (старији правопис Boswellia carterii):[14] Дуго се сматрала независном врстом,[16] али је осамдесетих година прошлог века утврђено да је синоним за Boswellia sacra.[17][15]
  • Boswellia serrata (синоним Boswellia thurifera): Индија.[14]
  • Boswellia papyrifera: Етиопија, Еритреја, Судан.[14]

Недавне студије показују да популације дрвећа тамјана опадају, делом због прекомерне експлоатације.[18][19] Стабла која се прекомерно секу дају семе које клија у само 16% случајева, док семе стабала која нису била експлоатисана клија у више од 80% случајева. Поред тога, пожари, испаша и напади инсеката (попут стрижибуба) смањили су популацију овог дрвета.[20] Крчење шума тамјана ради претварања у пољопривредно земљиште такође представља велику претњу.[21]

Хемијски састав

[уреди | уреди извор]
Структура β-босвелинске киселине, једне од главних активних компоненти тамјана

Ово су нека од хемијских једињења присутних у тамјану:

  • кисела смола (6%), растворљива у алкохолу и има формулу C20H32O4[22]
  • гума (слична гумиарабици) 30–36%[22]
  • 3-ацетил-бета-босвелинска киселина (Boswellia sacra)[23]
  • алфа-босвелинска киселина (Boswellia sacra)[23]
  • инценсол ацетат, C21H34O3[24]
  • феландрен[22]
  • олибанска киселина[25]

Међу различитим биљкама у роду Boswellia, само је за Boswellia sacra, Boswellia serrata и Boswellia papyrifera потврђено да садрже значајне количине босвелинских киселина.[14][26]

Историја и порекло

[уреди | уреди извор]
Индиректно паљење тамјана на врелом угљу
Смола тамјана (олибанум)

Јужна је Арабија дошла у уже везе с Египтом када је он успоставио трговинске везе са Пунтом и Нубијом. Трговина тамјаном на Сомалском и Арабијском полуострву одвија се више од 5000 година.[27] Грчки историчар Херодот говорио је у својој Историји да се тамјан сакупљао са дрвећа у јужној Арабији. Извештавао је да је сакупљање смоле било опасно због крилатих змија (ὄφιες ὑπόπτεροι) које су чувале дрвеће и да би их дим од запаљеног стиракса отерао.[28][29] Плиније Старији је такође помињао тамјан у свом делу Naturalis Historia.[30]

Херодот је говорио о Сесостриду, можда Сенусрету I (1980—1935. п. н. е.) из Дванаесте династије, као освајачу народа Арабљанског залива, вероватно афричке стране Црвеног мора. Осамнаеста династија држала је флоту у Црвеном мору, али већ за време пете династије налазимо Сахура (2553—2541. п. н. е.) како води прву поморску експедицију морским путем до земље која производи тамјан, вероватно до Сомалије на афричкој обали. Главна атракција за Египћане у јужној Арабији био је тамјан који су они високо ценили због његове употребе у храмовима и приликом мумификације (балсамовања), а њиме је тај део Арабије био нарочито богат. Када је Нубија била подјармљена и Пунт (данашња Сомалија) укључен у трговинску сферу Египатског царства, многе су експедиције биле предузете у она места како би се добила смирна, миришљаве гуме, смола и ароматично дрвеће.

Такву једну експедицију у Пунт предузела је Хатшепсут (око 1500. п. н. е.), прва славна жена у историји. Изасланици њеног наследника Тутмоса III, донели су (1479. п. н. е.) из исте земље уобичајен товар „слонове кости, ебановине, пантерског крзна и робова“. Пошто су ово били и продукти Јемена у југозападној Арабији, може се веровати да су Египћани употребљавали назив Пунт за земљу на обе стране Баб ел Мандеба. Трговина тамјаном са Јужном Арабијом ишла је кроз речно корито Вади ал Хамамат, учинивши тај централни пут најважнијом везом са јужном Арабијом.

Тамјан, који се користио у Римском царству пре ширења хришћанства, поново су у Западну Европу вероватно донели франачки крсташи[31] и други западноевропски путници на својим путовањима у Источно римско царство, где се обично користио у црквеним службама.

Хадрамаут, у који је у стара времена спадало и приморје Махра и Шир, био је чувена земља тамјана. Зафар, раније град, а сада покрајина на обали, био је главни центар. Ново му је име Зуфар и он се налази на југу Омана. Тамјан још увек успева у Хадрамауту и другим деловима Јужне Арабије. Стари Египћани нису били једини народ који је показивао трговинске интересе у Арабији; главни ривали били су народи Вавилоније.

Јужна Арабија је била извозник тамјана у антици, а део је стизао чак до Кине. Кинески писац и инспектор царина из 13. века, Џао Жугуа, писао је да тамјан (ruxiang или xunluxiang) потиче из три арапске државе (Dashi): Малобе (Мирбат), Шихе (Шир) и Нуфе (Дофар), из дубина најудаљенијих планина.[32] Стабло се засече секиром, након чега смола исцури и када се стврдне, претвара се у тамјан који се скупља у грудвице; транспортовао се слоновима до лука, а затим бродовима до Санфоћија (Сривиџаја), због чега је био познат као производ из Санфоћија.[33]

У хришћанској традицији, тамјан је један од дарова које су мудраци са Истока дали Исусу након његовог рођења, како је описано у Јеванђељу по Матеју.[34]

Производња

[уреди | уреди извор]
Тамјан

Хиљаде тона тамјана тргује се сваке године како би се користили у религиозним церемонијама као кађење у кадионицама, те од стране произвођача парфема, природних лекова и етеричних уља.

Сомалија

[уреди | уреди извор]

У Сомалији, тамјан се бере у регионима Бари и Санаг: планине које леже северозападно од Еригавоа; округ Ел Афвејн; планински венац Кал Мадов, западни обронак који се протеже паралелно са обалом; Кал Мискед, укључујући плато Хантера и Хабено и средњи сегмент обронка где расте тамјан; планине Каркар или источни обронак, који лежи на источном рубу подручја тамо где успева тамјан.[35][19]

Оман

[уреди | уреди извор]

У Дофару, у Оману, врсте тамјана расту северно од Салале.[36] Трговало се њиме у древном обалском граду Сумхурам, садашњем Хор Рорију,[36] и у Ел Балиду, древној луци.[37] Године 2000. УНЕСКО је уписао ова места као Светску баштину под називом „Земља тамјана”.[37]

Еколошки статус

[уреди | уреди извор]

Године 1998, Међународна унија за заштиту природе (IUCN) упозорила је да је једна од главних врста тамјана, Boswellia sacra, „скоро угрожена”. Дрвеће тамјана није покривено Конвенцијом о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (CITES), али стручњаци тврде да врсте рода Boswellia испуњавају критеријуме за заштиту. У студији из 2006. године, еколог са Универзитета у Вагенингену тврдио је да је до краја 1990-их било тешко пронаћи стабла Boswellia papyrifera у Еритреји. Године 2019, нова студија је предвидела смањење Boswellia papyrifera за 50% у наредне две деценије. Ова врста, која се углавном налази у Етиопији, Еритреји и Судану, чини око две трећине светске производње тамјана. Рад упозорава да су све врсте рода Boswellia угрожене губитком станишта и прекомерном експлоатацијом. Већина њих расте у суровим, сушним регионима погођеним сиромаштвом и сукобима. Сакупљање и продаја смоле овог дрвета један је од ретких извора прихода за становнике, што доводи до прекомерне експлоатације.[3]

Истраживања

[уреди | уреди извор]

Ограничене клиничке студије пружиле су слабе доказе за употребу смоле тамјана у одређеним болестима, али недоследан, низак квалитет истраживања остаје недовољан за утврђивање било каквог сигурног ефекта.[38][39]

Употреба

[уреди | уреди извор]
Тамјан се често припрема унутар кадионице, попут оне од сепиолита (dabqaad) која се традиционално користи на Рогу Африке.

Тамјан је један од мириса који се спомињу у Старом завету, где се наводи да се користио у Скинији, према упутству које је Мојсије, како се наводи, добио од Господа, а користио за кад и доводио у везу са Светињом над Светињама (2 Мој. 30:34; 3 Мој. 16:12). Уз злато и смирну, један је од дарова које су мудраци с Истока донели новорођеном Христу (Мат. 2:11).

Кађење тамјаном симбол је људске и молитве светитеља Богу (Откр. 5:8; Откр 8:3) која се узноси ка небу као што се диже дим од тамјана (1 Мој. 5:8; Псал. 141:2), али оно означава и само присуство Божијег духа који наслађује наше душе.[40] Дим је ширио чаробни мирис и мислило се да има очишћујуће дејство у време невоље (2 Мој. 42:5). Као земља у којој се производи тамјан наводи се Сава (Иса. 60:6). Понуда кађења заузимала је истакнуто место у законодавству о жртвовању код старих Јевреја.[41] Књига Изласка (30:34–38) прописује да се тамјан, помешан са једнаким количинама три ароматична зачина, самеље и спали на светом олтару пре Заветног ковчега у пустињском шатору. Научници су идентификовали тамјан као оно што се у Књизи пророка Јеремије (6:20) наводи да је увезено из Саве током вавилонског ропства у 6. веку п. н. е.[42]

Египћани су чистили телесне шупљине у процесу мумификације тамјаном и натроном. У персијској традиционалној медицини користи се за дијабетес, гастритис и чир на желуцу.[43] Уље се користи у аврамским религијама за чишћење куће или зграде од лоше енергије — укључујући употребу у егзорцизмима и за благосиљање (попут бакхура који се обично налази у културама Персијског залива тако што се дим шири према телу).

У традиционалној кинеској медицини, тамјан (rǔ xiāng) заједно са смирном (mò yào) сматра се да има антибактеријска својства и помаже покретању крви.[44] Може се користити локално или орално, а користи се и у хирургији и интерној медицини традиционалне кинеске медицине ради ублажавања болова, уклањања застоја крви, подстицања циркулације крви и лечења глувоће, можданог удара, грча вилице и абнормалности у менструацији.

Етерично уље

[уреди | уреди извор]
Етерично уље тамјана (Boswellia carteri)

Етерично уље тамјана производи се парном дестилацијом смоле дрвета. Хемијске компоненте уља су 75% монотерпени, сесквитерпени и кетони. Супротно неким комерцијалним тврдњама, етерична уља тамјана добијена парном дестилацијом не садрже недовољно испарљиве босвелинске киселине (тритерпеноиде), иако оне могу бити присутне у екстракцијама растварачем. Хемију етеричног уља углавном чине монотерпени и сесквитерпени, попут алфа-пинена, лимонена, алфа-тујена и бета-пинена, са малим количинама дитерпеноидних компоненти које представљају горњу границу у погледу молекуларне тежине.[45][46][47][48]

Етерична уља се могу разблажити и наносити на кожу, или се њихов мирис може удисати.[49]

Народне изреке

[уреди | уреди извор]

За онога коме је душа у носу народ каже да мирише на тамјан, за човека који зазире од неког или се нечег плаши вели се да бежи као ђаво од тамјана, а за великог тврдицу поспрдно се говори како не би дао ни Богу тамјана.

Свети Тадеј Штрбуловић о тамјану:

Тамјан је чудо Божје! Можеш да проветриш стан, али отрове из стана можеш да очистиш једино ако чешће запалиш тамјан- најбоље чисти ваздух. И зла сила бежи када запалимо тамјан.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Medical Definition of OLIBANUM”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 3. 12. 2023. 
  2. ^ а б „Frankincense”. The Oxford English Dictionary (на језику: енглески). IV: F–G (reprint 1978 изд.). Oxford: Oxford University Press. 1933. стр. 512. Приступљено 4. 7. 2021. 
  3. ^ а б Fobar R (13. 12. 2019). „Frankincense trees—of biblical lore—are being tapped out for essential oils”. National Geographic. Архивирано из оригинала 13. 12. 2019. г. Приступљено 16. 12. 2019. 
  4. ^ Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга. 
  5. ^ „Frankincense (n.)”. Etymonline. Приступљено 26. 11. 2023. 
  6. ^ „Frank”. Etymonline. Приступљено 26. 11. 2023. 
  7. ^ а б Brown JP (1995). Israel and Hellas. Walter de Gruyter. стр. 210. ISBN 978-3-11-014233-4. 
  8. ^ Lewis CT, Short C, ур. (1879). „II”. lĭbănus. A Latin Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2021 — преко Perseus digital library, Tufts University. 
  9. ^ „Olibanum”. The Oxford English Dictionary (на језику: енглески). VII: N–Poy (reprint 1978 изд.). Oxford: Oxford University Press. 1913. стр. 103. Приступљено 4. 7. 2021. 
  10. ^ Lewis CT, Short C, ур. (1879). „tūs”. A Latin Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2021 — преко Perseus digital library, Tufts University. 
  11. ^ „Omani World Heritage Sites”. www.omanwhs.gov.om. Архивирано из оригинала 12. 10. 2008. г. Приступљено 14. 1. 2009. 
  12. ^ „Boswellia occulta Thulin”. Plants of the World Online. Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 16. 7. 2021. 
  13. ^ Johnson S, DeCarlo A, Satyal P, Dosoky NS, Sorensen A, Setzer WN (април 2019). „Organic Certification is Not Enough: The Case of the Methoxydecane Frankincense”. Plants. MDPI. 8 (4): 88. Bibcode:2019Plnts...8...88J. PMC 6524464 Слободан приступ. PMID 30987305. doi:10.3390/plants8040088 Слободан приступ. 
  14. ^ а б в г д Michael P (9. 11. 2012). Chemotaxonomic investigations on resins of the frankincense species Boswellia papyrifera, Boswellia serrata and Boswellia sacra, respectively, Boswellia carterii: a qualitative and quantitative approach by chromatographic and spectroscopic methodology (Теза) (на језику: енглески). Saarland University. doi:10.22028/D291-22839. 
  15. ^ а б Thulin M, Warfa AM (1987). „The Frankincense Trees (Boswellia spp., Burseraceae) of Northern Somalia and Southern Arabia”. Kew Bulletin (на језику: енглески). 42 (3): 488, 492. Bibcode:1987KewBu..42..487T. JSTOR 4110063. doi:10.2307/4110063. 
  16. ^ Birdwood G (1870). „On the Genus Boswellia, with Descriptions and Figures of three new Species”. Transactions of the Linnean Society of London (на језику: енглески). 27 (2): 111—148, plates Tab.29—32. doi:10.1111/j.1096-3642.1870.tb00205.x. hdl:2027/chi.79869488?urlappend=%3Bseq=179 Слободан приступ. Приступљено 16. 7. 2021 — преко Hathitrust. 
  17. ^ „Boswellia carteri Birdw.”. Plants of the World Online. Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 16. 7. 2021. 
  18. ^ Klein J (5. 7. 2019). „Could This Be the End of Frankincense?”. New York Times. Приступљено 5. 7. 2019. 
  19. ^ а б Patinkin J (25. 12. 2016). „World's last wild frankincense forests are under threat”. Yahoo Finance. Associated Press. Приступљено 25. 12. 2016. 
  20. ^ Melina R (21. 12. 2011). „Christmas Staple Frankincense 'Doomed,' Ecologists Warn”. LiveScience. 
  21. ^ Dejenea T, Lemenih M, Bongers F (фебруар 2013). „Manage or convert Boswellia woodlands? Can frankincense production payoff?”. Journal of Arid Environments. 89: 77—83. Bibcode:2013JArEn..89...77D. doi:10.1016/j.jaridenv.2012.09.010. 
  22. ^ а б в „Olibanum.—Frankincense.”. Henriette's Herbal Homepage. www.henriettes-herb.com. Приступљено 14. 1. 2009. 
  23. ^ а б „Farmacy Query”. www.ars-grin.gov. Архивирано из оригинала 10. 11. 2004. г. Приступљено 14. 1. 2009. 
  24. ^ „Incensole acetate”. NIST. 
  25. ^ Cerutti-Delasalle C, Mehiri M, Cagliero C, Rubiolo P, Bicchi C, Meierhenrich UJ, Baldovini N (октобар 2016). „The (+)-cis- and (+)-trans-Olibanic Acids: Key Odorants of Frankincense”. Angewandte Chemie International Edition in English. 55 (44): 13719—13723. PMID 27699963. doi:10.1002/anie.201605242. hdl:2318/1609095 Слободан приступ. 
  26. ^ Simla B (18. 3. 2005). Phytochemical Investigations on Boswellia Species (Теза) (на језику: енглески). Universität Hamburg. 
  27. ^ Ulric Killion, A Modern Chinese Journey to the West: Economic Globalisation And Dualism, (Nova Science Publishers: 2006), p. 66
  28. ^ Herodotus (1904) [5c BCE]. „Book_III”. The History of Herodotus (на језику: енглески). Превод: Macaulay, George Campbell. стр. 107 — преко Викизворника. 
  29. ^ Herodotus (1920) [5c BCE]. „Θάλεια”. Ур.: Godley AD. Ιστορίαι (Ηροδότου) (на језику: грчки). Cambridge. стр. 107–110 — преко Викизворника. 
  30. ^ Pliny the Elder. „Chapters 30–32”. THE TREES THAT BEAR FRANKINCENSE. The Natural History (на језику: енглески). XII. Превод: Bostock, John. Приступљено 15. 7. 2021 — преко Perseus digital library, Tufts University. 
  31. ^ Baeten, Jan; Deforce, Koen; Challe, Sophia; De Vos, Dirk; Degryse, Patrick (12. 11. 2014). „Holy Smoke in Medieval Funerary Rites: Chemical Fingerprints of Frankincense in Southern Belgian Incense Burners”. PLOS ONE. 9 (11). Bibcode:2014PLoSO...9k3142B. PMC 4229304 Слободан приступ. PMID 25391130. doi:10.1371/journal.pone.0113142 Слободан приступ.  Непознати параметар |article-number= игнорисан (помоћ)
  32. ^ Kauz R (2010). Aspects of the Maritime Silk Road: From the Persian Gulf to the East China Sea. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 130. ISBN 978-3-447-06103-2. Приступљено 26. 12. 2011. 
  33. ^ Kauz R (2010). Ralph Kauz, ур. Aspects of the Maritime Silk Road: From the Persian Gulf to the East China Sea. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 131. ISBN 978-3-447-06103-2. Приступљено 26. 12. 2011. 
  34. ^ „Biblical Magi”. nga.gov. National Gallery of Art. Приступљено 20. 2. 2024. 
  35. ^ War-Torn Societies Project International, Somali Programme (2001). Rebuilding Somalia: Issues and possibilities for PuntlandНеопходна слободна регистрација. London: HAAN. стр. 124. ISBN 978-1-874209-04-1. 
  36. ^ а б Coppi A, Cecchi L, Selvi F, Raffaelli M (18. 3. 2010). „The Frankincense tree (Boswellia sacra, Burseraceae) from Oman: ITS and ISSR analyses of genetic diversity and implications for conservation”. Genetic Resources and Crop Evolution. 57 (7): 1041—1052. Bibcode:2010GRCEv..57.1041C. ISSN 0925-9864. S2CID 11915388. doi:10.1007/s10722-010-9546-8. 
  37. ^ а б „Land of Frankincense”. UNESCO World Heritage. Архивирано из оригинала 23. 5. 2024. г. Приступљено 11. 6. 2024. 
  38. ^ Ernst E (децембар 2008). „Frankincense: systematic review”. BMJ. 337 (dec17 2). PMC 2605614 Слободан приступ. PMID 19091760. doi:10.1136/bmj.a2813.  Непознати параметар |article-number= игнорисан (помоћ)
  39. ^ „Frankincense, Indian; Boswellia serrata, Roxb.”. Drugs.com. 16. 8. 2024. Приступљено 2. 11. 2024. 
  40. ^ Jarić, Snežana, et al. "Phytotherapy in medieval Serbian medicine according to the pharmacological manuscripts of the Chilandar Medical Codex (15–16th centuries)." Journal of ethnopharmacology 137.1 (2011): 601-619.
  41. ^ The Jewish Encyclopedia, vol. VI, Funk and Wagnalls Company: New York 1904, p. 568
  42. ^ Bower A (1734—1747). An Universal History, from the Earliest Account of Time to the Present; Compiled from Original Authors and Illustrated with Maps, Cuts, Notes, Chronological and other Tables (part i). 16. London. стр. 257. 
  43. ^ Mehrzadi S, Tavakolifar B, Huseini HF, Mosavat SH, Heydari M (2018). „The Effects of Boswellia serrata Gum Resin on the Blood Glucose and Lipid Profile of Diabetic Patients: A Double-Blind Randomized Placebo-Controlled Clinical Trial”. Journal of Evidence-Based Integrative Medicine. 23. PMC 5960856 Слободан приступ. PMID 29774768. doi:10.1177/2515690X18772728.  Непознати параметар |article-number= игнорисан (помоћ)
  44. ^ Hamidpour, Rafie; Hamidpour, Soheila; Hamidpour, Mohsen; Shahlari, Mina (октобар 2013). „Frankincense (乳香 Rǔ Xiāng; Boswellia Species): From the Selection of Traditional Applications to the Novel Phytotherapy for the Prevention and Treatment of Serious Diseases”. Journal of Traditional and Complementary Medicine (на језику: енглески). 3 (4): 221—226. ISSN 2225-4110. PMC 3924999 Слободан приступ. PMID 24716181. doi:10.4103/2225-4110.119723 Слободан приступ. 
  45. ^ Verghese J, Joy MT, Retamar JA, Malinskas GG, Catalan CA, Gros EG (1987). „A Fresh Look at the Constituents of Indian Olibanum Oil”. Flavour Fragr. J. 2 (3): 99—102. doi:10.1002/ffj.2730020304 . 
  46. ^ Hayashi S, Amemori H, Kameoka H, Hanafusa M, Furukawa K (1998). „Comparison of Volatile Compounds from Olibanum from Various Countries”. J. Essent. Oil Res. 10: 25—30. doi:10.1080/10412905.1998.9700833. 
  47. ^ Basar S, Koch A, König WA (септембар 2001). „A verticillane-type diterpene from Boswellia carterii essential oil.”. Flavour and Fragrance Journal. 16 (5): 315—8. doi:10.1002/ffj.992. 
  48. ^ Frank A, Unger M (април 2006). „Analysis of frankincense from various Boswellia species with inhibitory activity on human drug metabolising cytochrome P450 enzymes using liquid chromatography mass spectrometry after automated on-line extraction”. Journal of Chromatography A. 1112 (1–2): 255—62. PMID 16364338. doi:10.1016/j.chroma.2005.11.116. 
  49. ^ „Health Benefits of Frankincense Essential Oil”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 15. 11. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јован Туцаков: Лечење биљем.
  • Драгослав Животић и Драгана Животић: Лековито биље у народној медицини.
  • Woolley CL, Suhail MM, Smith BL, Boren KE, Taylor LC, Schreuder MF, et al. (октобар 2012). „Chemical differentiation of Boswellia sacra and Boswellia carterii essential oils by gas chromatography and chiral gas chromatography-mass spectrometry”. Journal of Chromatography A. 1261: 158—63. PMID 22835693. doi:10.1016/j.chroma.2012.06.073. 
  • Müller WW (1978). „Weihrauch: Ein arabisches Produkt und seine Bedeutung in der Antike”. Pauly-Wissowas Realencyclopädie der klassischen Altertumswissenschaft. Munich: Alfred Druckenmüller Verlag (15): 700—777. 
  • Groom N (1981). Frankincense & Myrrh: A Study of the Arabian Incense Trade. International Book Centre, Incorporated. ISBN 0-86685-593-9. 
  • Maloney GA (1997). Gold, Frankincense, and Myrrh: An Introduction to Eastern Christian Spirituality. Crossroads Publishing Company. ISBN 0-8245-1616-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Тамјан на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тамјан&oldid=30807266”