Пређи на садржај

Јемен

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Република Јемен
الجمهورية اليمنية (арапски)
Крилатица: Бог, држава, револуција, јединство
(арап. الله، الوَطَن، الثَورة، الوَحدة)
Химна: Уједињена Република
(арап. الجمهورية المتحدة)
Положај Јемена
Главни градСана (дејуре, Револуционарни комитет)
Аден (Кабинет Јемена)
Службени језикарапски
Владавина
 — ПредседникАбд Рабо Мансур ел Хади
 — ПотпредседникАли Мохсен ел Ахмар
 — Председник ВладеМајне Абдулмалик Сајед
 — Председник Револуционарног комитетаМахди ел Масхат
 — Председник Владе Револуционарног комитетаАбдел-Азиз ибн Хабтур
Историја
Оснивање‍
 — Независност Северног Јемена11. новембар 1918.
 — Независност Јужног Јемена230. новембар 1967.
 — Уједињење Јемена22. мај 1990.
Географија
Површина‍
 — укупно527.829 km2 (50)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво‍
 — 2013.[1]23.833.000 (48)
 — густина45,15 ст./km2
Економија
ВалутаЈеменски ријал
 — стоти део валуте‍100 филса‍
Остале информације
Временска зонаUTC +3
Интернет домен‍.ye‍
Позивни број+967

Јемен (арап. اليَمَن‎‎), или званично Република Јемен (арап. الجمهورية اليمنية, ‎‎al-Jumhūrīyah al-Yamanīyah) је држава на југу Арапског полуострва у југозападној Азији.[2] Јемен је друга по величини држава на полуострву, заузимајући површину од 527.829 km². Дужина морске обале је око 2.000 km.[3] Излази на Црвено море на западу, као и Аденски залив и Арапско море на југу. Граничи се са Саудијском Арабијом на сјеверу и Оманом на истоку. Иако је по уставу главни град Сана, зато што се налази под побуњеничком контролом, главни град је привремено измјештен у Аден. Јемену припада око 200 острва, од којих је највеће Сокотра.

На подручју Јемена се налазило Сабејско краљевство,[4][5][6] трговачка држава која је постојала више хиљада године, а укључивала је осим територије данашњег Јемена, Еритреју и Етиопију. Област је 275. године н. е. пала под утицај јеврејског Химјарског краљевства.[7] Хришћанство је стигло у 4. вијеку, док је јудаизам и локални паганизам већ био на том простору. Ислам се проширио брзо у 7. вијеку, а јеменске снаге су биле веома битне у раним исламским освајањима.[8] Неколико династија се јавила између 9. и 16. вијека, а Расулиди су била најјачи и најнапреднији. Земља је подијељена између Османског и Британског царста на почетку 20. вијека. У Сјеверном Јемену је након Првог свјетског рата успостављено зеидско Мутавеклијско краљевство Јемен, које је након државног удара 1962. постало Јеменска Арапска Република. Јужни Јемен је остао британски протекторат све до 1967. Двије јеменске државе су се ујединиле у савремену Републику Јемен 1990. године.

Од 2011. године, Јемен се налази у политичкој кризи почевши од уличних протеста против сиромаштва, незапослености, корупције и плана председника Салеха да измени устав Јемена и укине ограничење председничког мандата, чиме је учинио себе доживотним председником.[9] Председник Салех је одступио и председничка моћ је пренета на потпредседника Абд Раба Мансура ел Хадија, који је формално изабран за председника 21. фебруара 2012. на изборима са једним кандидатом. Потпуно одсуство централне власти током овог процеса транзиције погоршало је неколико сукоба који су у току у земљи, попут оружаног сукоба између Хути устаника милиције Ансара Алаха и снага ел Ислаха, као и побуне ал-Каиде. У септембру 2014. године Хути су заузели Сану уз помоћ свргнутог председника Салеха,[10][11][12] и затим су декларисали себе као националну владу након државног удара. Салеха је усмртио снајпериста у Сани у децембру 2017.[13] То је резултирало новим грађанским ратом и војном интервенцијом под водством Саудијаца, чији је циљ враћање Хадијеве владе.[14] Најмање 56.000 цивила и бораца је убијено у оружаном насиљу у Јемену од јануара 2016.[15]

Сукоб је резултирао глађу која је погодила 17 милиона људи.[16] Недостатак безбедне воде за пиће, узрокован исцрпљеним аквиферима и уништењем водоводне инфраструктуре у земљи, такође је изазвао највећу и најбрже ширећу епидемију колере у модерној историји, а број могућих случајева премашио је 994.751.[17][18] Преко 2.226 људи је умрло откад се епидемија почела брзо ширити крајем априла 2017.[18][19]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

По једном извору назив Јемен долази од ријечи yamin, што значи „на десној страни“, јер је југ на десној страни пред излазак Сунца. По другом извору назив долази од ријечи yumn, што значи „срећа“, јер је земља плодна. Римски назив је био Срећна Арабија (лат. Arabia Felix), као супротност Пустињској Арабији (лат. Arabia Deserta). Јемен се спомиње у старојужноарапским списима као Yamnat.[20] У арапској књижевности, израз al-Yaman је представљао много већу област од територије данашње Републике Јемен; област се простирала на сјеверу од Асира до Дофара.[21][22]

Географија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Географија Јемена

Положај

[уреди | уреди извор]

Државе са којима се Јемен граничи су Саудијска Арабија и Оман. Површина државе износи 555.000 km². Јемен се налази на крајњем југозападу Арабијског полуострва. Плоднија је од осталих земаља Средњег истока, с добрим обрадивим тлом у западним висоравнима где редовно пада киша. Обала и брда на истоку су врућа, сува и оголела. У Јемену се истичу два планинска ланца: Тибамат аш шам у смеру север-југ и Хадрамаут у смеру исток-запад. Држава је сиромашна рекама и слатком водом. У Аденском заливу се налази и једино веће острво Сокотра.

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]
Мапа Јемена

Воде

[уреди | уреди извор]

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Клима

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Јемена

Данашња држава Јемен настала је 1990. уједињењем Арапске Републике Јемен и Демократске Народне Републике Јемен. На подручју југозападног дела Арабијског полуострва у старом веку било је неколико градова-држава високе културе и цивилизације. У раном средњем веку Јеменом су владали Етиопљани и Персијанци, а од 630. Арапи. Под турском влашћу од 1517. до почетка 18. века када на власт долази јеменски имам. Средином 19. века Аден су заузели Британци и проширили се у унутрашњост земље. Самостална краљевина проглашена је 1917, али јужни део земље остао је под британском влашћу. Године 1959. основана је Федерација Јужноарапских Емирата, а након одласка Британаца 1967. проглашена је самостална република Јужни Јемен. Године 1972. избио је рат између двеју јеменских држава. Каснији сукоби довели су до новог рата 1979, а потом су уследили преговори који су претходили њихову уједињењу. Године 1994. избио је грађански рат између северњачких и јужњачких снага у којем је Север побиједио и учврстио власт у целој држави.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Сана, главни град Јемена

Већина Јеменаца су Арапи муслимани, припадници различитих племена. Свако има својег шеика и властите обичаје, ношњу и фолклор. Унутар племена живи се у великим, чврсто повезаним проширеним породицама. Исти дом обично дели генерација исте породице. Племенска традиција посебно је јака у Северном Јемену.

Ислам је најзаступљенија религија. Арапски односно његов локални дијалект је језик већине становништва.

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Јемен је подељен на 20 покрајина (Мухафаза), и посебну покрајну града Сана, која има посебан статус као територија главног града и зове се Amanat Al-Asemah. Већи градови у Јемену: Сана, Аден, Ал Хуаида, Таиз, Ал-Мукала, Иб, Дхамар

Привреда

[уреди | уреди извор]

Као и у другим земљама Арабијског полуострва, и у Јемену већину извоза чини нафта, али су налазишта у поређењу са суседима и земљама Персијског залива скромна, па Јемен по БДП-у спада у део сиромашних.

Поред нафте корисне руде су и злато и бакар. Што се тиче пољопривреде, гаје се кафа, памук, пшеница и урме. Такође, је развијен и риболов. Од индустријских грана развијене су енергетика и лака индустрија, а традиционално, значајно место у привреди има и занатство.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Statistical Yearbook 2011”. Central Statistical Organisation. Архивирано из оригинала 9. 10. 2012. г. Приступљено 24. 2. 2013. 
  2. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014. 
  3. ^ Daniel McLaughlin (2007). Yemen: The Bradt Travel Guide. стр. 3. .
  4. ^ Burrowes 2010, стр. 319.
  5. ^ St. John Simpson (2002). Queen of Sheba: treasures from ancient Yemen. British Museum Press. стр. 8. ISBN 978-0-7141-1151-3. 
  6. ^ Kenneth Anderson Kitchen (2003). On the Reliability of the Old Testament. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 116. ISBN 978-0-8028-4960-1. 
  7. ^ Kleiman 2004, стр. 70.
  8. ^ Colburn 2002, стр. 13.
  9. ^ James L. Gelvin (2012). The Arab Uprisings: What Everyone Needs to Know. Oxford University Press. стр. 68. ISBN 978-0199891771. 
  10. ^ Transfeld, Mareike (2014). „Capturing Sanaa: Why the Houthis Were Successful in Yemen”. Muftah. Архивирано из оригинала 21. 10. 2014. г. Приступљено 17. 10. 2014. 
  11. ^ STEVEN A. ZYCK (2014). „Mediating Transition in Yemen: Achievements and Lessons” (PDF). International Peace Institute. Приступљено 17. 10. 2014. 
  12. ^ Toska, Silvana (26. 9. 2014). „Shifting balances of power in Yemen's crisis”. The Washington Post. Приступљено 24. 10. 2014. 
  13. ^ „Houthi leader vows to defend 'glorious revolution'”. Al Jazeera. 8. 2. 2015. Приступљено 7. 2. 2015. 
  14. ^ Aboueldahab, Noha. „Yemen's fate was sealed six years ago”. www.aljazeera.com. 
  15. ^ „The Yemen war death toll is five times higher than we think – we can't shrug off our responsibilities any longer”. The Independent. 26. 10. 2018. 
  16. ^ Bin Javaid, Osama (25. 4. 2017). „A cry for help: Millions facing famine in Yemen”. Al-Jazeera. Приступљено 28. 6. 2017. 
  17. ^ Lyons, Kate (12. 10. 2017). „Yemen's cholera outbreak now the worst in history as millionth case looms”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 26. 4. 2019. 
  18. ^ а б „Yemen. Cholera Response. Weekly Epidemiological Bulletin” (PDF). 19. 12. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2019. г. 
  19. ^ „High-Level Meeting on the Humanitarian Situation in Yemen” (PDF). UN (OCHA). 22. 9. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 10. 2017. г. Приступљено 1. 10. 2017. 
  20. ^ ʻAlī 1968, стр. 171.
  21. ^ Burrowes 2010, стр. 145.
  22. ^ "He was worshiped by the Madhij and their allies at Jorash (Asir) in Northern Yemen" William Robertson Smith Kinship and Marriage in Early Arabia. стр. 193. ISBN 978-1-117-53193-9. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • ʻAlī, Jawād (1968) [Digitized 17 February 2007]. الـمـفـصـّل في تـاريـخ العـرب قبـل الإسـلام [Detailed history of Arabs before Islam] (на језику: Arabic). 1. Dār al-ʻIlm lil-Malāyīn. стр. 171. 
  • Colburn, Marta (2002). The Republic of Yemen: Development Challenges in the 21st Century. CIIR. стр. 13. ISBN 978-1-85287-249-6. 
  • Kleiman, Yaakov (2004). DNA & Tradition: The Genetic Link to the Ancient Hebrews. Devora Publishing. стр. 70. ISBN 978-1-930143-89-0. 
  • Kenneth Anderson Kitchen (2003). On the Reliability of the Old Testament. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 116. ISBN 978-0-8028-4960-1. 
  • St. John Simpson (2002). Queen of Sheba: treasures from ancient Yemen. British Museum Press. стр. 8. ISBN 978-0-7141-1151-3. 
  • Burrowes, Robert D. (2010). Historical Dictionary of Yemen. Rowman & Littlefield. стр. 319. ISBN 978-0-8108-5528-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јемен&oldid=28566416”