Стеван Јаковљевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м додавање шаблона биографија
Ред 1: Ред 1:
{{Биографија
| име = Стеван
| презиме = Јаковљевић
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Стеван Јаковљевић
| пуно_име =
| дан_рођења = 7.
| месец_рођења = децембар
| година_рођења = 1890.
| место_рођења = [[Књажевац]]
| држава_рођења =
| дан_смрти = 2.
| месец_смрти = новембар
| година_смрти = 1962.
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти =
}}
'''Стеван Јаковљевић''' ([[Књажевац]], [[7. децембар]] [[1890]] — [[Београд]], [[2. новембар]] [[1962]]) је био професор [[Београдски универзитет|Универзитета]] у [[Београд]]у и ректор од [[1945]]. до [[1950]], биолог, књижевник и редовни члан [[САНУ|Српске академије наука и уметности]].
'''Стеван Јаковљевић''' ([[Књажевац]], [[7. децембар]] [[1890]] — [[Београд]], [[2. новембар]] [[1962]]) је био професор [[Београдски универзитет|Универзитета]] у [[Београд]]у и ректор од [[1945]]. до [[1950]], биолог, књижевник и редовни члан [[САНУ|Српске академије наука и уметности]].



Верзија на датум 18. октобар 2011. у 10:08

Стеван Јаковљевић
Стеван Јаковљевић
Датум рођења(1890-12-07)7. децембар 1890.
Место рођењаКњажевац
Датум смрти2. новембар 1962.(1962-11-02) (71 год.)
Место смртиБеоград

Стеван Јаковљевић (Књажевац, 7. децембар 1890Београд, 2. новембар 1962) је био професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.

Биографија

Завршио је студије биологије на Филозофском факултету у Београду, где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.

Као официр српске војске, борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност стекао је трилогијом романа под називом „Српска трилогија“ (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста“ (1935), „Под Крстом“ (1936) и „Капија слободе“ (1937). Остала дела обухватају: романи „Смена генерација“ (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „Велика забуна“ (1952) ратна хроника Другог светског рата и „Ликови у сенци“ (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера“, „Макрофитска вегетација Охридског језера“ и „Систематика лековитог биља“.

Његова сестра била је књижевница Милица Јаковљевић Мирјам.

Спољашње везе


ректор Универзитета у Београду
19451950