BASIC — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''''-{BASIC}-''''' (скраћеница од -{'''''B'''eginner's '''A'''ll Purpose '''S'''ymbolic '''I'''nstruction '''C'''ode''}-) је назив за више програмсих језика чија је заједничка особина да су пројектовани са намером да буду једноставни за коришћење.
'''''-{BASIC}-''''' (скраћеница од -{'''''B'''eginner's '''A'''ll Purpose '''S'''ymbolic '''I'''nstruction '''C'''ode''}-) је назив за више програмсих језика чија је заједничка особина да су пројектовани са намером да буду једноставни за коришћење.


Првобитна верзија оваквог [[Програмски језик|програмског језика]] је развијена на [[Дартмут колеџ]]у [[1964]]. године под руководством Џона Џорџа Кемења и Томаса Јуџина Керца. Имплементиран је за рачунар серије ''G.E.225''. План је био да то буде једноставан језик за учење програмирања. Штавише, дизајнери су желели да то буде почетни корак за студенте који треба да савладају моћније језике као што су [[Фортран]] или [[Алгол]].
Првобитна верзија оваквог [[Програмски језик|програмског језика]] је развијена на [[Дартмут колеџ]]у [[1964]]. године под руководством Џона Џорџа Кемења и Томаса Јуџина Керца. Имплементиран је за рачунаре серије ''G.E.225''. План је био да то буде једноставан језик за учење програмирања. Штавише, дизајнери су желели да то буде почетни корак за студенте који треба да савладају моћније језике као што су [[Фортран]] или [[Алгол]].


== Примери ==
== Примери ==

Верзија на датум 6. новембар 2011. у 22:51

BASIC (скраћеница од Beginner's All Purpose Symbolic Instruction Code) је назив за више програмсих језика чија је заједничка особина да су пројектовани са намером да буду једноставни за коришћење.

Првобитна верзија оваквог програмског језика је развијена на Дартмут колеџу 1964. године под руководством Џона Џорџа Кемења и Томаса Јуџина Керца. Имплементиран је за рачунаре серије G.E.225. План је био да то буде једноставан језик за учење програмирања. Штавише, дизајнери су желели да то буде почетни корак за студенте који треба да савладају моћније језике као што су Фортран или Алгол.

Примери

Здраво свете

Следећи програм исписује "Здраво свете":

10 PRINT "Zdravo svete!"
20 END

Неки интерпретатори ће дозволити да једоставо напишете:

PRINT "Zdravo svete!"

Програм са анимацијом

10 CLS
20 FOR P=39 TO 0 STEP-1
30 LOCATE 10,P
35 PRINT "*"
40 LOCATE 10,P
45 PRINT " "
50 NEXT P
60 GOTO 20