Ханс Гајгер — разлика између измена
м додавање шаблона биографија или стандардизација |
м r2.7.1) (Робот додаје: th:ฮันส์ ไกเกอร์ |
||
Ред 66: | Ред 66: | ||
[[fi:Hans Geiger]] |
[[fi:Hans Geiger]] |
||
[[sv:Hans Geiger]] |
[[sv:Hans Geiger]] |
||
[[th:ฮันส์ ไกเกอร์]] |
|||
[[tr:Hans Geiger]] |
[[tr:Hans Geiger]] |
||
[[uk:Ганс Вільгельм Гейгер]] |
[[uk:Ганс Вільгельм Гейгер]] |
Верзија на датум 5. децембар 2011. у 11:51
Јоханес (Ханс) Вилхелм Гајгер | |
---|---|
Научни рад | |
Поље | физика |
Јоханес (Ханс) Вилхелм Гајгер (нем. Johannes (Hans) Wilhelm Geiger; 30. септембар 1882 - 24. септембар 1945) био је немачки физичар. Вероватно је најпознатији као један од изумитеља Гајгер-Милеровог бројача, као и по Гајгер-Марсденовом огледу помоћу ког је откривено атомско језгро.
Гајгер је рођен у Нојштат-ан-дер-Харту у Немачкој. Био је један од петоро деце Вилхелма Лудвига Гајгера, професора филозофије на Универзитету у Ерлангену.
Године 1902, Гајгер је започео студије физике и математике на Универзитету у Ерлангену и докторирао је 1906. године. Већ 1907. године је почео да ради са Ернестом Радерфордом на Универзитету у Манчестеру. Заједно су направили Гајгеров бројач. Године 1911, Гајгер и Џон Мичел Нутал открили су Гајгер-Нуталов закон и вршили експерименте који су довели до Радерфордовог модела атома. Године 1928, Гајгер и његов студент Валтер Милер направили су побољшану верзију Гајгеровог бројача, Гајгер-Милеров бројач. Гајгер је такође радио са Џејмсом Чадвиком.
Године 1912, постао је водилац физичко-техничког института (Reichsanstalt) у Берлину, 1925. професор у Килу, 1929. године у Тибингену, а од 1936. године и у Берлину.
Гајгер је умро у Потсдаму, неколико месеци по завршетку рата.