Павле Давидовић — разлика између измена
м додавање шаблона биографија или стандардизација |
м kutijica biografija |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Биографија |
|||
| име = Павле |
|||
| презиме = Давидовић |
|||
| слика = |
|||
| ширина_слике = 250п |
|||
| опис_слике = |
|||
| пуно_име = |
|||
| дан_рођења = |
|||
| месец_рођења = |
|||
| година_рођења = |
|||
| место_рођења = |
|||
| држава_рођења = |
|||
| дан_смрти = |
|||
| месец_смрти = |
|||
| година_смрти = |
|||
| место_смрти = |
|||
| држава_смрти = |
|||
}} |
|||
'''Павле Давидовић''' ([[Будим]], [[1737]] — [[18. фебруар]] [[1814]], [[Коморан]]), [[барон]] и аустријски [[генерал]]. |
'''Павле Давидовић''' ([[Будим]], [[1737]] — [[18. фебруар]] [[1814]], [[Коморан]]), [[барон]] и аустријски [[генерал]]. |
||
Верзија на датум 16. децембар 2011. у 04:46
Павле Давидовић |
---|
Павле Давидовић (Будим, 1737 — 18. фебруар 1814, Коморан), барон и аустријски генерал.
Потиче из српске породице која је стигла у Угарску у време сеобе под Арсенијем III Чарнојевићем. У војску је ступио 1757. као добровољац. За време Седмогодишњег рата промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња Пољска) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала Палавичинија могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда Марије Терезије. 1780. постао је барон, а 1783. пуковник Петроварадинске регименте.
Учествовао је у аустро-турском рату 1788-1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта Шапца да се преда и сам преузео команду над градом. 1789. године учествовао је у заузећу Београда, а затим са својим граничарима заузео Лешницу, Липницу, Лозницу и опсео тврђаву Соко. Због тих заслуга промовисан је јануара 1790. у чин генерал-мајора.
Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са Наполеоном. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (Feldzeugmeister). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро.