Инжењерска геологија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот мења: ko:토목지질학
Нема описа измене
Ред 3: Ред 3:
Инжењерска геологија обухвата групу научних дисциплина које се баве изучавањем терена за потребе просторног планирања, пројектовања и грађења објеката у области [[грађевина|грађевинарства]], [[рударство|рударства]] и [[енергетика|енергетике]]. Она изучава терен као природну конструкцију, радну и животну средину. Према предмету изучавања, принципима и методама она обезбеђује синтезу резултата изучавања за правилну оцену међусобних утицаја природне геолошке конструкције - терена и вештачке конструкције - објекта. У литератури позната је и под именом геолошко инжењерство тј. научна дисциплина која се бави применом [[геологија|геолошког]] знања на [[инжењерство|инжењерске]] проблеме.<ref>Драгутин Јевремовић, Инжењерска геологија, Грађевинско-архитектонски факултет, Универзитет у Нишу, Ниш, 2003, страна 10</ref>
Инжењерска геологија обухвата групу научних дисциплина које се баве изучавањем терена за потребе просторног планирања, пројектовања и грађења објеката у области [[грађевина|грађевинарства]], [[рударство|рударства]] и [[енергетика|енергетике]]. Она изучава терен као природну конструкцију, радну и животну средину. Према предмету изучавања, принципима и методама она обезбеђује синтезу резултата изучавања за правилну оцену међусобних утицаја природне геолошке конструкције - терена и вештачке конструкције - објекта. У литератури позната је и под именом геолошко инжењерство тј. научна дисциплина која се бави применом [[геологија|геолошког]] знања на [[инжењерство|инжењерске]] проблеме.<ref>Драгутин Јевремовић, Инжењерска геологија, Грађевинско-архитектонски факултет, Универзитет у Нишу, Ниш, 2003, страна 10</ref>


Данас се у светској литератури користи дефиниција инжењерске геологије коју је усвојила Међународна Асоцијација за Инжењерску геологију: '''„Инжењерска геологија је наука која се бави истраживањем и решавањем инжењерских проблема и проблема заштите животне средине који могу настати као резултат интеракције геолошке средине и инжењерских радова, такође се бави и предвиђањем настанка тих проблема као и развојем превентивних или санационих мера геолошких хазарда“''' <ref>[http://www.iaeg.info/AboutIAEG/Statutes/tabid/65/Default.aspx Статут Међународне Асоцијације за Инжењерску геологију (IAEG), Кјото, 1992.]</ref>.
У светској литератури користи се дефиниција инжењерске геологије коју је усвојила Међународна Асоцијација за Инжењерску геологију: '''„Инжењерска геологија је наука која се бави истраживањем и решавањем инжењерских проблема и проблема заштите животне средине који могу настати као резултат интеракције геолошке средине и инжењерских радова, такође се бави и предвиђањем настанка тих проблема као и развојем превентивних или санационих мера геолошких хазарда“''' <ref>[http://www.iaeg.info/AboutIAEG/Statutes/tabid/65/Default.aspx Статут Међународне Асоцијације за Инжењерску геологију (IAEG), Кјото, 1992.]</ref>.


Даљим развојем грађевинарства и рударства настала је и потреба даљег развоја инжењерске геологије. Интеграцијом инжењерске геологије и [[механика тла|механике тла]], потом настанком механике стена а онда и геотехничких мелиорација она је унапређена и прерасла у научно-стручну област [[геотехника|геотехнику]].
Развојем грађевинарства и рударства настала је и потреба даљег развоја инжењерске геологије. Интеграцијом инжењерске геологије и [[механика тла|механике тла]], потом настанком механике стена а онда и геотехничких мелиорација она је унапређена и прерасла у научно-стручну област [[геотехника|геотехнику]].


== Предмет изучавања инжењерске геологије ==
== Предмет изучавања инжењерске геологије ==

Верзија на датум 30. март 2012. у 20:41

Инжењерска геологија (енгл. Engineering geology, франц. Géologie de génie civil, нем. Ingenieurgeologie, рус. Инженерная геология) је грана геолошке науке, чији је основни задатак одређивање геолошких услова за извођење инжењерских радова и експлоатацију објеката [1].

Инжењерска геологија обухвата групу научних дисциплина које се баве изучавањем терена за потребе просторног планирања, пројектовања и грађења објеката у области грађевинарства, рударства и енергетике. Она изучава терен као природну конструкцију, радну и животну средину. Према предмету изучавања, принципима и методама она обезбеђује синтезу резултата изучавања за правилну оцену међусобних утицаја природне геолошке конструкције - терена и вештачке конструкције - објекта. У литератури позната је и под именом геолошко инжењерство тј. научна дисциплина која се бави применом геолошког знања на инжењерске проблеме.[2]

У светској литератури користи се дефиниција инжењерске геологије коју је усвојила Међународна Асоцијација за Инжењерску геологију: „Инжењерска геологија је наука која се бави истраживањем и решавањем инжењерских проблема и проблема заштите животне средине који могу настати као резултат интеракције геолошке средине и инжењерских радова, такође се бави и предвиђањем настанка тих проблема као и развојем превентивних или санационих мера геолошких хазарда“ [3].

Развојем грађевинарства и рударства настала је и потреба даљег развоја инжењерске геологије. Интеграцијом инжењерске геологије и механике тла, потом настанком механике стена а онда и геотехничких мелиорација она је унапређена и прерасла у научно-стручну област геотехнику.

Предмет изучавања инжењерске геологије

Инжењерска геологија проучава чврсте стенске масе и тло у циљу извођења техничких (разних врста инжењерских) радова. Она се бави изучавањем далеко мањег простора, до дубина од 1 km (кора распадања) него геологија, која се бави изучавањем целе Земљине коре. Такође, инжењерска геологија се бави изучавањем много мањих површина док се геологија бави изучавањем целе Земљине површине.

Референце

  1. ^ Геологија Србије VIII-2 Инжењерска геологија, Београд, 1978, страна 1
  2. ^ Драгутин Јевремовић, Инжењерска геологија, Грађевинско-архитектонски факултет, Универзитет у Нишу, Ниш, 2003, страна 10
  3. ^ Статут Међународне Асоцијације за Инжењерску геологију (IAEG), Кјото, 1992.

Види још

Спољашње везе