Православна црква Светог Димитрија у Сремској Митровици — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
Градња нове православне цркве (данашња ''Велика'' или ''Саборна црква'', која је првобитно била посвећена [[Свети Стефан|св. Стефану]]) започела је [[1791]]. године, а завршена и освештана [[1794]]. године. Црква је подигнута средствима самих православних верника. Унутрашње декорисање цркве и набавка потребног инвентара урађени су у првим деценијама [[19. век]]а. Дрворезбарске радове је извео [[Марко Вујатовић]], дрворезбар из [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]] ([[1810.]] г.). Само неколико година касније [[иконостас]] је радио [[Арса Теодоровић]], најреномиранији мајстор тога времена. На [[иконостас]]у се посебно истицала [[икона]] [[Свети Иринеј|светог Иринеја]] и сцена његовог погубљења. Крајем [[19. век]]а унутрашња декорација цркве је у једном пожару знатно оштећена, а обнављања која су извршена нису могла да врате некадашњи сјај иконама. |
Градња нове православне цркве (данашња ''Велика'' или ''Саборна црква'', која је првобитно била посвећена [[Свети Стефан|св. Стефану]]) започела је [[1791]]. године, а завршена и освештана [[1794]]. године. Црква је подигнута средствима самих православних верника. Унутрашње декорисање цркве и набавка потребног инвентара урађени су у првим деценијама [[19. век]]а. Дрворезбарске радове је извео [[Марко Вујатовић]], дрворезбар из [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]] ([[1810.]] г.). Само неколико година касније [[иконостас]] је радио [[Арса Теодоровић]], најреномиранији мајстор тога времена. На [[иконостас]]у се посебно истицала [[икона]] [[Свети Иринеј|светог Иринеја]] и сцена његовог погубљења. Крајем [[19. век]]а унутрашња декорација цркве је у једном пожару знатно оштећена, а обнављања која су извршена нису могла да врате некадашњи сјај иконама. |
||
Тек недавно црква је посвећена новом светитељу, заштитнику града [[ |
Тек недавно црква је посвећена новом светитељу, заштитнику града [[Свети Димитрије|светом великомученику Димитрију]]. Последњих година извршена је и потпуна обнова цркве. |
||
[[Категорија:Храмови Сремске Митровице]] |
[[Категорија:Храмови Сремске Митровице]] |
||
Верзија на датум 30. мај 2012. у 21:57
 |
Нова Православна црква Св. Димитрија, међу месним становништвом познатија као "Велика Црква" је највећи богослужбени православни храм у граду Сремска Митровица и један од најважнијих на подручју Срема. Црква припада Епархији сремској Српске православне цркве. Црква је данас посвећена св. Димитрију, по коме је град добио име.
Историјат
Градња нове православне цркве (данашња Велика или Саборна црква, која је првобитно била посвећена св. Стефану) започела је 1791. године, а завршена и освештана 1794. године. Црква је подигнута средствима самих православних верника. Унутрашње декорисање цркве и набавка потребног инвентара урађени су у првим деценијама 19. века. Дрворезбарске радове је извео Марко Вујатовић, дрворезбар из Сремских Карловаца (1810. г.). Само неколико година касније иконостас је радио Арса Теодоровић, најреномиранији мајстор тога времена. На иконостасу се посебно истицала икона светог Иринеја и сцена његовог погубљења. Крајем 19. века унутрашња декорација цркве је у једном пожару знатно оштећена, а обнављања која су извршена нису могла да врате некадашњи сјај иконама.
Тек недавно црква је посвећена новом светитељу, заштитнику града светом великомученику Димитрију. Последњих година извршена је и потпуна обнова цркве.