Епархија сремска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија сремска
Српска православна црква
Sremski Karlovci Cathedral.jpg
Основни подаци
Држава Србија Србија,
Хрватска Хрватска
Сједиште Сремски Карловци
Број намјесништава 8
Број манастира 20
Званични веб-сајт
Архијереј
Епархијски архијереј Василије
Чин архијереја Епископ
Титула архијереја Епископ сремски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg
Епархије и манастири Српске православне цркве у Војводини
Манастир Крушедол, најчувенији од Фрушкогорских манастира
Манастир Фенек, смештен у доњем делу Срема
Батајница, иако део Београда, припада Епархији сремској

Епархија сремска је епархија Српске православне цркве, са седиштем у Сремским Карловцима, где се налазе и Саборна црква, владичански двор и богословија.

Надлежни архијереј је господин Василије, на престолу од 1986. године.

Епархија сремска покрива већи део историјске области Срем и то његов највећи део у Србији (изузев дела градског подручја Београда) и веома мали део у Хрватској (три парохије: Илок, Шидски Бановци и Товарник).

Историја[уреди]

Оснивање — Митрополија београдска и сремска[уреди]

Сремска епархија, прво са седиштем у манастиру Крушедолу, касније у манастиру Хопову, основана је 1500. године, када је софијски митрополит Калевит замонашио Ђорђа Бранковића, давши му монашко име Максим. Тада је Епархија сремска спојена са Митрополијом београдском под називом Митрополија београдска и сремска. Сходно томе, први архијереји носе звање митрополита београдског и сремског.

Уздизање значаја епархије везано је за бурно раздобље изградње фрушкогорских манастира. Оно се може ограничити на време боравка чланова породице Бранковић у Срему, који ту долазе 1465. године (те године Вук Гргуревић је добио на управу поседе Купиник и Беркасово). Чудно је да је ово раздобље, од смрти патријарха Арсенија II (1463) до обнављања Српске патријаршије (1557), за православну цркву у Срему толико плодоносно, истовремено и најтеже доба у историји Српске православне цркве.

Након пада Српске деспотовине 1459. године највећи део подручја Српске патријаршије је доспео под непосредну управу Охридске архиепископије. То је омогућило да Срем, са својим бројним православним становништвом, преузме верску, а у много чему и националну) мисију у српском народу. То није изненађујуће, будући да је српска присутност у панонским областима била веома жилава и задржаће се у свим раздобљима стране власти — угарске, турске и аустријске, које су се наизменично смењивале.

Карловачка митрополија[уреди]

Подробније: Карловачка митрополија.

Јачањем значаја Срема за српство северно од Саве и Дунава и премештањем седишта митрополита из Сентандреје почетком 18. века прво у манастир Крушедол 1708., а потом и у Сремске Карловце 1713. године, Сремска епархија се утапа у Карловачку митрополију, касније и патријаршију (18481920). Током патријаршијског раздобља, Срем је био под непосредном управом подбележника патријарха као Архидијецеза сремскокарловачка. Она је тада обухвата много шире подручје од данашњег дела Срема у Србији, покривајући на западу значајан део Славоније, све до Ђакова (тј. већи део подручја данашње Епархије осјечкопољске и барањске).

Епархија сремска[уреди]

Сремски Карловци су званично до 1920. године били седиште Карловачке патријаршије. мада је суштински српски патријарх овде боравио до 1936. године. После смрти патријарха Лукијана 1913. године, престолом су администрирали епископи Мирон Николић, Михаило Грујић и Георгије Летић.

Од 1920. до 1928. године титуларни епископ Сремске Митровице био је Максимилијан Хајдин. После тога као викарни епископ сремски служио је Иринеј Ђорђевић (19281931). Доношењем Устава СПЦ 1931. године подручје ове епархије улази у Архиепископију београдско-карловачку. Српски патријарси су потом имали викарне сремске епископе за ово подручје. Ово звање носили су: Тихон Радовановић (19321934), Сава Трлајић (19341938) и Валеријан Прибићевић (19401941). Током овог раздобља значај и богатство српске цркве у Срему досеже врхунац. Срем и Фрушкогорски манастири постају средишта обнове монаштва и јачања богомољачког покрета. Колики је био значај Фрушкогорских манастира види се и из тога што су многи послужили за смештај руских монаха и монахиња, избеглих из Руске Империје после Октобарске револуције, од којих су многи били племенитог рода.

Током Другог светског рата Срем је припојен злогласној НДХ, па су српски живаљ и српска црква тешко страдали. Већина Фрушкогорских манастира и других светиња је намерно уништавана, а црквена имовина разнашана. Манастир Бешеново је чак бомбардован од стране Немаца.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на свом првом редовном заседању после Другог светског рата 1947. године донео је одлуку о оснивању самосталне Епархије сремске. За њеног администратора постављен је епископ злетовско-струмички Викентије Проданов, који је био протеран са своје епархије у Македонији. Од 1951. године епархија има своје епископе. Ређају се: Никанор Иличић (1951—55), Макарије Ђорђевић (1955—78), Андреј Фрушић (1980—86) и Василије Вадић (1986-). У време СФРЈ утицај цркве био је ограничен, што се посебно осетило у епархијама које су тешко страдале током Другог светског рата, попут Сремске. После рата чак је настављено растурање оштећених и опустелих манастира. Грађа од полуурушених конака послужила је за подизање домова културе и зграда по сеоским задругама у оближњим селима. Обнови манастира и цркава се приступило деценију-две касније, када је „стега власти“ мало попустила, али су у таквим околностима дате делатности биле споре и ограничене.

Тек почетком 1990-их почиње значајнија обнова сремских светиња и јачање духовности. Последњих година много је урађено на обнови манастира, али неки још увек нису у целости обновљени (Кувеждин, Ђипша). У случају Манастира Бешеново, најтеже страдалог током Другог светског рата, тачније збрисаног, тек је започета обнова.

Архијереји[уреди]

Митрополити и архиепископи београдски и сремски и њима подређени викарни епископи хоповски:

Карловачки митрополити и епископи сремски[уреди]

Сремска епархија се утапа у Карловачку митрополију у време Хабзбуршке власти.

Викарни Епископи сремски[уреди]

Викарни Епископи сремски кад је Срем подпадао под Архиепископију београдско-карловачку:

Епископи сремски[уреди]

Епископи Епархије сремске од издвајања из Архиепископије београдско-карловачке:

Портрет Име и презиме Време службе Напомене
Vikentije Prodanov.jpg Викентије Проданов 1947—51, епископ администратор од 1950. патријарх српски
Никанор Иличић.jpg Никанор Иличић 1951—55
Макарије Ђорђевић 1955—78
Андреј Фрушић 1980—86
Vasilije Vadić.JPG Василије Вадић од 1986

Манастири[уреди]

Манастири Епархије сремске су:

  1. Беочин,
  2. Беркасово,
  3. Бешеново,
  4. Велика Ремета,
  5. Врањаш,
  6. Врдник,
  7. Гргетег,
  8. Дивша,
  9. Јазак,
  10. Крушедол,
  11. Кувеждин,
  12. Мала Ремета,
  13. Ново Хопово,
  14. Обед,
  15. Петковица,
  16. Привина Глава,
  17. Раковац,
  18. Старо Хопово,
  19. Манастир Свети Марко у Новим Карловцима
  20. Фенек,
  21. Шишатовац.

Намесништва[уреди]

Епархија сремска подељена је на седам архијерејских намесништава:

Референце[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]