Консонанца — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 23. август 2012. у 23:47

Консонанца (лат. consonantia, фр. и енгл. consonance, што значи благозвучје, склад, слога, сагласје)^[1]^[2] је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више тона (интервала) и код слушаоца изазивају утисак пријатности, склада и угоде за ухо и не траже разрешење.

Консонантни интервали деле се на:

Савршене консонанце: чиста прима, кварта, квинта и октава.
Несавршене консонанце: велика и мала терца и велика и мала секста.

Супротно консонанци је дисонанца, која се доживљава као непријатно, несмирено и напето звучање за људско ухо и тражи разрешење у консонанцу.

Извори

^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких терминa
^ Властимир Перичић, Хармонија први део, Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.

[1] Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких терминa

[2] Властимир Перичић, Хармонија први део, Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.

[1]

[2]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 [[Датотека:Nesavrsene konsonace.jpg|мини|десно|210п|''Несавршене консонанце'' на тону ''це<sup>1</sup>''.]]
-'''Консонанца''' ([[Латински језик|lat.]] ''consonantia'', [[Француски језик|фр. ]] и {{јез-енгл|consonance}}, што значи ''благозвучје, склад, слога, сагласје'')<ref>[[Властимир Перичић|Властимир Перичић]], ''Вишејезични речник музичких терминa''</ref><ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/vlastimir-pericic/ Властимир Перичић,] ''Хармонија први део'', Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.</ref> је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више [[тон]]а ([[интервал]]а) и код слушаоца изазивају утисак пријатности, склада и угоде за ухо и ''не траже разрешење''.
+'''Консонанца''' ({{јез-лат|consonantia}}, [[Француски језик|фр. ]] и {{јез-енгл|consonance}}, што значи ''благозвучје, склад, слога, сагласје'')<ref>[[Властимир Перичић|Властимир Перичић]], ''Вишејезични речник музичких терминa''</ref><ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/vlastimir-pericic/ Властимир Перичић,] ''Хармонија први део'', Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.</ref> је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више [[тон]]а ([[интервал]]а) и код слушаоца изазивају утисак пријатности, склада и угоде за ухо и ''не траже разрешење''.
 Консонантни интервали деле се на: