Амјен — разлика између измена
м Робот: додато mzn:امیان |
м r2.7.2+) (Робот: измењено pcd:Anmyin |
||
Ред 99: | Ред 99: | ||
[[nn:Amiens]] |
[[nn:Amiens]] |
||
[[oc:Amians]] |
[[oc:Amians]] |
||
[[pcd: |
[[pcd:Anmyin]] |
||
[[nds:Amiens]] |
[[nds:Amiens]] |
||
[[pnb:آمیاں]] |
[[pnb:آمیاں]] |
Верзија на датум 9. октобар 2012. у 00:56
Амјен франц. Amiens | |
---|---|
Мото: Liliis tenaci vimine jungor Прућем врбе повезан са љиљанима. | |
Административни подаци | |
Држава | Француска |
Регион | Пикардија |
Департман | Сома |
Становништво | |
Становништво | |
— | 136.000 |
— густина | 2.740,28 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 53′ 31″ С; 2° 17′ 56″ И / 49.892° С; 2.299° И |
Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
Апс. висина | 14-106 m |
Површина | 49,63 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Жил д Робјен |
INSEE код | |
Веб-сајт | |
www.amiens.fr |
Амјен[1](у Правопису српског језика Матице српске:[1]: Амјен[2][3][4][5], франц. Amiens) је град у Француској, главни град региона Пикардија и департмана Сома.
Кроз Амјен протиче пловна река Сома.
Историја
Палеолитска акеулејска култура је добила име по свом првом налазишту Сент Акеулу у предграђу Амјена. За време Римског царства град се звао Самаробрива (Samarobriva), и био је главно насеље галског племена Амбијани. По предању се верује да је Свети Мартин од Тура пред капијом Амјена поделио свој огртач са голим просјаком (Исусом Христом).
Касније, Амјен постаје главни град Пикардије.
Готичка Катедрала у Амијену из 13. века припада УНЕСКО-вој листи светске културне баштине. То је највиша од великих средњовековних готичких катедрала. Пожар је уништио ранију грађевину, а садашња је изграђена од 1220-1247. У историји уметности, ова катедрала је позната по лепоти декоративне фасаде и по јединству архитектонског плана.
Извори
- ^ а б Правопис српског језика Матице српске, Правописни речник, 1993.
- ^ „Темишварски зборник, Матица српска 2006.” (PDF).
- ^ „Честа питања о Жилу Верну”.
- ^ „Списак градова са математичког факултета у Београду”.
- ^ „Историја архитектуре и насељавања (архитектонски факултет у Београду)” (PDF).