Амјен

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Амјен
Amiens mit Kathedrale.jpg
Трг у Амјену
Грб
Грб
Мото: Liliis tenaci vimine jungor
Прућем врбе повезан са љиљанима.
Административни подаци
Држава Француска
РегионПикардија
ДепартманСома
Становништво
Становништво
 — 2011..133.327 [1]
 — густина2.695,65 ст./km2
Географске карактеристике
Координате49°53′31″ СГШ; 2°17′56″ ИГД / 49.892° СГШ; 2.299° ИГД / 49.892; 2.299Координате: 49°53′31″ СГШ; 2°17′56″ ИГД / 49.892° СГШ; 2.299° ИГД / 49.892; 2.299
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина14-106 m
Површина49,46 km2
Амјен на мапи Француске
Амјен
Амјен
Амјен на мапи Француске
Остали подаци
ГрадоначелникЖил д Робјен
Поштански број80000
INSEE код80021
Веб-сајт
www.amiens.fr

Амјен[2] (франц. Amiens) град је у Француској, главни град региона Пикардија и департмана Сома. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 136.105.

Кроз Амјен протиче пловна река Сома.

Историја[уреди | уреди извор]

Канал у Амјену

Палеолитска акеулејска култура је добила име по свом првом налазишту Сент Акеулу у предграђу Амјена. За време Римског царства град се звао Самаробрива (Samarobriva), и био је главно насеље галског племена Амбијани. По предању се верује да је Свети Мартин од Тура пред капијом Амјена поделио свој огртач са голим просјаком (Исусом Христом).

Касније, Амјен постаје главни град Пикардије.

Готичка Катедрала у Амијену из 13. века припада УНЕСКО-вој листи светске културне баштине. То је највиша од великих средњовековних готичких катедрала. Пожар је уништио ранију грађевину, а садашња је изграђена од 1220—1247. У историји уметности, ова катедрала је позната по лепоти декоративне фасаде и по јединству архитектонског плана.

Географија[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
105.433117.888131.476131.332131.872135.501136.105133.327

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”. 
  2. ^ Правопис српскога језика Матице српске, Правописни речник, 1993.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]