Берта Моризо — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4: Ред 4:
Моризо је рођрна у [[Бурже]]у, у [[Француска|Француској]] у успешној буроанској порордици. Она као и њена сестра Едма Моризо одлучују да постану сликарке; када Берта увери родитеље у озбиљност одлуке, наилази на негодовање. Њени родитељи нису желели да им ћерке буду сликари.
Моризо је рођрна у [[Бурже]]у, у [[Француска|Француској]] у успешној буроанској порордици. Она као и њена сестра Едма Моризо одлучују да постану сликарке; када Берта увери родитеље у озбиљност одлуке, наилази на негодовање. Њени родитељи нису желели да им ћерке буду сликари.


Са својих 20 година среће и спријатељује се са важним сликаром пејжаза, припадником [[Барбизонска школа|Барбизонске школе]], [[Камиј Коро]]а. Стари сликар је почео да учи Берту и њену сестру основама сликања, али их осим тога и представио другим сликарима и учитељима. Под Короовим утицајем, Моризо почиње да се ограничава само на сликање у природи. Као студенти уметности Берта и Едма почињу да раде заједно, све док се Еднина каријера као сликарке није завршила са њеном удајом, после које убрзо добија децу којима се потпуно посвећује немајући више времена за интезивно сликање као што је имала Берта. Сачувана писма између две сестре и данас показује љубав и разумевање, и јединствену везу које су имале између себе, али и праћено Бертиним кајањем због даљине између њих, као и због Едминог одустајања од уметности. Едма до краја живота наставља да подржава Бертину уметност, и тако породице две сестре остаће блиске до краја.
Са својих 20 година среће и спријатељује се са важним сликаром пејжаза, припадником [[Барбизонска школа|Барбизонске школе]], [[Камиј Коро]]а. Стари сликар је почео да учи Берту и њену сестру основама сликања, али их осим тога и представио другим сликарима и учитељима. Под Короовим утицајем, Моризо почиње да се ограничава само на сликање у природи. Као студенти уметности Берта и Едма почињу да раде заједно, све док се Едмина каријера као сликарке није завршила са њеном удајом, после које убрзо добија децу којима се потпуно посвећује немајући више времена за интезивно сликање као што је имала Берта. Сачувана писма између две сестре и данас показује љубав и разумевање, и јединствену везу коју су имале између себе, али и праћено Бертиним кајањем због даљине између њих, као и због Едминог одустајања од уметности. Едма до краја живота наставља да подржава Бертину уметност, и тако породице две сестре остаће блиске до краја.


Моризо је прво излагале имала на Париском салону [[1864]] године заједно са појављивањем два сликара пејжаза , и после тога регуларно наставља да излаже у Салону све до [[1874]], године прве импресионистичке изложбе.
Моризо је прво излагале имала на Париском салону [[1864]] године заједно са појављивањем два сликара пејжаза , и после тога регуларно наставља да излаже у Салону све до [[1874]], године прве импресионистичке изложбе.


Око [[1867]] Моризо упознаје [[Едуард Мане]]а. Он развија посебно интересовање за Берту, што доказују бројни портрети укључујући у то чак и портрет Берте Моризо у црном шалу док је у жалости због очеве смрти. Пријатељство међу њима почиње да се јавља: Мане ју је чак једног дана поклонио ногаре за сликање као [[божић]]ни поклон. Такође се и добровољно јавља у преношењу њених радова у салон, ургирајући на разне начине када није постојало срестава да се нормално транспортују. Једном се десило да Мане погрешно схватио једно од Моризових стандардних самокритика као дозволу да на њеним платнима дода исправке, што је Мане и урадио на Бертино запрепашћење. Мада је традиционално Мане виђен као учитељ док је Моризо била његов присталица, постоје докази да је та веза била другачија и обострана. Доста Манеових слика и потези четкица показује да је као што је Моризо била под Манеовим утицајем, тако је и Мане био под Моризиним утицајем. Одређене Бертине композиције, као и имитацију њеног стила жраче његовим делима, док је Моризо од Монеа развила такозвани уметнички карактер. Моризо је била та која је натерала Манеа да се опроба у сликању у природи, уводећи га притом у круг сликара који су називали себе [[импресионизам|импресионистима]].
Око [[1867]] Моризо упознаје [[Едуард Мане]]а. Он развија посебно интересовање за Берту, што доказују бројни портрети укључујући у то чак и портрет Берте Моризо у црном шалу док је у жалости због очеве смрти. Пријатељство међу њима почиње да се јавља: Мане ју је чак једног дана поклонио ногаре за сликање као [[божић]]ни поклон. Такође се и добровољно јавља у преношењу њених радова у салон, ургирајући на разне начине када није постојало срестава да се нормално транспортују. Једном се десило да Мане погрешно схватио једно од Моризових стандардних самокритика као дозволу да на њеним платнима дода исправке, што је Мане и урадио на Бертино запрепашћење. Мада је традиционално Мане виђен као учитељ док је Моризо била његов присталица, постоје докази да је та веза била другачија и обострана. Доста Манеових слика и потези четкица показује да је као што је Моризо била под Манеовим утицајем, тако је и Мане био под Моризиним утицајем. Одређене Бертине композиције, као и имитацију њеног стила зраче његовим делима, док је Моризо од Монеа развила такозвани уметнички карактер. Моризо је била та која је натерала Манеа да се опроба у сликању у природи, уводећи га притом у круг сликара који су називали себе [[импресионизам|импресионистима]].


Године 1874 Моризо се удаје за [[Едуард Мане|Манеовог]] брата Ежена. Имали су само једно дете, ћерку Жили.
Године 1874 Моризо се удаје за [[Едуард Мане|Манеовог]] брата Ежена. Имали су само једно дете, ћерку Жили.

Верзија на датум 10. октобар 2006. у 14:58

Берта Моризо, портрет који је урадио Едуар Мане, 1872

Берта Моризо (франц. Berthe Morisot; 14. јануар, 1841. – 2. март, 1895.) била је импресионистички сликар и једина жена која је излагала на "првој изложби импресиониста" 1874 године.

Моризо је рођрна у Буржеу, у Француској у успешној буроанској порордици. Она као и њена сестра Едма Моризо одлучују да постану сликарке; када Берта увери родитеље у озбиљност одлуке, наилази на негодовање. Њени родитељи нису желели да им ћерке буду сликари.

Са својих 20 година среће и спријатељује се са важним сликаром пејжаза, припадником Барбизонске школе, Камиј Короа. Стари сликар је почео да учи Берту и њену сестру основама сликања, али их осим тога и представио другим сликарима и учитељима. Под Короовим утицајем, Моризо почиње да се ограничава само на сликање у природи. Као студенти уметности Берта и Едма почињу да раде заједно, све док се Едмина каријера као сликарке није завршила са њеном удајом, после које убрзо добија децу којима се потпуно посвећује немајући више времена за интезивно сликање као што је имала Берта. Сачувана писма између две сестре и данас показује љубав и разумевање, и јединствену везу коју су имале између себе, али и праћено Бертиним кајањем због даљине између њих, као и због Едминог одустајања од уметности. Едма до краја живота наставља да подржава Бертину уметност, и тако породице две сестре остаће блиске до краја.

Моризо је прво излагале имала на Париском салону 1864 године заједно са појављивањем два сликара пејжаза , и после тога регуларно наставља да излаже у Салону све до 1874, године прве импресионистичке изложбе.

Око 1867 Моризо упознаје Едуард Манеа. Он развија посебно интересовање за Берту, што доказују бројни портрети укључујући у то чак и портрет Берте Моризо у црном шалу док је у жалости због очеве смрти. Пријатељство међу њима почиње да се јавља: Мане ју је чак једног дана поклонио ногаре за сликање као божићни поклон. Такође се и добровољно јавља у преношењу њених радова у салон, ургирајући на разне начине када није постојало срестава да се нормално транспортују. Једном се десило да Мане погрешно схватио једно од Моризових стандардних самокритика као дозволу да на њеним платнима дода исправке, што је Мане и урадио на Бертино запрепашћење. Мада је традиционално Мане виђен као учитељ док је Моризо била његов присталица, постоје докази да је та веза била другачија и обострана. Доста Манеових слика и потези четкица показује да је као што је Моризо била под Манеовим утицајем, тако је и Мане био под Моризиним утицајем. Одређене Бертине композиције, као и имитацију њеног стила зраче његовим делима, док је Моризо од Монеа развила такозвани уметнички карактер. Моризо је била та која је натерала Манеа да се опроба у сликању у природи, уводећи га притом у круг сликара који су називали себе импресионистима.

Године 1874 Моризо се удаје за Манеовог брата Ежена. Имали су само једно дете, ћерку Жили.


Датотека:Berthe Morisot 007.jpg
Летњи дан Берта Моризо, око 1879

Моризо, ѕаједно са Камиј Писаро, су били једини сликари који су излагали на свим оригиналним импресионистичким излагањима.

Као и њена савременица у годинама које долаѕе Мери Касат, тако и Берта Моризо је најчешће узимала теме деце, мајки, као и породичних сцена. Окарактерисана и прихваћена као импресиониста, и као члан "haute bourgeoisie", Моризо је сликала са искуством и дневном навиком теме комфора, свакодневнице и имтимности живота породице.

Берта Моризо умире 2. Марта, 1895 у Паризу где бива покопана на гробљу Cimetière de Passy.На њеној умрлици писало је да је "без занимања".

Њене слике се продају и до преко 4 милиона долара у САД.


Такође погледати

Спољашње везе