Барбизонска школа

С Википедије, слободне енциклопедије
Теодор Русо Барбизонски пејзаж (1850)
Жан-Франсоа Мије: Скупљачице класија (1857)

Барбизонска школа је била уметничка колонија која се средином 19. века настанила у француском селу Барбизону у Фонтенблоовској шуми.[1] Циљеви сликара који су тамо живели били су напуштање класицизма који је тада владао у сликарству и настојање да се природа прикаже реалистички по узору на Џона Констабла и енглеско пејзажно сликарство. Због тога су радили студије у природи (сликарство у природи) при чему је велику улогу имало Paysage intime. Супротно импресионистима чији су претече били, уметници из ове колоније одбили су модерни развој индустрије.

Главни представници[уреди | уреди извор]

Представници Барбизонске школе које је одликовао сопствени стил:[1]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Přehledný kulturní slovník Mlada Fronta, Praha 1964.
  • Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 107. ISBN 86-331-2075-5.