Принципов мост — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Dcirovic је преместио страницу Википедија:Пренос чланака/Принципов мост на Принципов мост без остављања преусмерења
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Latin Bridge.jpg|мини|десно|250px|Принципов мост, слика из 1913.године]]
[[Датотека:Latin Bridge.jpg|мини|десно|250px|Латинска ћуприја, слика из 1913.године]]
[[Датотека:Latin bridge, Sarajevo.jpg|мини|десно|250п|Латинска ћуприја, источна страна]]
[[Датотека:Latin bridge, Sarajevo.jpg|мини|десно|250п|Латинска ћуприја, источна страна]]
'''Латинска ћуприја''' (или ''Принципов мост'') је историјски мост преко ријеке [[Миљацка|Миљацке]] у [[Сарајево|Сарајеву]].<ref>{{cite web |url = http://www.visitsarajevo.biz/sightseeing/attractions/bridges/latin-bridge/ |title = Latin Bridge}}</ref> Сјеверни крај моста је било поприште [[Сарајевски атентат|атентата]] на надвојводу Аустрије [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] од стране [[Гаврило Принцип|Гаврила Принципа]] [[1914]]. године, што је био повод за избијања [[Први светски рат|Првог свјетског рата]].
'''Латинска ћуприја''' (или ''Принципов мост'') је историјски мост преко ријеке [[Миљацка|Миљацке]] у [[Сарајево|Сарајеву]].<ref>{{cite web |url = http://www.visitsarajevo.biz/sightseeing/attractions/bridges/latin-bridge/ |title = Latin Bridge}}</ref> Сјеверни крај моста је било поприште [[Сарајевски атентат|атентата]] на надвојводу Аустрије [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] од стране [[Гаврило Принцип|Гаврила Принципа]] [[1914]]. године, што је био повод за избијања [[Први светски рат|Првог свјетског рата]].


Мост се зове Латински Ћуприја (на {{јез-тур|Frenkluk cupri}}) по оближњој [[Католици|католичкој]] четврти, [[Дубровачка република|дубровачкој]] колонији трговаца, на лијевој обали Миљацке, коју народ назива [[Латинлук]]. Четрт је основана од дубровачких мајстора који су дошли да раде у Сарајеву, а касније је углавном била насељена католичким становништвом.
Мост се зове Латински ћуприја (на {{јез-тур|Frenkluk cupri}}) по оближњој [[Католици|католичкој]] четврти, [[Дубровачка република|дубровачкој]] колонији трговаца, на лијевој обали Миљацке, коју народ назива [[Латинлук]]. Четрт је основана од дубровачких мајстора који су дошли да раде у Сарајеву, а касније је углавном била насељена католичким становништвом.


Судећи по почетку градње моста, то је један од најстаријих очуваних мостова у граду. У попису [[Босански санџак|Босанског санџака]] од [[1541]] помиње се мост на овом мјесту, саграђен од кожара (сарача) Хусеина, сина Ширмерда. Овај први мост, вјероватно је био саграђен од дрвета, јер подаци из [[1565]] свједоче да је камени мост овде саградио еминентни грађанин Сарајева [[Алија-Ајни Бег]]. Страшна поплава која се десила 15. новембра [[1791]]. тешко је оштетила мост, а његову обнову је финансирао сарајевски трговац [[Хаџи Абдулах Брига]].
Судећи по почетку градње моста, то је један од најстаријих очуваних мостова у граду. У попису [[Босански санџак|Босанског санџака]] од [[1541]] помиње се мост на овом мјесту, саграђен од кожара (сарача) Хусеина, сина Ширмерда. Овај први мост, вјероватно је био саграђен од дрвета, јер подаци из [[1565]] свједоче да је камени мост овде саградио еминентни грађанин Сарајева [[Алија-Ајни Бег]]. Страшна поплава која се десила 15. новембра [[1791]]. тешко је оштетила мост, а његову обнову је финансирао сарајевски трговац [[Хаџи Абдулах Брига]].
Ред 10: Ред 10:


За вријеме [[Аустроугарска|Аустро-Угарске]], због густог саобраћаја, мосту су додати и тротоари на конзолама.
За вријеме [[Аустроугарска|Аустро-Угарске]], због густог саобраћаја, мосту су додати и тротоари на конзолама.

Дуго времена након [[Први свјетски рат|Првог свјетског рата]] Сарајево је у свијету било препознатљиво по атентату извршеном поред овог моста. Због тога, стварањем [[Југославија|Југославије]]<ref>[http://www.vijesti.me/svijet/gavrilo-princip-heroj-ili-terorista-clanak-80496|title= ,,Gavrilo Princip, heroj ili terorista?"]</ref> овај мост је био назван по атентатору Гаврилу Принципу у '''Принципов мост''', да би му након осамостаљења [[Република Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] поново био враћен првобитни назив.



== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 8. фебруар 2013. у 20:42

Латинска ћуприја, слика из 1913.године
Латинска ћуприја, источна страна

Латинска ћуприја (или Принципов мост) је историјски мост преко ријеке Миљацке у Сарајеву.[1] Сјеверни крај моста је било поприште атентата на надвојводу Аустрије Франца Фердинанда од стране Гаврила Принципа 1914. године, што је био повод за избијања Првог свјетског рата.

Мост се зове Латински ћуприја (на тур. Frenkluk cupri) по оближњој католичкој четврти, дубровачкој колонији трговаца, на лијевој обали Миљацке, коју народ назива Латинлук. Четрт је основана од дубровачких мајстора који су дошли да раде у Сарајеву, а касније је углавном била насељена католичким становништвом.

Судећи по почетку градње моста, то је један од најстаријих очуваних мостова у граду. У попису Босанског санџака од 1541 помиње се мост на овом мјесту, саграђен од кожара (сарача) Хусеина, сина Ширмерда. Овај први мост, вјероватно је био саграђен од дрвета, јер подаци из 1565 свједоче да је камени мост овде саградио еминентни грађанин Сарајева Алија-Ајни Бег. Страшна поплава која се десила 15. новембра 1791. тешко је оштетила мост, а његову обнову је финансирао сарајевски трговац Хаџи Абдулах Брига.

Мост има четири лука и почива на три стуба повезаних чврсто за обалу. Грађен је од камена и гипса и има два слободна отвора, "очи" у маси изнад стубова. Ове карактеристике се могу видјети и на печату Сарајева.

За вријеме Аустро-Угарске, због густог саобраћаја, мосту су додати и тротоари на конзолама.

Дуго времена након Првог свјетског рата Сарајево је у свијету било препознатљиво по атентату извршеном поред овог моста. Због тога, стварањем Југославије[2] овај мост је био назван по атентатору Гаврилу Принципу у Принципов мост, да би му након осамостаљења Босне и Херцеговине поново био враћен првобитни назив.


Референце

Спољашње везе