Животиње — разлика између измена

Животиње; Временски распон: едијакаријум — данас
	разноврсност животињског царства
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Натцарство:	Opisthokonta
Царство:	Animalia; Linnaeus, 1758
типови
	Acanthocephala; Acoelomorpha; Annelida; Arthropoda; Brachiopoda; Bryozoa; Chaetognatha; Chordata; Cnidaria; Ctenophora; Cycliophora; Echinodermata; Echiura; Entoprocta; Gastrotricha; Gnathostomulida; Hemichordata; Hyolitha †; Kinorhyncha; Lobopodia †; Loricifera; Micrognathozoa; Mollusca; Nematoda; Nematomorpha; Nemertea; Onychophora; Orthonectida; Phoronida; Placozoa; Platyhelminthes; Porifera; Priapulida; Rhombozoa; Rotifera; Sipuncula; Tardigrada; Xenoturbellida; Vetulicolia †;

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 4. март 2013. у 13:36

Животиње су велика група вишећелијских, еукариотских, хетеротрофних организама, која се у биологији класификује као царство Animalia. Животиње гутају храну и варе је унутар тела. Највећи број животиња су покретни организми.^[1]

Аристотел је први класификовао целокупан живи свет на животиње и биљке. Оваква оригинална подела се дуго задржала у науци, али се услед нагомилавања нових информација и чињеница током последњих векова и подела организама усложнила. Савремена класификација организама прати постојање хијерархије група (таксономске категорије), где је царство животиња међу најопштијима. Број царстава јако варира у схватањима различитих аутора, најчешће се помиње број 5 (Whittaker), или, много реалнији број, од око 100.

Када се говори о животињском свету често се користи реч фауна.

Карактеристике животиња

Царство животиња укључује хетеротрофне вишећелијске организме, чије су ћелије организоване макар у примитивна ткива. Ови организми су широко распрострањени у биосфери и заузимају разнолике еколошке нише. И сама морфолошка грађа животиња се јако разликује међу групама. Следеће заједничке карактеристике повезују животиње у смислену класификациону групу:

у питању су вишећелијски еукариотски организми
не поседују ћелијски зид
поседују молекуле колагена, интегрина, протеогликана и адхезивних гликопротеина у екстрацелуларном матриксу
поседују специфичне међућелијске везе типа пукотинастих веза и дезмозома
постоји могућност покрета ћелија током онтогенетског развића
имају заједничке одлике развића зигота — браздање и стадијум бластуле (евентуално и гаструле?)
хетеротроф ни су, што условљава њихове улоге у екосистемима (паразити, предатори, детривори)
поседују гастралну шупљину са једним или два отвора

Царство животиња - класификација

Постоји неколико различитих класификационих схема поделе царства вишећелијских животиња (Animalia, Metazoa).^[2] По једној од ранијих, деле се у две групе:

потцарство Parazoa, целуларног типа грађе, код којих се не образују права ткива и органи; припадају им типови плакозое и сунђери;
потцарство Eumetazoa, код којих се образују ткива и органи; припадају им све остале вишећелијске животиње.

Оваква подела царства животиња је релативно традиционална, у последње време ју је неколико аутора критиковало и дало алтернативне схеме.

Настанак животиња, фосилна историја и филогенија

У науци је заступљено мишљење да су се прве, предачке, линије животиња појавиле још у Прекамбрији, пре око 700 милиона година, док неки аутори сматрају да се постанак прве животињске ћелије десио пре око милијарду година. Велике морфолошке разлике између данашњих група су се појавиле још у камбријуму, или у вендској периоди, Едијакара епохи. Тада су вероватно биле присутне следеће групе животиња: сунђери, жарњаци, мекушци, чланковити црви (анелиде), зглавкари. Присуство морфолошки изведенијих група, попут мекушаца, анелида и зглавкара указује на позамашан еволуциони ход и диференцијацију животиња у Прекамбрији.^[3]

Извори

^ Minkoff Eli C. (2008). Barron's EZ-101 Study Keys Series: Biology (2, revised изд.). Barron's Educational Series. стр. 48. ISBN 9780764139208.
^ Knobil Ernst (1998). Encyclopedia of reproduction, Volume 1. Academic Press. стр. 315. ISBN 9780122270208.
^ Gero HIllmer, Ulrich Lehmann (1983). Fossil Invertebrates. CUP Archive. стр. 54. ISBN 9780521270281.

Literatura

Klaus Nielsen. Animal Evolution: Interrelationships of the Living Phyla (2nd edition). Oxford University Press, 2001.
Knut Schmidt-Nielsen. Animal Physiology: Adaptation and Environment. (5th edition). Cambridge University Press, 1997.