Консонанца — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
[[Датотека:Nesavrsene konsonace.jpg|мини|десно|300п|''Несавршене консонанце'' на тону ''це<sup>1</sup>''.]] |
[[Датотека:Nesavrsene konsonace.jpg|мини|десно|300п|''Несавршене консонанце'' на тону ''це<sup>1</sup>''.]] |
||
{{Listen|filename=Nesavrsene konsonance.ogg|title= Звучни пример ''несавршене консонанце'' на тону ''це<sup>1</sup>''.|format=[[Ogg]]}} |
{{Listen|filename=Nesavrsene konsonance.ogg|title= Звучни пример ''несавршене консонанце'' на тону ''це<sup>1</sup>''.|format=[[Ogg]]}} |
||
'''Консонанца''' ({{јез-лат|consonantia}}, [[Француски језик|фр. |
'''Консонанца''' ({{јез-лат|consonantia}}, [[Француски језик|фр.]] и {{јез-енгл|consonance}}, што значи ''благозвучје, склад, слога, сагласје'')<ref>[[Властимир Перичић]], [[Властимир Перичић#Књиге|''Вишејезични речник музичких терминa'']]</ref><ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/vlastimir-pericic/ Властимир Перичић,] ''Хармонија први део'', Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.</ref> је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више [[тон]]а ([[интервал]]а) и код слушаоца изазивају утисак пријатности, склада и угоде за ухо и ''не траже разрешење''.<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић] - [[Властимир Перичић]], [http://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ ''Основи теорије музике''], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> |
||
Консонантни интервали деле се на: |
Консонантни интервали деле се на: |
||
# '''''Савршене консонанце''''': чиста прима, кварта, квинта и октава. |
# '''''Савршене консонанце''''': чиста прима, кварта, квинта и октава. |
||
| Ред 16: | Ред 15: | ||
== Извори == |
== Извори == |
||
{{ |
{{reflist}} |
||
[[Категорија:Музички појмови]] |
[[Категорија:Музички појмови]] |
||
| Ред 22: | Ред 21: | ||
[[Категорија:Теорија музике]] |
[[Категорија:Теорија музике]] |
||
[[Категорија:Музичка нотација]] |
[[Категорија:Музичка нотација]] |
||
[[ca:Consonància]] |
[[ca:Consonància]] |
||
Верзија на датум 9. април 2013. у 08:53
Консонанца (лат. consonantia, фр. и енгл. consonance, што значи благозвучје, склад, слога, сагласје)[1][2] је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више тона (интервала) и код слушаоца изазивају утисак пријатности, склада и угоде за ухо и не траже разрешење.[3]
Консонантни интервали деле се на:
- Савршене консонанце: чиста прима, кварта, квинта и октава.
- Несавршене консонанце: велика и мала терца и велика и мала секста.
Супротно консонанци је дисонанца, која се доживљава као непријатно, несмирено и напето звучање за људско ухо и тражи разрешење у консонанцу.
Извори
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких терминa
- ^ Властимир Перичић, Хармонија први део, Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.
- ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 9. 4. 2013.