Максим (митраљез) — разлика између измена

Максим
Максим
	Српско митраљеско одељење у Првом светском рату са митраљезом Максим
Врста	Митраљез
Порекло	Велика Британија
Употреба
Употреба у	Краљевина Србија, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Руска Империја, Совјетски Савез, Немачко царство, Османско царство, Краљевина Италија, Финска.
Бојно деловање	Први светски рат, Други светски рат, Руски грађански рат, Други Бурски рат, Боксерски устанак, Руско-јапански рат, Корејски рат
Производња
Варијанте	Викерс, МГ 08, ПМ М1910, Шкода М1909
Спецификације
Маса	27.2 kg kg
Дужина	107.9cm mm
Калибар	7,62x54R mm mm
Начин дејства	аутоматски
Брзина паљбе	500 мет/мин
Брзина зрна	744 m/s
Магацин	реденик од 250ком, метака
Нишан	механички

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 20. мај 2013. у 18:04

Митраљез Максим је пешадијско аутоматско наоружање. Пројектовао га је 1884. британски проналазач америчког порекла сер Хајрам Стивенс Максим, по коме је и добио назив.

Карактеристике

Максим је могао да испали 600 метака у минути. У поређењу са савременим митраљезима, Максим је био претежак и гломазан. Иако је за његово коришћење био потребан само један војник, у ратним условима било је потребно најмање четири војника, који би пунили митраљез са муницијом, доносли воду за хлађење, одређивали мету. Просечна тежина Максима је била 27.2 kg, дужина 107.9 cm, а дужина цеви 67.3cm.

Историја употребе

Хајрам Максим је свој митраљез пријавио као патент 1883. године, а рад митраљеза је демонстриран пред публиком 1884. године. Оружје је кориштено приликом британских експедиција у Африци, ради одбране од напада домородаца, пре свега зато што су се домородци плашили звука митраљеза. Прва војска која је добила Максимов митраљез је Сингапурски добровољачи корпус 1889. године. Први пут су га користике Британске колонијалне снага у рату Матабела (1893-1894), приликом колонизације Родезије.

Ускоро су многе Европске земље укључиле Максим у своје наоружање, а поново га је користила руска војска у Руско-Јапанском рату. У Првом светском рату (1914-1918), Максим су у разним варијантама користили: Краљевина Србија, Аустроугарска, Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе, Руска Империја, Совјетски Савез, Немачко царство, Османско царство и Краљевина Италија. Такође су га у Руском грађанском рату, користиле разне формације: Белогардејци, Бољшевици, Црна армија (Анархисти). Током рата војници Црне армије, су Максим монтирали на коњска кола (тачанке).

Датотека:Makhno's Wagon.jpg

Тачанка

Совјетски Савез је модернизовао Максим 1930. године, тако да га је Црвена армија користила и током Другог светског рата.

Корисници

Варијанте

Занимљивости

Митраљез Максим због своје велике убојите моћи, имао је велики утицај на тадашњу културу, тако да је у српском језику до данас остао израз „Лупа као Максим по дивизији“.^[1]^[2] Руски председник Дмитриј Медведев, је свој обилазак војног полигона искористио да опали неколико рафала из овог старог оружја.^[3] Британски писац Жозеф Илер Пјер Белок, је у својој поеми Максиму посветио неколико стихова:

"Whatever happens, we have got
The Maxim gun, and they have not"
„Шта год да се деси, ми имамо
Максимов митраљез, а они не“.^[4]

Спољашње везе

Митраљез Mаксим (en)

http://www.mycity-military.com (sr)

Литература

Anon, Vickers, Sons and Maxim Limited: Their Works and Manufactures. London (1898).
Callwell, Colonel C.E. (1990). Small Wars, a Tactical Textbook for Imperial Soldiers. London: Greenhill Books. ISBN 1-85367-071-5.
Chivers, C. J. (2010). The Gun. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-7076-2.
Ferguson, Niall (2004). Empire. Penguin Books. ISBN 0-14-100754-0.
Goldsmith, Dolf F. (1989). The Devil's Paintbrush. Sir Hiram Maxim's Gun. Collector Grade Publications, Toronto. ISBN 0-88935-056-6.
McCallum, Iain (1999). Blood Brothers. Hiram and Hudson Maxim: Pioneers of Modern Warfare. London: Chatham Publishing. ISBN 1-86176-096-5.
Ellis, John (1976). The Social History of the Machine Gun. London: Pimlico.

Референце

^ Veliki rat Srbije 1914-1918 :: www.domaci.de, Приступљено 11. 4. 2013.
^ Идиоми у српском језику, Приступљено 11. 4. 2013.
^ Президент России, Приступљено 11. 4. 2013.
^ Colonial Wargames - Poetry - Hilaire Belloc, Приступљено 11. 4. 2013.

[1] Veliki rat Srbije 1914-1918 :: www.domaci.de, Приступљено 11. 4. 2013.

[2] Идиоми у српском језику, Приступљено 11. 4. 2013.

[3] Президент России, Приступљено 11. 4. 2013.

[4] Colonial Wargames - Poetry - Hilaire Belloc, Приступљено 11. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 |Назив= Максим
 |слика= Serb machine-gun section.JPG
-|текст_уз_слику = Српско митраљеско одељење у Првом светском рату са Максим митраљезом
+|текст_уз_слику = Српско митраљеско одељење у Првом светском рату са митраљезом Максим
 |Врста= [[Митраљез]]
 |Порекло= [[Велика Британија]]
@@ Ред 18: / Ред 18: @@
 |Нишан= механички
 }}
-'''Митраљез Максим''' је пешадијско аутоматско наоружање, пројектован је 1884. од стране британског проналазача Стивенса Максима, по коме је и добио назив.
+'''Митраљез Максим''' је пешадијско аутоматско наоружање. Пројектовао га је 1884. британски проналазач америчког порекла сер Хајрам Стивенс Максим, по коме је и добио назив.
 == Карактеристике ==
@@ Ред 26: / Ред 26: @@
 == Историја употребе ==
-Стивенс Максим је свој митраљез пријавио као патент 1883. године, а рад митраљеза је демонстриран пред публиком 1884. године.
+Хајрам Максим је свој митраљез пријавио као патент 1883. године, а рад митраљеза је демонстриран пред публиком 1884. године.
 Оружје је кориштено приликом британских експедиција у [[Африка|Африци]], ради одбране од напада домородаца, пре свега зато што су се домородци плашили звука митраљеза.
 Прва војска која је добила Максимов митраљез је Сингапурски добровољачи корпус 1889. године.
-Први пут је коришћен од стране Британских колонијалних снага у Матабела рату (1893-1894), приликом колонизације [[Зимбабве|Родезије]].
+Први пут су га користике Британске колонијалне снага у рату Матабела (1893-1894), приликом колонизације [[Зимбабве|Родезије]].
 [[Датотека:Maxim machine gun Megapixie.jpg|мини|десно|Модел Максима из 1895.]]
-Ускоро су многе Европске земље укључиле Максим у своје наоружање, а поново је коришћен у [[Руско-Јапански рат|Руско-Јапанском рату]], од стране руске војске.
+Ускоро су многе Европске земље укључиле Максим у своје наоружање, а поново га је користила руска војска у [[Руско-Јапански рат|Руско-Јапанском рату]].
-У Првом светском рату (1914-1918), Максим је у разним варијантама коришћен од стране:
+У Првом светском рату (1914-1918), Максим су у разним варијантама користили:
+Краљевина Србија, Аустроугарска, Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе, Руска Империја, Совјетски Савез, Немачко царство, Османско царство и Краљевина Италија.
-Краљевине Србије, Аустроугарске, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава, Руске Империје, Совјетског Савеза, Немачког царства, Османског царства и Краљевине Италије.
-Такође се користио и у [[Руски грађански рат|Руском грађанском рату]], од стране разних формација: [[Бела Гарда (Русија)|Белогардејаца]], [[Бољшевици|Бољшевика]], Црне армије ([[Анархисти|Анархиста]]).
+Такође су га у [[Руски грађански рат|Руском грађанском рату]], користиле разне формације: [[Бела Гарда (Русија)|Белогардејци]], [[Бољшевици]], Црна армија ([[Анархисти]]).
 Током рата војници Црне армије, су Максим монтирали на коњска кола (тачанке).
 [[Датотека:Makhno's Wagon.jpg|десно|мини|Тачанка]]
-[[Совјетски Савез]] је модернизовао Максим 1930. године, тако да је остао у употреби од стране [[Црвена армија|Црвене армије]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
+[[Совјетски Савез]] је модернизовао Максим 1930. године, тако да га је [[Црвена армија]] користила и током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
 == Корисници ==