Горила се купа у подне — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
|||
| Ред 37: | Ред 37: | ||
|[[Светозар Цветковић]]|| Лазуткин |
|[[Светозар Цветковић]]|| Лазуткин |
||
|- |
|- |
||
|[[Анита Манчић]]|| Мики Мики / Лењин |
|[[Анита Манчић]]|| Мики Мики / [[Лењин]] |
||
|- |
|- |
||
|[[Петар Божовић]]|| Трандафил |
|[[Петар Божовић]]|| Трандафил |
||
Верзија на датум 6. јул 2013. у 08:53
| Горила се купа у подне | |
|---|---|
 | |
| Изворни наслов | Горила се купа у подне |
| Режија | Душан Макавејев |
| Сценарио | Душан Макавејев |
| Главне улоге | Светозар Цветковић Анита Манчић Петар Божовић Ева Рас Давор Јањић |
| Година | 1993. |
| Трајање | 83 минута[1] |
| IMDb веза | |
Горила се купа у подне је српски филм снимљен 1993. године који је режирао Душан Макавејев који је и писао сценарио.
Кратак садржај
Мајор Црвене армије, закасни на воз којим се совјетске окупационе снаге стациониране у Источној Немачкој, повлаче из Берлина... Телефоном се јавља у Москву и сазнаје да га је напустила жена са дететом и да се неко уселио у његов стан. Мајор одлучује да остане у Берлину и настањује се на ничијој земљи, између два Берлина. Његова једина имовина је мали самовар, парадна униформа и бели бицикл. Прве контакте има са црним тржиштем и подземљем. И док Виктор вуче своје прве потезе у игри опстанка, упознајемо се и са његовом прошлошћу.[1]
Улоге
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Светозар Цветковић | Лазуткин |
| Анита Манчић | Мики Мики / Лењин |
| Петар Божовић | Трандафил |
| Ева Рас | Микијева мама |
| Давор Јањић | Дрипaц |
Извори
- ^ а б Gorila se kupa u podne, Приступљено 31. 3. 2013.
Спољашње везе
- Горила се купа у подне на сајту IMDb (језик: енглески)