Горила се купа у подне

С Википедије, слободне енциклопедије
Горила се купа у подне
Горила се купа у подне.jpg
Изворни насловГорила се купа у подне
РежијаДушан Макавејев
СценариоДушан Макавејев
ПродуцентБојана Марјан
Јоахим вон Вигенхоф
Главне улогеСветозар Цветковић
Анита Манчић
Петар Божовић
Ева Рас
Давор Јањић
СценографијаВељко Деспотовић
КамераАлександар Петковић
Миодраг Милошевић
МонтажаВуксан Луковац
Владимир Миленковић
Издавачка кућаТРЗ Екстаза Београд
Алерт филм Берлин
Вон Вигенхоф филм продакшн
ТВБ
ТВ НС
Година1993.
Трајање83 минута[1]
IMDb веза

Горила се купа у подне је српски филм снимљен 1993. године који је режирао Душан Макавејев који је и писао сценарио.[2]

Кратак садржај[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Мајор Црвене армије, закасни на воз којим се совјетске окупационе снаге стациониране у Источној Немачкој, повлаче из Берлина... Телефоном се јавља у Москву и сазнаје да га је напустила жена са дететом и да се неко уселио у његов стан. Мајор одлучује да остане у Берлину и настањује се на ничијој земљи, између два Берлина. Његова једина имовина је мали самовар, парадна униформа и бели бицикл. Прве контакте има са црним тржиштем и подземљем. И док Виктор вуче своје прве потезе у игри опстанка, упознајемо се и са његовом прошлошћу.[1][2]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Светозар Цветковић мaјор Виктoр Борисович Лазуткин
Анита Манчић Мики Мики / Владимир Лењин
Петар Божовић Трандафил
Ева Рас Микијева мама
Давор Јањић Клошар

Награде[уреди | уреди извор]

Филм је 1993. године добио награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Gorila se kupa u podne, Приступљено 31. 3. 2013.
  2. ^ а б „Горила се купа у подне”. Филмски центар Србије. Приступљено 29. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]