Ресава (река) — разлика између измена
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox3}} |
м Фајл Serbia_Great_Morava_basin.png је уклоњен јер га је на Остави обрисао Fastily са разлогом: commons:Commons:Deletion requests/Not official materials2 |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
|слика = Resava river.JPG |
|слика = Resava river.JPG |
||
|опис = Ресава са моста краља Александра код Деспотовца |
|опис = Ресава са моста краља Александра код Деспотовца |
||
|мапа = |
|мапа = |
||
|опис_м = |
|опис_м = |
||
|дужина = 65 |
|дужина = 65 |
Верзија на датум 22. јул 2013. у 11:29
Ресава | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 65 km |
Слив | Црно море |
Водоток | |
Извор | настаје спајањем Злотске и Бобовачке реке на Бељаници |
Ушће | Велика Морава |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија |
Област | Источна Србија |
Насеља | Деспотовац, Свилајнац |
Река на Викимедијиној остави |
Ресава је река у источној Србији, која извире на планини Бељаници и најдужа је десна притока Велике Мораве. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 километара, а слив обухвата површину од 685km². Њен горњи део представља композитну долину у којој се кратке клисуре смењују са малим котлинама, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе поточна пастрмка, кркуша и кленови, а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају калифорнијске и жуте пастрмке.
Ресава протиче кроз Деспотовац и Свилајнац, а у њеној непосредној близини се налазе Ресавска (Дивљаковачка) пећина, водопад Велики бук (Лисине) и манастир Манасија (Ресава), као и велика налазишта мрког угља, која се екслоатишу у склопу РЕМБАСа.
Види још
Спољашње везе
Литература
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6