Раде Ћалдовић — разлика између измена

Раде Ћалдовић
Раде Ћалдовић
Датум рођења	6. октобар 1950.
Место рођења	Београд, ФНРЈ
Датум смрти	15. фебруар 1997. (46 год.)
Место смрти	Београд, СРЈ

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 20. октобар 2013. у 13:16

Раде „Ћента“ Ћалдовић (рођен 6. октобра 1950. у Београду, убијен 15. фебруара 1997. такође у Београду), био је српски криминалац, један од најближих сарадника Љубомира Магаша. Осуђиван је за изнуду новца, уцене, тешко разбојништво и крађу, а био је оптуживан и за кривично дело силовања.

Биографија

Ћалдовић је рођен на Звездари, као друго дете у породици возача при полицији и домаћице. Имао је двојицу браће. Средином 1960-их породица се одселила у Земун, у насеље „Марија Бурсаћ“. У то време је на упознао Љубомира Магаша, са којим је постао нераздвојан. Први пут је ухапшен 1967. године заједно са Магашем и Зораном Милосављевићем „Робијом“, под оптужбом за силовање. Због недостатка доказа, Ћалдовић и Милосављевић су пуштени на слободу, а Магаш је осуђен на затворску казну. Две године касније Ћалдовић се оженио. У марту 1971. године са Магашем и Дачомко? је отпутовао у Италију, у Милано.

Европа

Ћента је 1972. године у Верони рањен у стомак.^[1] Убрзо после рањавања је отишао у Милано где се придружио Магашу и његовом клану који је тада бројао десетак чланова. У Италији се бавио оружаним пљачкама, укључујући и италијанских и аустријских златара, због чега је у Риму доспео у затвор. Након изласка из затвора почетком 1974. године одлази у Француску, а одатле убрзо у Немачку, у Франкфурт. У немачкој полицији је вођен под лажним именима која је користио, тј као Милован Булован из Зрењанина, Душан Вучетић, Живан Машињанин, Ђулијано Кастањола и Андреа Зуло. Немачка полиција га је почетком 1980-их теретила за 37 кривичних дела, али због недостатка доказа је и даље остајао на слободи. Због притиска од стране полиције и новинара, Ћалдовић је после ослобађајућих пресуда најчешће одлазио у Италију и Холандију, где је време проводио у коцкарским круговима.

У Холандији је Ћалдовић ушао у коцкарске кругове. Међутим, када је вођа тзв. црногорске криминалне групе, иако рођен у Фекетићу, општина Мали Иђош, Вељко Кривокапић на коцки изгубио од Ћалдовића двадесет хиљада немачких марака и скупоцен сат а потом га уз претње пиштољем и људи око себе приморао да му све врати, исти је неколико дана касније убијен у једном бечком кафићу. Осумњичени за ово убиство, сâм Ћалдовић, Јусуф Булић и Љубомир Магаш, налазили су се у бекству. Међутим, на захтев Аустрије према оптужници која их је теретила за убиство из безобзирне освете и у Београду је издата потерница.^[2] Након извесног времена потерница је обустављена због недостатка доказа да су учествовали у убиству Кривокапића.

Пошто се поново вратио у Немачку где је иначе бесправно боравио, Ћалдовић је поднео захтев за политички азил. Немачке власти су то одбиле, па је он одлучио да заједно са својим пријатељем Љубом Магашем приступи „Равногорском покрету“ српске емиграције и тако проба да себи обезбеди стално боравиште на подручју СР Немачке. Велика потера немачке полиције за Ћалдовићем почела је оног тренутка када је 1981. године купио најновији и најскупљи модел мерцедеса „Бенц 500СЛ“, тадашњи аутомобил године у Немачкој. То је побудило нове сумње јер Ћалдовић није био запослен, те званично није имао ни основне легалне приходе.

Немачка полиција је 1982. напокон ухапсила Ћалдовића због сумње да је учествовао у изнуђивању новца од коцкарског клуба у улици Кајзештрасе у Минхену. Пошто је ухапшен на делу, приликом пуцњаве, полиција је имала довољно доказа да га, као и његове сараднике, осуди на дугогодишњи затвор. Немачки „Шпигл“ је објавио да је напокон ухапшен главни рекеташ на подручју Минхена, јер да више готово и да нема италијанског и кинеског ресторана, пицерије и јавне куће која није плаћала рекет осумњиченом. Због уцена с тешким разбојништвом, 1985. године Ћалдовић је осуђен на затворску казну од три године и четири месеца затвора, коју је издржао у затвору Ландсберг, код Минхена. Када је 10. новембра 1986. године испред Земаљског суда у Франкфурту убијен Љубомир Магаш, немачка полиција га је прогласила за новог „кума“ југословенског подземља.

По изласку из затвора крајем 1980-их, да би добио дозволу за останак у Немачкој, Ћалдовић је склопио лажни брак са својом пријатељицом Биргит. После извесног времена немачка полиција и даље га је сумњичила за неколико тешких крађа. Преселио се у Офенбах где је живео са својом породицом све док 1992. године није протеран из Немачке.

Повратак у Београд

По протеривању, Ћалдовић се вратио у Београд, а одатле отишао у Јужноафричку Републику, у Јоханесбург на дуже. Када се поново вратио у Београд, започео је послове у Београду и Атини где је отворио фирму.

Исте године Раде Ћалдовић довођен је у везу са убиством Александара „Кнелета“ Кнежевића, убијеног 28. октобра 1992. године у београдском хотелу „Хајат“. Кнежевић је мало пре убиства отео аутомобил „Крајслер Вранглер“ од Ћалдовићевог зета Миодрага „Мише“ Цветиновића. И сам Цветиновић је касније оптуживан за ово убиство.^[3]

Средином новембра 1993. године на Ћалдовића је извршен неуспели атентат. У паркираној „Лади“ непосредно поред његовог „Мерцедеса“ активирана је експлозивна направа, али је Ћалдовић прошао само са лакшим телесним повредама. Од тог тренутка је ангажовао и неколико телохранитеља.

Убиство

Убијен у је ноћи 14/15. фебруар 1997. године.^[4] Непознати убица га је кроз бочно стакло изрешетао аутоматским оружјем док је седео у свом возилу, у Француској улици у Београду. Са њим је у колима убијена и Маја Павић, новинарка ТВ Пинк и венчана кума Светлане Ражнатовић.

Референце

^ GANGSTERS INCORPORATED - YUGO PART 2, Приступљено 24. 4. 2013.
^ Marko Lopušina, "Srpska mafija - Ko je ko" ISBN 86-7578-045-1
^ Društvo | Novosti.rs, Приступљено 24. 4. 2013.
^ http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Jul98/1107/1107_18.HTM Наша Борба: Масакр у ноћи Св. Валентина

Спољашње везе

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=50079&sectionId=39&seriesId=0

[1] GANGSTERS INCORPORATED - YUGO PART 2, Приступљено 24. 4. 2013.

[2] Marko Lopušina, "Srpska mafija - Ko je ko" ISBN 86-7578-045-1

[3] Društvo | Novosti.rs, Приступљено 24. 4. 2013.

[4] ttp://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Jul98/1107/1107_18.HTM Наша Борба: Масакр у ноћи Св. Валентина

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 | држава_смрти        = [[СРЈ]]
 }}
-'''Раде „Ћента“ Ћалдовић''' (рођен [[6. октобар|6. октобра]] [[1950]]. на [[Звездара|Звездари]], у [[Београд]]у, убијен [[15. фебруар]]а [[1997]]. у [[Београд]]у) је био познати српски криминалац и један од најближих сарадника [[Љубомир Магаш|Љубомира Магаша]]. Осуђиван је за изнуду новца, уцене, тешко разбојништво и крађу, а био је оптуживан и за кривично дело силовања.
+'''Раде „Ћента“ Ћалдовић''' (рођен [[6. октобар|6. октобра]] [[1950]]. у [[Београд]]у, убијен [[15. фебруар]]а [[1997]]. такође у [[Београд]]у), био је српски криминалац, један од најближих сарадника [[Љубомир Магаш|Љубомира Магаша]]. Осуђиван је за изнуду новца, уцене, тешко разбојништво и крађу, а био је оптуживан и за кривично дело силовања.
 == Биографија ==
+Ћалдовић је рођен на [[Звездара|Звездари]], као друго дете у породици возача при полицији и домаћице. Имао је двојицу браће. Средином 1960-их породица се одселила у [[Земун]], у насеље „Марија Бурсаћ“. У то време је на упознао Љубомира Магаша, са којим је постао нераздвојан. Први пут је ухапшен 1967. године заједно са Магашем и Зораном Милосављевићем „Робијом“, под оптужбом за силовање. Због недостатка доказа, Ћалдовић и Милосављевић су пуштени на слободу, а Магаш је осуђен на затворску казну. Две године касније Ћалдовић се оженио. У марту 1971. године са Магашем и Дачом[[ко?]] је отпутовао у [[Италија|Италију]], у [[Милано]].
-Раде Ћалдовић је рођен као друго дете у породици Милана и Божидарке Ћалдовић. Ћалдовићи су имали још два сина: старијег Момчила, званог Мошке, и најмлађег Драгана, званог Ћатана. Милан Ћалдовић је био возач при полицији, а Божидарка Ћалдовић домаћица. Средином 1960их породица се одселила у [[Земун]], у насеље „Марија Бурсаћ“.
-Средином шездесетих на једној игранци у Дому омладине је упознао Љубомира Магаша, са којим је постао нераздвојан. Први пут је ухапшен 1967. године заједно са Магашем и Зораном Милосављевићем „Робијом“ због сумње да су силовали једну девојку. Због недостатка доказа, Ћалдовић и Милосављевић су пуштени на слободу, а Магаш је осуђен на две године и осам месеци затвора, које је одслужио у затвору у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Две године касније оженио се својом дугогодишњом девојком Маријом.
-У марту 1971. године заједно са Магашем и Дачом је отпутовао у [[Италија|Италију]], у [[Милано]].
 == Европа ==
-Раде Ћалдовић је [[1972]]. године у [[Верона|Верони]] рањен у стомак.<ref>[http://gangstersinc.tripod.com/YugoPup2.html GANGSTERS INCORPORATED - YUGO PART 2], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Убрзо после рањавања Ћента је отишао у Милано где се придружио Магашу и његовом клану који је тада бројао десетак чланова. У Италији се бавио оружаним пљачкама и нападима на италијанске и аустријске златаре због чега је у Риму доспео у затвор. Након изласка из затвора почетком [[1974]]. године Ћалдовић је отишао у [[Француска|Француску]] а након извесног времена у Немачку у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]]. У немачкој полицији је вођен и под лажним именима као Милован Булован из Зрењанина, Душан Вучетић, Живан Машињанин, Ђулијано Кастањола и Андреа Зуло. Немачка полиција га је почетком 1980их теретила за 37 кривичних дела, али због недостатка доказа је и даље остао на слободи. Због великог притиска који је долазио од стране полиције и новинара Раде Ћалдовић је после ослобађајућих пресуда најчешће одлазио у Италију и [[Холандија|Холандију]], где је време проводио најчешће у коцкарским круговима.
+Ћента је [[1972]]. године у [[Верона|Верони]] рањен у стомак.<ref>[http://gangstersinc.tripod.com/YugoPup2.html GANGSTERS INCORPORATED - YUGO PART 2], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Убрзо после рањавања је отишао у Милано где се придружио Магашу и његовом клану који је тада бројао десетак чланова. У Италији се бавио оружаним пљачкама, укључујући и италијанских и аустријских златара, због чега је у Риму доспео у затвор. Након изласка из затвора почетком [[1974]]. године одлази у [[Француска|Француску]], а одатле убрзо у Немачку, у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]]. У немачкој полицији је вођен под лажним именима која је користио, тј као Милован Булован из Зрењанина, Душан Вучетић, Живан Машињанин, Ђулијано Кастањола и Андреа Зуло. Немачка полиција га је почетком 1980-их теретила за 37 кривичних дела, али због недостатка доказа је и даље остајао на слободи. Због притиска од стране полиције и новинара, Ћалдовић је после ослобађајућих пресуда најчешће одлазио у Италију и [[Холандија|Холандију]], где је време проводио у коцкарским круговима.
-При самом доласку у Холандију Ћалдовић је ушао у коцкарске кругове. Међутим, када је вођа црногорске групе Вељко Кривокапић на коцки изгубио од Ћалдовића двадесет хиљада немачких марака и скупоцен сат, а потом га уз претње пиштољем и људи око себе приморао да му све врати, Ћалдовић је у року од два дана извршио освету — Кривокапић је неколико дана касније убијен у једном бечком кафићу. Осумњичени за ово убиство, Раде Ћалдовић, Јусуф Булић и Љубомир Магаш, налазили су се у бекству. Међутим, на захтев Аустрије према оптужници која их је теретила за убиство из безобзирне освете и у Београду је издата потерница коју је потписао истражни судија
-{{цитат|Дана 27. октобра 1978. године око десет сати у Бечу, Аустрија, у кафеу „Хаутпност“, улица Флајшмаркт број 28, лишили су живота Кривокапић Вељка, рођеног 1947. године у Фекетићу, општина Мали Иђош. И то из безобзирне освете што је овај, нешто раније хицем из пиштоља ранио Радета Ћалдовића Ћенту. То су учинили на безобзиран начин, тако што су Магаш и Булић држали Кривокапића, а Ћалдовић га ударао пуном винском флашом по глави, све док Кривокапић није престао да даје знаке живота}}<ref>Marko Lopušina, "Srpska mafija - Ko je ko" ISBN 86-7578-045-1</ref>:
+У Холандији је Ћалдовић ушао у коцкарске кругове. Међутим, када је вођа тзв. црногорске криминалне групе, иако рођен у Фекетићу, општина Мали Иђош, Вељко Кривокапић на коцки изгубио од Ћалдовића двадесет хиљада немачких марака и скупоцен сат а потом га уз претње пиштољем и људи око себе приморао да му све врати, исти је неколико дана касније убијен у једном бечком кафићу. Осумњичени за ово убиство, сâм Ћалдовић, Јусуф Булић и Љубомир Магаш, налазили су се у бекству. Међутим, на захтев Аустрије према оптужници која их је теретила за убиство из безобзирне освете и у Београду је издата потерница.<ref>Marko Lopušina, "Srpska mafija - Ko je ko" ISBN 86-7578-045-1</ref> Након извесног времена потерница је обустављена због недостатка доказа да су учествовали у убиству Кривокапића.
-Након извесног времена потерница за њима тројицом је обустављена због недостатка доказа да су учествовали у убиству Вељка Кривокапића.
-Пошто се поново вратио у Немачку где је иначе бесправно боравио, Ћалдовић је поднео захтев за издавање политичког азила. Немачке власти су то одбиле, па је Ћалдовић одлучио да заједно са својим пријатељем Љубом Магашем приступи српском емигрантском „Равногорском покрету“ и тако себи обезбеди стално боравиште на подручју СР Немачке. Велика потера немачке полиције за Ћалдовићем почела је оног тренутка када је 1981. године купио најновији и најскупљи модел [[мерцедес]]а „Бенз 500СЛ“, тадашњег аутомобила године у Немачкој. То је побудило нове сумње јер Ћалдовић није био запослен те није имао ни основне приходе.
+Пошто се поново вратио у Немачку где је иначе бесправно боравио, Ћалдовић је поднео захтев за политички азил. Немачке власти су то одбиле, па је он одлучио да заједно са својим пријатељем Љубом Магашем приступи „Равногорском покрету“ српске емиграције и тако проба да себи обезбеди стално боравиште на подручју СР Немачке. Велика потера немачке полиције за Ћалдовићем почела је оног тренутка када је 1981. године купио најновији и најскупљи модел [[мерцедес]]а „Бенц 500СЛ“, тадашњи аутомобил године у Немачкој. То је побудило нове сумње јер Ћалдовић није био запослен, те званично није имао ни основне легалне приходе.
-Године 1982. немачка полиција је напокон ухапсила Радета Ћалдовића због сумње да је учествовао у изнуђивању новца од коцкарског клуба у улици Кајзештрасе у [[Минхен]]у. Пошто је ухапшен на делу приликом пуцњаве немачка полиција је имала довољно доказа да Ћалдовића и његове сараднике осуди на дугогодишњи затвор. Немачки „Шпигл“ је објавио да је напокон ухапшен главни рекеташ на подручју Минхена. „Шпигл“ је такође тврдио да више готово и да нема италијанског и кинеског ресторана, пицерије и јавне куће која не плаћа рекет осумњиченом. Због ових уцена с тешким разбојништвом, године 1985. Раде Ћалдовић је осуђен на затворску казну од три године и четири месеца затвора. Затворску казну је издржавао у затвору Ландсберг, у близини Минхена. Када је [[10. новембар|10. новембра]] [[1986]]. године испред Земаљског суда у Франкфурту убијен Љубомир Магаш, немачка полиција га је прогласила за новог „кума“ југословенског подземља.
+Немачка полиција је 1982. напокон ухапсила Ћалдовића због сумње да је учествовао у изнуђивању новца од коцкарског клуба у улици Кајзештрасе у [[Минхен]]у. Пошто је ухапшен на делу, приликом пуцњаве, полиција је имала довољно доказа да га, као и његове сараднике, осуди на дугогодишњи затвор. Немачки „Шпигл“ је објавио да је напокон ухапшен главни рекеташ на подручју Минхена, јер да више готово и да нема италијанског и кинеског ресторана, пицерије и јавне куће која није плаћала рекет осумњиченом. Због уцена с тешким разбојништвом, 1985. године Ћалдовић је осуђен на затворску казну од три године и четири месеца затвора, коју је издржао у затвору Ландсберг, код Минхена. Када је [[10. новембар|10. новембра]] [[1986]]. године испред Земаљског суда у Франкфурту убијен Љубомир Магаш, немачка полиција га је прогласила за новог „кума“ југословенског подземља.
-По изласку из затвора крајем 1980их, да би добио дозволу за останак у Немачкој, Ћалдовић је склопио лажни брак са својом пријатељицом Бргит. После извесног времена и даље је био на мети немачке полиције која га је сумњичила за неколико тешких крађа. Након тога се преселио у Офенбах где је живео са својом породицом све док 1992. године није протеран из Немачке.
+По изласку из затвора крајем 1980-их, да би добио дозволу за останак у Немачкој, Ћалдовић је склопио лажни брак са својом пријатељицом Биргит. После извесног времена немачка полиција и даље га је сумњичила за неколико тешких крађа. Преселио се у Офенбах где је живео са својом породицом све док 1992. године није протеран из Немачке.
 == Повратак у Београд ==
-Чим је протеран из Немачке Ћалдовић се вратио у [[Београд]], где се није много задржавао пошто је убрзо морао да оде у [[Јужноафричка Република|Јужноафричку Републику]], у [[Јоханесбург]]. Када се поново вратио у Београд, започео је послове у Београду и [[Атина|Атини]] где је отворио фирму.
+По протеривању, Ћалдовић се вратио у [[Београд]], а одатле отишао у [[Јужноафричка Република|Јужноафричку Републику]], у [[Јоханесбург]] на дуже. Када се поново вратио у Београд, започео је послове у Београду и [[Атина|Атини]] где је отворио фирму.
-Исте године Раде Ћалдовић довођен је у везу са убиством [[Александар Кнежевић|Александара „Кнелета“ Кнежевића]], убијеног [[28. октобра]] [[1992]]. године у београдском хотелу „[[Хајат]]“. Кнежевић је мало пре убиства отео аутомобил „Крајслер Вранглер“ од Ћалдовићевог зета Миодрага „Мише“ Цветиновића. Цветиновић је касније оптуживан за ово убиство.<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2004-10-27&feljton=4264 Društvo | Novosti.rs], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
+Исте године Раде Ћалдовић довођен је у везу са убиством [[Александар Кнежевић|Александара „Кнелета“ Кнежевића]], убијеног [[28. октобра]] [[1992]]. године у београдском хотелу „[[Хајат]]“. Кнежевић је мало пре убиства отео аутомобил „Крајслер Вранглер“ од Ћалдовићевог зета Миодрага „Мише“ Цветиновића. И сам Цветиновић је касније оптуживан за ово убиство.<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2004-10-27&feljton=4264 Društvo | Novosti.rs], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
-Средином новембра 1993. године на Ћалдовића је извршен неуспели [[атентат]]. Наиме у паркираној „Лади“ непосредно поред Ћентиног „Мерцедеса“ активирана је експлозивна направа, али је Ћалдовић овог пута прошао само са лакшим телесним повредама. Од тог тренутка је ангажовао и неколико телохранитеља.
+Средином новембра 1993. године на Ћалдовића је извршен неуспели [[атентат]]. У паркираној „Лади“ непосредно поред његовог „Мерцедеса“ активирана је експлозивна направа, али је Ћалдовић прошао само са лакшим телесним повредама. Од тог тренутка је ангажовао и неколико телохранитеља.
 == Убиство ==
-Ћента је убијен у ноћи 14. на 15. фебруар 1997. године.<ref>http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Jul98/1107/1107_18.HTM Наша Борба: Масакр у ноћи Св. Валентина</ref> Непознати убица га је кроз бочно стакло изрешетао аутоматским оружјем, док је седео у свом возилу, у Француској улици у [[Београд]]у. Са њим је у колима убијена и Маја Павић, новинарка [[ТВ Пинк]] и венчана кума [[Светлана Ражнатовић|Светлане Ражнатовић]].
+Убијен у је ноћи 14/15. фебруар 1997. године.<ref>http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Jul98/1107/1107_18.HTM Наша Борба: Масакр у ноћи Св. Валентина</ref> Непознати убица га је кроз бочно стакло изрешетао аутоматским оружјем док је седео у свом возилу, у Француској улици у [[Београд]]у. Са њим је у колима убијена и Маја Павић, новинарка [[ТВ Пинк]] и венчана кума [[Светлана Ражнатовић|Светлане Ражнатовић]].
 == Референце ==