Генрих Јагода — разлика између измена
м уклоњена категорија Јевреји; додана категорија Руски Јевреји помоћу геџета [[Википеди… |
м Разне исправке |
||
Ред 17: | Ред 17: | ||
| претходник 1 = [[Вјачеслав Менжински]] |
| претходник 1 = [[Вјачеслав Менжински]] |
||
| наследник 1 = [[Николај Јежов]] |
| наследник 1 = [[Николај Јежов]] |
||
| датум функције 1 = [[10. јул]] [[1934]] |
| датум функције 1 = [[10. јул]] [[1934]] — [[26. септембар]] [[1936]]. |
||
| вероисповест = |
| вероисповест = |
||
| професија = |
| професија = |
Верзија на датум 8. децембар 2013. у 07:02
Генрих Јагода | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||
Датум рођења | 7. новембар 1891. | ||||||||||||||
Место рођења | Рибинск, Руска Империја | ||||||||||||||
Датум смрти | 15. март 1938. | ||||||||||||||
Место смрти | Москва, Руска СФСР, СССР | ||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||
Политичка странка | Комунистичка партија Совјетског Савеза | ||||||||||||||
|
Генрих Григорјевич Јагода (рус. Ге́нрих Григо́рьевич Яго́да; Рибинск, 7. новембар 1891 — Москва, 15. март 1938), рођен као Енох Гершевич Јегуда (рус. Енох Гершевич Иегуда) био је совјетски политичар и обавештајац, најпознатији као директор НКВД.
Биографија
Рођен је 1891. године у Рибинску, у руској јеврејској породици. Бољшевицима се придружио 1907. године. Након Октобарске револуције се придружио тајној полицији Чека и до 1923. постао други заменик Феликса Дзержинског.
Био је директор совјетске тајне полиције НКВД од 1934. до 1936. године. На то га је место поставио Јосиф Стаљин, те је руководио обавештајно-полицијском операцијом која је 1936. довела до првог од московских процеса темељем којих су осуђени и погубљени Стари бољшевици Лав Камењев и Григориј Зиновјев, а што се традиционално сматра почетком Велике чистке.
Јагода је упркос том успеху, због кокетирања са Стаљиновим партијским супарницима у прошлости и несклоности да се чистка интензивира, брзо пао у Стаљинову немилост те је смењен, ухапшен, а на крају и осуђен као издајица на Трећем московском процесу 1938. године. Погубљен је од стране свог наследника Николаја Јежова, који је након неколико година и сам доживео исту судбину.