Црвени патуљак — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{рут}}
[[Слика:Hertzsprung-russel diagram.png|мини|десно|250п|Црвени патуљци (''Red dwarfs'') на [[Х-Р дијаграм]]у.]]
[[Слика:Hertzsprung-russel diagram.png|мини|десно|250п|Црвени патуљци (''Red dwarfs'') на [[Х-Р дијаграм]]у.]]
'''Црвени патуљак''' је тип [[звезда|звезде]] са [[Главни низ|главног низа]] [[Х-Р дијаграм]]а, који је хладнији и мање масиван од [[Сунце|Сунца]]. Масе црвених патуљака се крећу од 0,08 до 0,51 маса Сунца, док њихови радијуси варирају између 0,18 и 0,60 радијуса Сунца. Ефективне температуре (температуре површине) су између 2500 [[Келвин (јединица)|К]] и 4000 К.<ref name="eaa">{{Ref eaa|pages=3524-3528}}</ref> Црвени патуљци одговарају [[Spektralni tipovi zvezda|спектралним типовима]] К и М<ref name="pae">{{Astronomy Philips|pages=336}}</ref>, при чему су најсјајнији црвени патуљци класе M0 V, док се област црвених патуљака са доње стране граничи са [[Браон патуљак|браон патуљцима]], супстеларним објектима.<ref name="eaa" /> Црвени патуљци су најчешћи звездани објекти у [[свемир]]у, процењују се да су око 80% звезда црвени патуљци.<ref name="eaa" /><ref name="pae" />
'''Црвени патуљак''' је тип [[звезда|звезде]] са [[Главни низ|главног низа]] [[Х-Р дијаграм]]а, који је хладнији и мање масиван од [[Сунце|Сунца]]. Масе црвених патуљака се крећу од 0,08 до 0,51 маса Сунца, док њихови радијуси варирају између 0,18 и 0,60 радијуса Сунца. Ефективне температуре (температуре површине) су између 2500 [[Келвин (јединица)|К]] и 4000 К.<ref name="eaa">{{Ref eaa|pages=3524-3528}}</ref> Црвени патуљци одговарају [[Spektralni tipovi zvezda|спектралним типовима]] К и М<ref name="pae">{{Astronomy Philips|pages=336}}</ref>, при чему су најсјајнији црвени патуљци класе M0 V, док се област црвених патуљака са доње стране граничи са [[Браон патуљак|браон патуљцима]], супстеларним објектима.<ref name="eaa" /> Црвени патуљци су најчешћи звездани објекти у [[свемир]]у, процењују се да су око 80% звезда црвени патуљци (укључујући [[Проксима Кентаури|Проксиму Кентаури]], звезду најближу Сунцу, и [[Барнардова звезда|Барнардову звезду]], најближу Сунцу после система [[Алфа Кентаури|Алфе Кентаура]]).<ref name="eaa" /><ref name="pae" />

==Особине==
Црвени патуљци су по грађи слични Сунцу, с тим да имају дебљу спољашњу [[конвективна зона (звезда)|конвективну зону]] у односу на своју величину. Испољавају многе феномене који се уочавају и на Сунцу: [[Сунчеве пеге|пеге]], [[Сунчеве бакље|бакље]], имају [[Хромосфера|хромосферу]] и [[Корона (астрономија)|корону]]. Захваљујући постојању пега, измерен је период ротације неких црвених патуљака. Што је бржа ротација, звезда је активнија, а на звездама које ротирају брже од 3 — 5 km/s често се јављају бакље.<ref name="pae" /> Појава бакљи по правилу коинцидира са појавом Hα емисионе линије у [[Електромагнетски спектар|спектру]]. Црвени патуљци са емисионом Hα линијом се означавају као dMe, а они са апсорпционом Hα линијом или без Hα линије уопште, као non-dMe или dM.<ref name="eaa" />

==Отворени проблеми==
У проучавању црвених патуљака није решен проблем настанка бакљи, јер претпостављени механизам настанка Сунчевих бакљи не одговара овим звездама. Остала отворена питања су — колико [[X-zraci|X-зрачење]] црвених патуљака доприноси општем фону X-зрачења, какав је еволуциони однос између dMe и dM звезда, однос између црвених и браон патуљака, да ли црвени патуљци пролазе кроз циклусе актицности слично [[Соларни циклус|Сунчевом циклусу]], као и вероватноћа формирања планета око црвених патуљака.<ref name="eaa" />


==Примери==


==Планете и услови за живот==
==Планете и услови за живот==

Верзија на датум 11. децембар 2013. у 16:39

Црвени патуљци (Red dwarfs) на Х-Р дијаграму.

Црвени патуљак је тип звезде са главног низа Х-Р дијаграма, који је хладнији и мање масиван од Сунца. Масе црвених патуљака се крећу од 0,08 до 0,51 маса Сунца, док њихови радијуси варирају између 0,18 и 0,60 радијуса Сунца. Ефективне температуре (температуре површине) су између 2500 К и 4000 К.[1] Црвени патуљци одговарају спектралним типовима К и М[2], при чему су најсјајнији црвени патуљци класе M0 V, док се област црвених патуљака са доње стране граничи са браон патуљцима, супстеларним објектима.[1] Црвени патуљци су најчешћи звездани објекти у свемиру, процењују се да су око 80% звезда црвени патуљци (укључујући Проксиму Кентаури, звезду најближу Сунцу, и Барнардову звезду, најближу Сунцу после система Алфе Кентаура).[1][2]

Особине

Црвени патуљци су по грађи слични Сунцу, с тим да имају дебљу спољашњу конвективну зону у односу на своју величину. Испољавају многе феномене који се уочавају и на Сунцу: пеге, бакље, имају хромосферу и корону. Захваљујући постојању пега, измерен је период ротације неких црвених патуљака. Што је бржа ротација, звезда је активнија, а на звездама које ротирају брже од 3 — 5 km/s често се јављају бакље.[2] Појава бакљи по правилу коинцидира са појавом Hα емисионе линије у спектру. Црвени патуљци са емисионом Hα линијом се означавају као dMe, а они са апсорпционом Hα линијом или без Hα линије уопште, као non-dMe или dM.[1]

Отворени проблеми

У проучавању црвених патуљака није решен проблем настанка бакљи, јер претпостављени механизам настанка Сунчевих бакљи не одговара овим звездама. Остала отворена питања су — колико X-зрачење црвених патуљака доприноси општем фону X-зрачења, какав је еволуциони однос између dMe и dM звезда, однос између црвених и браон патуљака, да ли црвени патуљци пролазе кроз циклусе актицности слично Сунчевом циклусу, као и вероватноћа формирања планета око црвених патуљака.[1]


Планете и услови за живот

Многи црвени патуљци имају планете, али је велико питање да ли је на њима могућ развој живота. Планете у насељивој зони су везане за звезду плимским силама, односно окренуте ка њој увек истом страном, што може да доведе до губитка атмосфере. Чак и ако би задржале атмосферу, трпеле би снажне олује.[3]

Извори

Види још

Спољашње везе