Соња Савић

Соња Савић
Соња Савић
Лични подаци
Пуно име	Соња Савић
Датум рођења	15. септембар 1961.
Место рођења	Чачак, СФРЈ
Датум смрти	23. септембар 2008.
Место смрти	Београд, Србија
Веза до IMDb-а
Награде Остале награде Златна арена Награда Царица Теодора Гран при награда Ћеле кула на Филмским сусретима у Нишу Специјалне награде жирија у Венецији

Соња Савић (Чачак, 15. септембар 1961. — Београд, 23. септембар 2008.) је била српска филмска глумица позната по свом промуклом гласу и својим улогама у успешним југословенским филмовима током 1980-их.

Биографија

Рођена је 15. септембра 1961. године у Чачку. Глумом је почела да се бави у аматерским трупама, а дебитовала је на филму „Лептиров облак“ 1977. године.

На Факултету драмских уметности у Београду, дипломирала је 1982. године у класи професора Миње Дедића, заједно са: Светиславом Гонцићем, Бранимиром Брстином, Жарком Лаушевићем, Зораном Цвијановићем и другима.

Филмским улогама током осамдесетих година „Живети као сав нормалан свет“, „Уна“, „Шећерна водица“, „Давитељ против давитеља“, „Балкански шпијун“, „Чавка“ изборила је статус звезде домаћег филма креирајући улоге изван одређеног фаха, али увек са препознатљивим личним печатом. За главну улогу у филму „Шећерна водица“ добила је Златну арену на фестивалу у Пули, 1984. године.

За улогу у филму „Живот је леп“, 1985. године награђена је на фестивалу у Венецији. У музичком споту Мирослава Илића, за песму „Волео сам девојку из града“ снимљеном 1987. године, играла је фамозну Девојку из града.

Током деведесетих година ређе се појављивала на филму, али је, и поред тога, остварила неколико значајнијих улога: „Ми нисмо анђели“, „Увод у други живот“, „Ни на небу ни на земљи“, „Урнебесна трагедија“: Била је активна и као редитељка - „Први српски техно водвиљ“, „Супернаут - Београд андерграунд“, „Плеј“, „Чекајућ Годоа“ и последњи филм „Шарло те гледа“.

Велики повратак на глумачку сцену уследио је после улоге у филму „Хлеб и млеко“ 2001. године, награђеног Златним лавом у Венецији. Филм „Југ-југоисток“ у којем је играла, добио је награду београдског ФЕСТ-а „Небојша Ђукелић“.

Последњу улогу остварила је у филму „Забрањена љубав“, а гледаоци су имали прилике да је гледају и у ТВ серији „Вратиће се роде“.

Пред крај живота се посветила снимању авангардних филмова.

Преминула је 23. септембра 2008. године у Београду, а сахрањена је у селу Доња Горевница.

Филмографија

Год.	Назив	Улога
1970.-те
1977.	Лептиров облак	Лила
1977.	Љубавни живот Будимира Трајковића	Другарица из дискотеке
1978.	Луде године	Лидија
1979.	Дружина Зоре риђокосе	Злата
1980.-те
1980.	Звезде које не тамне	Соња
1981.	Лагани повратак
1982.	Живети као сав нормалан свет
1982.	Коже	Сафија
1982.	Четвртак уместо петка	Девојка
1982.	Вереница
1983.	Нешто између	Твигица
1983.	Шећерна водица	Бранка Ђурић Дечка
1983.	Карловачки доживљаји 1889	Милица
1984.	Дивља патка	Хедвига
1984.	Давитељ против давитеља	Софија
1984.	Камионџије опет возе	Анђелија
1984.	Балкански шпијун	Соња Чворовић
1984.	Уна	Уна
1984.	Увек са вама	Дебела девојка
1984.	Формула 1
1984.	У срцу моје плавуше	Собарица
1985.	Задатак	Марија
1985.	Госпођица Јулија	Јулија
1985.	Живот је леп	Певачица
1986.	Ноћ пуног месеца	Соња
1986.	Црна Марија	Ања
1986.	Мајстор и Шампита	Софија Марковић „Шампита“
1986.	Секула и његове жене	Спасенија
1987.	Осуђеници	Сучева кћи
1987.	И то се зове срећа
1987.	Телефономанија	Драгана
1988.	Чавка	Учитељица
1988.	Браћа по матери	Аница (стрина)
1988.	Тамна страна Сунца	Аленова девојка
1989.	Масмедиологија на Балкану	Славка
1989.	Како је пропао рокенрол	Бојана
1990.-те
1990.	Балканска престројка	Славка
1991.	Кључеви аркане	Хостеса
1992.	Ми нисмо анђели	Марта
1992.	Увод у други живот	Татјана
1992.	Живот и литература - Данило Киш
1994.	Ни на небу, ни на земљи	Црвенокоса
1995.	Отворена врата	Заносна плавуша
1996.	Иван	Евина пријатељица
1996.	Урнебесна трагедија	Виолета
1997.	Танго је тужна мисао која се плеше	Вероника
2000.-те
2000.	Сенке успомена	Благајница у биоскопу
2001.	Хлеб и млеко	Соња
2001.	Виртуална стварност	Нина
2003.	Дунав	Тамара
2004.	Десперадо тоник	Фатална жена
2004.	Журка	Џина
2005.	Југ југоисток
2005.	Од гроба, до гроба	Ида
2008.	Принц од папира	Ева
2008.	Вратиће се роде	Даринка
2009.	Забрањена љубав	Управница мртвачнице

Награде

Добитница је великог броја признања, међу којима и Златне арене у Пули, награде Царица Теодора за најбољу женску улогу за филм „Живети као сав нормалан свет“ и Гран при награде Ћеле кула за улогу у „Шећерној водици“ на Филмским сусретима у Нишу, Специјалне награде жирија у Венецији за улогу певачице у филму „Живот је леп“.

Спољашње везе

• Соња Савић на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Соња Савић на сајту PORT.rs
• Самоубиство једне младости - интервју за Ферал Трибјун
• Спот за песму „Волео сам девојку из града“, са Соњом Савић у главној улози
• Мајка Соње Савић поклонила имовину Чачку („Политика“, 12. децембар 2011)