Стеван Јаковљевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Доктори наука; додана категорија Доктори биологије пом…
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Научник
{{Научник
| име = Стеван Јаковљевић
| име = Стеван Јаковљевић
| слика =
| слика = Стеван Јаковљевић.jpg
| ширина_слике = 250п
| ширина_слике =
| опис_слике = Стеван Јаковљевић
| опис_слике =
| пуно_име =
| пуно_име =
| датум_рођења = [[7. децембар]] [[1890]].
| датум_рођења = [[7. децембар]] [[1890]].
Ред 19: Ред 19:
| напомене =
| напомене =
}}
}}
'''Стеван Јаковљевић''' ([[Књажевац]], [[7. децембар]] [[1890]] — [[Београд]], [[2. новембар]] [[1962]]) је био професор [[Београдски универзитет|Универзитета]] у [[Београд]]у и ректор од [[1945]]. до [[1950]], биолог, књижевник и редовни члан [[САНУ|Српске академије наука и уметности]].
'''Стеван Јаковљевић''' ([[Књажевац]], [[7. децембар]] [[1890]] — [[Београд]], [[2. новембар]] [[1962]]) је био професор [[Београдски универзитет|Универзитета]] у [[Београд]]у и [[Списак ректора Универзитета у Београду|ректор]] од [[1945]]. до [[1950]], биолог, књижевник и редовни члан [[САНУ|Српске академије наука и уметности]].


== Биографија ==
== Биографија ==

Верзија на датум 10. март 2014. у 18:59

Стеван Јаковљевић
Лични подаци
Датум рођења7. децембар 1890.
Место рођењаКњажевац, Краљевина Србија
Датум смрти2. новембар 1962.
Место смртиБеоград, ФНРЈ

Стеван Јаковљевић (Књажевац, 7. децембар 1890Београд, 2. новембар 1962) је био професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.

Биографија

Завршио је студије биологије на Филозофском факултету у Београду, где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.

Као официр српске војске, борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност стекао је трилогијом романа под називом „Српска трилогија“ (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста“ (1935), „Под Крстом“ (1936) и „Капија слободе“ (1937). Остала дела обухватају: романи „Смена генерација“ (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „Велика забуна“ (1952) ратна хроника Другог светског рата и „Ликови у сенци“ (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера“, „Макрофитска вегетација Охридског језера“ и „Систематика лековитог биља“.

Његова сестра била је књижевница Милица Јаковљевић Мирјам.

Спољашње везе


ректор Универзитета у Београду
19451950.