Наивна уметност — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
[[Датотека:Henri Rousseau 005.jpg|250п|мини|[[Анри Русо]]: ''Сан'']]
[[Датотека:Henri Rousseau 005.jpg|250п|мини|[[Анри Русо]]: ''Сан'']]
'''Наивна уметност''' или '''наива''' је посебни сегмент [[уметност]]и [[XX век|-{XX}- века]]. Она означава дела, најчешће самоуких уметника, која се не слажу са доминантним токовима у уметности свога доба.
'''Наивна уметност''' или '''наива''' је посебни сегмент [[уметност]]и [[XX век|-{XX}- века]]. Она означава дела, најчешће самоуких уметника, која се не слажу са доминантним токовима у уметности свога доба.<ref>[http://www.naiva.rs/ О наиви], ''-{naiva.rs}-''. Приступљено 3. јуна 2014.</ref>


Наивна уметност је аутономна [[уметност]] која постоји независно од јасно одређених одлика стила и уметничког образовања, одвојена од спољашњих утицаја. Изолована је – што као последицу има разноврсност ликовних решења. Не трпи правила – правила се обично откривају тек по завршетку сликарског чина. Немогуће је научити је – као што се ни таленат не може научити. Стихијска је у наступу рађања облика – јер је спонтана. Не жели да учи, већ нам, захваљујући необузданој машти стваралаца, намеће своје особено писмо и нове облике естетског.
Наивна уметност је аутономна [[уметност]] која постоји независно од јасно одређених одлика стила и уметничког образовања, одвојена од спољашњих утицаја. Изолована је – што као последицу има разноврсност ликовних решења. Не трпи правила – правила се обично откривају тек по завршетку сликарског чина. Немогуће је научити је – као што се ни таленат не може научити. Стихијска је у наступу рађања облика – јер је спонтана. Не жели да учи, већ нам, захваљујући необузданој машти стваралаца, намеће своје особено писмо и нове облике естетског.<ref>[http://www.sanu.ac.rs/GalerijaPics/Naiva.pdf Наивна уметност у Србији], [[САНУ]], Нина Крстић. Приступљено 3. јуна 2014.</ref>


Наивна уметност у принципу посвећује доста пажње детаљима, живим бојама, фолклорним мотивима и животу простог народа, нарочито сељака.
Наивна уметност у принципу посвећује доста пажње детаљима, живим бојама, фолклорним мотивима и животу простог народа, нарочито сељака.

Верзија на датум 3. јун 2014. у 22:30

Анри Русо: Сан

Наивна уметност или наива је посебни сегмент уметности XX века. Она означава дела, најчешће самоуких уметника, која се не слажу са доминантним токовима у уметности свога доба.[1]

Наивна уметност је аутономна уметност која постоји независно од јасно одређених одлика стила и уметничког образовања, одвојена од спољашњих утицаја. Изолована је – што као последицу има разноврсност ликовних решења. Не трпи правила – правила се обично откривају тек по завршетку сликарског чина. Немогуће је научити је – као што се ни таленат не може научити. Стихијска је у наступу рађања облика – јер је спонтана. Не жели да учи, већ нам, захваљујући необузданој машти стваралаца, намеће своје особено писмо и нове облике естетског.[2]

Наивна уметност у принципу посвећује доста пажње детаљима, живим бојама, фолклорним мотивима и животу простог народа, нарочито сељака.

Термин наивна је први пут употребљен у 19. веку као опис сликарства Анрија Русоа (Цариника) и сликара са Хаитија.

Познати наивни уметници из 19. и прве половине 20. века су: Анри Русо, Серафин Луј, Андре Бошан и Фердинанд Шевал из Француске, Кандидо Лопез из Аргентине, Едвард Хикс и бака Мозес из САД, и Нико Пиросмани из Грузије. После Другог светског рата, појавили су се: Антонио Лигабуе из Италије, Ради Неделчев из Бугарске, Крсто Хегедушић, Иван Генералић и Иван Рабузин из Хрватске, Јанко Брашић и Зузана Халупова из Србије.

Галерија дела наивне уметности

Харков: Папа Гуйе

Види још

Спољашње везе

Музеји наивне уметности у свету

 Бразил

 Канада

 Хрватска

 Француска

 Немачка

 Италија

 Португалија

 Русија

 Србија

  1. ^ О наиви, naiva.rs. Приступљено 3. јуна 2014.
  2. ^ Наивна уметност у Србији, САНУ, Нина Крстић. Приступљено 3. јуна 2014.