Прераст
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82_%D1%83_%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%BE%D0%BD%D1%83_%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B5.jpg/220px-%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82_%D1%83_%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%BE%D0%BD%D1%83_%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B5.jpg)
Прераст је лучни кречњачки свод заостао од некадашње пећине у виду природног каменог моста. Његова дужина и ширина може износити више десетина метара, а висина до 40 m.
Најпознатије прерасти у Србији су вратњанске прерасти, Прераст на реци Ваља Пераст у околини Мајданпека, Самар на речици Пераст у општини Жагубица, Зарвина прераст у селу Сесалцу, прераст Касоње на Осаничкој реци, прераст Самар код села Копајкошара, прераст у атару Доброселице итд.
Постоје 3 вратњанске прерасти на реци Вратни, притоци Дунава. То су Мала, Велика и Сува. Оне представљају остатке Вратњанске пећине. Мала прераст налази се око 200 m узводно од манастира Вратне. Има дужину од 15 m, са отвором високим 34, а широким 33 m. Велика прераст има дужину од 45 m, отвор висине 26 m, а ширине 23-33 m.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Петровић, Драгутин; Манојловић, Предраг (2003). Геоморфологија. Београд: Географски факултет, Београд. стр. 327. ISBN 86-82657-32-5.