Копајкошара је насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Удаљено је 10-ак km западно од седишта општине.[1] Према попису из 2022. било је 31 становника (према попису из 2002. било је 112 становника).
У атару села налазе се Самар пећина, водопад и извор пијаће воде поред излаза из ове пећине, камена композиција лучних облика налик прерасти на улазу у њу, пећински систем Језава, поток и још неколико мањих пећинских отвора.
Самар пећина, позната и под називом Милутинова пећина, уписана је у књизи „Гинисови рекорди” захваљујући спелеологу Милутину Вељковићу, по коме и носи ово друго име. Он је у њој провео 463 дана и тако поставио светски рекорд по времену боравка човека под земљом. Ова пећина је интересантна јер у њу пониру две реке. Тунелског је карактера са око 3 km дугим пећинским ходницима. У њој је пронађена до сада најбоље очувана лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња.[2] Код излазног дела пећине Самар, који је приступачнији за туристе, уређено је излетиште са платоом, летњиковцем, бетонским степеницама са рукохватима, постављене су туристичке табле и друга обележја која су од значаја туристима. Излазни део је сипарни теснац, а десно од њега је велика пећинска поткапина за коју је везана легенда о сватовима на које се обрушио камен. Поменута камена композиција лучних облика настала је обрушавањем улазног дела пећине Самар.[3] Од 1955. године пећински систем Самар заштићен је Решењем Завода за заштиту природе.[4]
Пећински систем Језава налази се на обронцима планине Калафат, удаљен 5 km од пећине Самар. Овај систем није довољно испитан. У селу постоји музеј у коме су на површини од 70 m2 изложени старински предмети, експонати, ношње итд.[5]
У насељу Копајкошара живи 31 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 73,2 година (71,8 код мушкараца и 75,0 код жена). У насељу има 22 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,41.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
| Етнички састав према попису из 2002.[7] |
|
|
| |
|
| Срби |
|
112 |
100,0% |
| непознато |
|
0 |
0,0% |
Становништво према полу и старости[8]
|
|
м |
| |
|
| ? |
1 |
|
|
5 |
| 80+ |
2 |
|
|
7 |
| 75—79 |
7 |
|
|
7 |
| 70—74 |
9 |
|
|
11 |
| 65—69 |
10 |
|
|
12 |
| 60—64 |
12 |
|
|
10 |
| 55—59 |
2 |
|
|
4 |
| 50—54 |
2 |
|
|
2 |
| 45—49 |
0 |
|
|
0 |
| 40—44 |
2 |
|
|
0 |
| 35—39 |
2 |
|
|
1 |
| 30—34 |
1 |
|
|
0 |
| 25—29 |
0 |
|
|
0 |
| 20—24 |
0 |
|
|
0 |
| 15—19 |
2 |
|
|
1 |
| 10—14 |
0 |
|
|
0 |
| 5—9 |
0 |
|
|
0 |
| 0—4 |
0 |
|
|
0 |
| Просек : |
63,6 |
|
|
68,3 |
|
-
Табла код једног од улаза у пећину Самар.
-
Кратка дворана поред једног од улаза у пећину Самар.
-
Улаз у кратку дворану поред једног од улаза у пећину Самар.
-
Прераст у Копајкошари.
-
Прераст у Копајкошари.
-
Други улаз у пећину Самар, код прерасти.
- ^ „Kopajkošara (Svrljig)”. [мртва веза]
- ^ „Калафат”. [мртва веза]
- ^ „Kopajkošara i gostoljubiva priroda okoline Svrljiga”.
- ^ „Kopajkošara – turistički dragulj Svrljga”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г.
- ^ „Naše prirodne lepote: U selu Kopajkošara otvoren Etno muzej”.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.