Копајкошара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Копајкошара
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ОпштинаСврљиг
Становништво
 — 2011.Пад68
Географске карактеристике
Координате43°26′28″ СГШ; 21°58′28″ ИГД / 43.441166° СГШ; 21.974333° ИГД / 43.441166; 21.974333Координате: 43°26′28″ СГШ; 21°58′28″ ИГД / 43.441166° СГШ; 21.974333° ИГД / 43.441166; 21.974333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина503 м
Копајкошара на мапи Србије
Копајкошара
Копајкошара
Копајкошара на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Копајкошара је насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Удаљено је 10-ак km западно од седишта општине.[1] Према попису из 2011. било је 68 становника (према попису из 2002. било је 112 становника).

У атару села налазе се Самар пећина, водопад и извор пијаће воде поред излаза из ове пећине, камена композиција лучних облика налик прерасти на улазу у њу, пећински систем Језава, поток и још неколико мањих пећинских отвора.

Самар пећина, позната и под називом Милутинова пећина, уписана је у књизи „Гинисови рекорди” захваљујући спелеологу Милутину Вељковићу, по коме и носи ово друго име. Он је у њој провео 463 дана и тако поставио светски рекорд по времену боравка човека под земљом. Ова пећина је интересантна јер у њу пониру две реке. Тунелског је карактера са око 3 km дугим пећинским ходницима. У њој је пронађена до сада најбоље очувана лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња.[2] Код излазног дела пећине Самар, који је приступачнији за туристе, уређено је излетиште са платоом, летњиковцем, бетонским степеницама са рукохватима, постављене су туристичке табле и друга обележја која су од значаја туристима. Излазни део је сипарни теснац, а десно од њега је велика пећинска поткапина за коју је везана легенда о сватовима на које се обрушио камен. Поменута камена композиција лучних облика настала је обрушавањем улазног дела пећине Самар.[3] Од 1955. године пећински систем Самар заштићен је Решењем Завода за заштиту природе.[4]

Пећински систем Језава налази се на обронцима планине Калафат, удаљен 5 km од пећине Самар. Овај систем није довољно испитан. У селу постоји музеј у коме су на површини од 70 m2 изложени старински предмети, експонати, ношње итд.[5]

Демографија[уреди]

У насељу Копајкошара живи 111 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 66,0 година (63,6 код мушкараца и 68,3 код жена). У насељу има 60 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,87.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 544
1953. 562
1961. 478
1971. 423
1981. 297
1991. 190 190
2002. 112 112
2011. 68
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
112 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Kopajkošara (Svrljig)”. 
  2. ^ „Калафат”. 
  3. ^ „Kopajkošara i gostoljubiva priroda okoline Svrljiga”. 
  4. ^ „Kopajkošara – turistički dragulj Svrljga”. 
  5. ^ „Naše prirodne lepote: U selu Kopajkošara otvoren Etno muzej”. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]