Општина Жагубица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Жагубица
Дом културе у Жагубици.JPG
Дом културе у Жагубици
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Браничевски округ
Седиште Жагубица
Становништво
Становништво Пад 12.737
Географске карактеристике
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 760 km²
Остали подаци
Веб-сајт http://www.zagubica.org.rs/}-

Општина Жагубица је општина у Браничевском округу у централној Србији.

Општина захвата горњи део долине Млаве и раздвојена на два дела, побрђе и планински обод. Главни и средишњи део представља Жагубичка котлина чији је нижи део просечне надморске висине око 300 метара. Други, мањи и нижи део је Крепољинско-крупајска котлина, са нижим делом око 220 метара надморске висине. Између котлина је побрђе. Највећи део котлинског обода са западне, северне и североисточне стране лучно затварају ниже Горњачке (до 825м) и Хомољске планине (до 940 м) до Омана (963 м), док јој јужни и источни обод чине виши и стрмији делови Бељанице (1339 m) и масив Црног врха (1043 m).

Граница општине води највишим венцима ових планина. Има облик развученог правоугаоника, дужине око 35 и ширине око 26 km. У тим оквирима захвата површину од 760 km², те спада, по површини међу веће општине у Србији.

Демографија[уреди]

Општина је ретко насељена. По попису становништва из 2002. године имала је укупно 16919 становника, или 22 становника на 1 km², те спада међу најређе насељене општине у Србији. За становништво ове општине још карактеристичнија је депопулација, јер је по попису из 1991. године имала 17775, а по попису из 1981. године 20275 становника. То је у односу на 1981. пад за 16,6%, а у односу на 1991. за 4,8%. Ова тенденција се, нажалост, наставља и присутна је у свим насељима, па и у самој вароши Жагубици. Становништво је доста равномерно размештено и груписано, већим делом, у већа збијена насеља, јер су 4 насеља до 500 становника, а 13 преко 500 становника. Међу њима су највећа Жагубица са 3215, Лазница са 2442, Крепољин са 1969, Суви До са 1365 становника и Осаница са 1282.

Према националном саставу, најбројнији су Срби, затим следе Власи, Роми и остали. Насеља са апсолутном српском већином су Жагубица, Вуковац, Изварица, Јошаница, Крупаја, Липе, Милатовац, Рибаре и Суви До. Насеља са апсолутном влашком већином су Брезница, Лазница, Медвеђица, Милановац, Осаница, Селиште и Сиге. Насеља са релативном српском већином су Крепољин и Близнак.

Насељена места[уреди]

У општини је највеће насеље и седиште општине

•  Жагубица 3215

а постоји још и 18 сеоских насеља[а]

•  Близнак 412
•  Брезница 244
•  Вуковац 519
•  Изварица 396
•  Јошаница 708
•  Крепољин 1969
•  Крупаја 766
•  Лазница 2442
•  Липе 15
•  Мали камен
•  Медвеђица 46
   
•  Милановац 595
•  Милатовац 916
•  Осаница 1282
•  Рибаре 542
•  Селиште 567
•  Сиге 935
•  Суви До 1365
   
Општина Жагубица у Браничевском округу

Становништво[уреди]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 22.015
1953. 23.012
1961. 22.602
1971. 21.055
1981. 20.275
1991. 17.777 16.698
2002. 16.892 14.823
2011. 12.737
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
10.985 74,11 %
Власи
  
3.268 22,05 %
Румуни
  
54 0,36 %
Југословени
  
21 0,14 %
Црногорци
  
11 0,07 %
Хрвати
  
11 0,07 %
Роми
  
8 0,05 %
Македонци
  
4 0,03 %
Албанци
  
2 0,01 %
Мађари
  
2 0,01 %
Горанци
  
2 0,01 %
Словенци
  
2 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
Словаци
  
1 0,01 %
остали
  
3 0,02 %
регионално
  
1 0,01 %
неизјашњено
  
368 2,48 %
непознато
  
77 0,52 %

Споменици природе[уреди]

На територији општине Жагубица налазе се следећи споменици природе[5]:

  • Врело Млаве односно Жагубичко врело - хидролошки природни споменик прве категорије заштите, у југоисточном делу Жагубичке котлине, удаљен 1 километар од Жагубице, на надморској висини од 314 м. Врело Млаве избија испод кречњачког одсека висине око 40 метара, из вртачастог удубљења
  • Хомољска потајница хидролошки споменик природе прве категорије. Налази се у Жагубикчој котлини, на југоисточним падинама Хомољских планина, на брду Мала Шкљова. Издигнута је 9 м изнад речног корита, на 412 мнв
  • Крупајско врело - крашки извор, на западној страни планине Бељанице у атару села Милановца
  • Прераст Самар - геоморфолошки природни споменик у долини реке Прераста, на делу где је река усечена у кречњачким стенама
  • Природни резерват „Бусовата“ - ботанички резерват природе у средњем делу планине Бељанице
  • Специјални резерват природе „Клисура Осаничке реке“ - клисура дуга око 1.5 км и дубока око 250 м, између узвишења Велико брдо и Велика Шетаћa у Осаници

Напомене[уреди]

  1. Мали камен издвојен је од Сувог Дола, а Изварици је промењен назив у Новарица од 2007. године [1][2]

Извори[уреди]

  1. Службени гласник Републике Србије: Закон о Територијалној организацији Републике Србије, бр. 129/2007, стр. 36-37, Приступљено 22. 12. 2012.
  2. Порекло: Жагубица и околна села, Приступљено 22. 12. 2012.
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. Општина Жагубица: Заштићени споменици природе, Приступљено 22. 12. 2012.

Спољашње везе[уреди]