Прича о кнезу Владимиру
Прича о кнезу Владимиру (рус. Сказание о князьях Владимирских) расправа је са почетка 16. вијека која истиче концпет Москве као Трећег Рима.[1] Књига прати развој мушке линије московске владарске породице не само од Рјурика, него и од одређеног Пруса, коме је његов ујак, цар Октавијан Август, дао сјеверни дио свијета, који ће касније постати познат као „Прусија”.[2]
Ови захтијеви за царско насљеђе су додатно подупрети причом о Мономахској капи, наводној царској круни коју је византијски цар Константин IX Мономах требало да представи свом унуку, Владимиру Мономаху, и која је кориштена током крунисања у Московској кнежевини.
„Прича о кнезу Владимиру” је приписана Дмитрију Герасимову или Пахомију Логофету, међу осталим ученим монасима.[3] Сличне идеје је изразио кијевски митрополит Спиридон, у својој посланици око 1500. године.[2]
Расправа је обезбједила идеолошку позадину за крусисање Ивана IV као првог руског цара[4] и инспирисала је московској митрополита Атанасија за састављање чувене „Степенасте књиге”. Царево мјесто за молитву у Успењском сабору у Московском кремљу украшено је сетом рељефа који илуструју „Причу”.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Cizevskij 1971, стр. 251–252.
- ^ а б „"СКАЗАНИЕ О КНЯЗЬЯХ ВЛАДИМИРСКИХ" - это… Что такое "СКАЗАНИЕ О КНЯЗЬЯХ ВЛАДИМИРСКИХ"?”. Словари и энциклопедии на Академике (на језику: руски). Приступљено 29. 4. 2017.
- ^ Жданов 1891.
- ^ Madariaga 2006, стр. 32–33.
Литература
[уреди | уреди извор]- Cizevskij, Dimitrij, ур. (1971). History of russian literature. [S.l.]: De Gruyter Mouton. ISBN 978-90-279-1917-5.
