Пруска

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Пруска
Прусија

Preußen  (немачки)
Крилатица: Gott mit uns
(Бог је с нама)
Положај Пруске
Главни градКенигзберг (1525–1701)
Берлин
(1701–1949)
Службени језикнемачки
Владавина
Облик државеМонархија
(1525-1918)
Република
(1918-1947)
 — ВојводаАлберт I
(1525–1568)
Фридрих III
(1688–1701)
 — КраљФридрих I (1701–1713)
Вилхелм II (1888–1918)
 — Први МинистарФридрих Еберт (1918)
Херман Геринг (1933–1947)
Историја
Оснивање
 — Војводство10. април 1525.
 — Брамборска27. август 1618.
 — Краљевина18. јануар 1701.
 — Слободна Република9. новембар 1918.
 — Аболиција (de facto, loss of independence)30. јануар 1934.
 — Аболиција (de jure)25. фебруар 1947.
Географија
Површина
 — укупно297.007 km2(-)
Становништво
 — 1816[1]10.349.000
 — 1871.24,689,000
 — густина34,84 ст./km2(-)
Економија
Остале информације
Временска зонаUTC 

Пруска или Прусија (њем. Preußen; пољ. Prusy) је историјска држава која је настала од Пруског војводства и Маркгрофовије Бранденбурга у средишту области Пруске. Вијековима је Пруском владала династија Хоенцолерн, успјешно ширећи државу необично ефикасном и добро организованом војском. Пруска, са пријестолницом у Кенигзбергу и од 1701. у Берлину, је уобличила историју Њемачке. Њемачке државе су се 1871. године ујединиле под Пруским вођством ствараћу Њемачко царство. У новембру 1918, монархија је укинута, племство је изгубило политичку моћ током Њемачке револуције, а Пруско краљевство је укинуто и на том простору је успотављена Слободна Држава Пруска. Пруска је изгубила незавиност Пруским превратом, када је нацистички режим успјешно успотави своје законе стварајући тако унитарну државу. Поразом нацистичке Њемачке, држава је подјељења на савезничке окупацијске зоне, а територије источно од линије Одра-Ниса су припале Пољској и Совјетском Савезу, а Држава Пруска је дефакто престала да постоји 1945. године.[2][3] Дејуре је Пруска постојала све до одлуке Контолног савјета, која је донесена 25. фебруара 1947. године.[4]

Wappen Mark Brandenburg.png
Wappen Preußen.png

Историја Бранденбурга и Пруске
Сјеверна марка
до 12. вијека
Пруси
до 13. вијека
Маркгрофовија Бранденбург
1157–1618 (1806)
Тевтонски витезови
1224–1525
Пруско војводство
1525–1618
Краљевска Пруска
1466–1772
Бранденбург-Пруска
1618–1701
Пруско краљевство
1701–1918
Слободна Држава Пруска
1918–1947
Клајпедска област
(Литванија)
1920–1939 / 1945–present
Бранденбург
(Њемачка)
1947–1952 / 1990–данас
Повраћене земље
(Пољска)
1918/1945–данас
Калињинградска област
(Русија)
1945–данас

Назив Прусија долази од старих Пруса; у 13. веку, Теутонски витезови - организовани католички средњовековни војни ред немачких крсташа - освојили су земље у којима су они живели. Године 1308, Теутонски витезови су освојили Померелију с Гдањском (Danzig). Њихова монашка држава била је углавном германизирана имиграцијом из централне и западне Немачке, а на југу су је полонизовали досељеници из Мазовије. Други Трновски мир (1466.) раздвојио је Прусију на западну Краљевску Пруску, покрајину Пољска и источни део, из 1525. године назван војводство Пруска, феудално добро пољске круне до 1657. године. Унија Бранденбурга и Пруског војводства из 1618. довела је до проглашења Пруске краљевине 1701.

Прусија је у редове великих сила ушла убрзо након што је постала краљевство,[5][6][7][8] и имала је највећи утицај у 18. и 19. веку. Током 18. века она је имала велику улогу у многим међународним пословима за време владавине Фридриха Великог. Током 19. века пруски канцелар Ото фон Бизмарк ујединио је немачке кнежевине у „Малу Немачку”, која је искључила Аустријско царство.

На Бечком конгресу (1814–15), који је прерадио карту Европе након Наполеоновог пораза, Пруска је стекла нове богате територије, укључујући и Рур богат угљем. Земља је тада нагло увећавала свој економски и политички утицај и постала је језгро Севернонемачке конфедерације 1867, а потом и Немачког царства 1871. Краљевина Пруска је сада била толико велика и толико доминантна у новој Немачкој да су се Јункерси и остала пруска елита све више и више идентификовали као Немци, а мање као Пруси.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Population of Germany”. tacitus.nu. 
  2. ^ Christopher Clark, Iron Kingdom: The Rise and Downfall of Prussia, 1600–1947 is the standard history.
  3. ^ The various stages of transformation and dissolution of old Prussia 1871-1947 describes Golo Mann: Das Ende Preußens (in German), in: Hans-Joachim Netzer (editors): Preußen. Portrait einer politischen Kultur, München (1968). стр. 135–165 (in German). See also another perspective by Andreas Lawaty: Das Ende Preußens in polnischer Sicht: Zur Kontinuität negativer Wirkungen der preußischen Geschichte auf die deutsch-polnischen Beziehungen, de Gruyter, Berlin. 1986. 2006. ISBN 978-3-11-009936-2.(in German)
  4. ^ Allied Control Council Enactment No. 46 of 25 February 1947 (in French)
  5. ^ Fueter, Eduard (1922). World history, 1815–1920. United States of America: Harcourt, Brace and Company. pp. 25–28, 36–44. ISBN 1-58477-077-5.
  6. ^ Danilovic, Vesna. When the Stakes Are High—Deterrence and Conflict among Major Powers, University of Michigan Press (2002), p 27, p225–228
  7. ^ Aping the Great Powers: Frederick the Great and the Defence of Prussia's International Position 1763–86, pp. 286–307.
  8. ^ The Rise of Prussia Архивирано 10 јун 2010 на сајту Wayback Machine

Литература[уреди | уреди извор]

  • Clark, Christopher. Iron Kingdom: The Rise and Downfall of Prussia, 1600–1947 (2009), a standard scholarly history. ISBN 978-0-7139-9466-7.
  • Duchhardt, Heinz (2006). „Friedrich Wilhelm, der Große Kurfürst (1640–1688)”. Ур.: Kroll, Frank-Lothar. Preußens Herrscher. Von den ersten Hohenzollern bis Wilhelm II (на језику: German). Beck. стр. 95—112. ISBN 978-3-406-54129-2. 
  • Koch, H. W. History of Prussia. 1987. ISBN 978-0-582-48190-9.
  • Kotulla, Michael (1. 1. 2008). Deutsche Verfassungsgeschichte: vom Alten Reich bis Weimar (1495–1934). Springer. ISBN 978-3-540-48705-0. Приступљено 11. 12. 2011. 
  • Avraham, Doron (октобар 2008). „The Social and Religious Meaning of Nationalism: The Case of Prussian Conservatism 1815–1871”. European History Quarterly (38#4): 525—550. 
  • Barraclough, Geoffrey (1947). The Origins of Modern Germany (2d изд.). , covers medieval period
  • Carroll, E. Malcolm. Germany and the great powers, 1866-1914: A study in public opinion and foreign policy (1938) online; online at Questia also online review; 862pp; written for advanced students.
  • Friedrich, Karin (2000). The Other Prussia. Royal Prussia, Poland and Liberty, 1569–1772. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58335-0.  online review
  • Friedrich, Karin. Brandenburg-Prussia, 1466–1806: The Rise of a Composite State (Palgrave Macmillan, 2011); 157pp. Emphasis on historiography.
  • Haffner, Sebastian (1998). The Rise and Fall of Prussia. 
  • Hamerow, Theodore S. Restoration, Revolution, Reaction: Economics and Politics in Germany, 1815-1871 (1958)
  • Henderson, William O. The state and the industrial revolution in Prussia, 1740-1870 (1958)
  • Holborn, Hajo. A History of Modern Germany (3 vol 1959–64); col 1: The Reformation; vol 2: 1648–1840. 3.1840–1945. ASIN 0691007969. 
  • Horn, David Bayne. Great Britain and Europe in the eighteenth century (1967) covers 1603–1702; pp. 144–77 for Prussia; pp. 178–200 for other Germany; 111-43 for Austria
  • Jeep, John M. (2001). Medieval Germany: An Encyclopedia. ASIN 0824076443. 
  • Koch, H. W. (1987). History of Prussia.  – a short scholarly history.
  • Maehl, William Harvey (1979). Germany in Western Civilization. 
  • Nipperdey, Thomas. Germany from Napoleon to Bismarck: 1800–1866 (1996). excerpt
  • Reinhardt, Kurt F. (1961). Germany: 2000 Years. 2 vols. , stress on cultural topics
  • Shennan, M. (1997). The Rise of Brandenburg Prussia. ASIN 0415129389. 
  • Taylor, A. J. P. (2001). The Course of German History: A Survey of the Development of German History since 1815. 
  • Treasure, Geoffrey. The Making of Modern Europe, 1648–1780 (3rd ed. 2003). pp. 427–462.
  • Wheeler, Nicholas C. (октобар 2011). „The Noble Enterprise of State Building Reconsidering the Rise and Fall of the Modem State in Prussia and Poland”. Comparative Politics (44#1): 21—38. 
  • Arnold, Benjamin, Princes and Territories in Medieval Germany. (Cambridge University Press, 1991)
  • Bryce, James (1864). The Holy Roman Empire. Macmillan.  very old scholarly survey
  • Coy, Jason Philip et al. The Holy Roman Empire, Reconsidered, (Berghahn Books, 2010)
  • Donaldson, George. Germany: A Complete History (Gotham Books, New York, 1985)
  • Evans, R.J.W., and Peter H. Wilson, eds. The Holy Roman Empire 1495–1806 (2011); specialized topical essays by scholars
  • Hahn, Hans Joachim. German thought and culture: From the Holy Roman Empire to the present day (Manchester UP, 1995).
  • Heer, Friedrich. Holy Roman Empire (2002), scholarly survey
  • Hoyt, Robert S. and Chodorow, Stanley, Europe in the Middle Ages (New York: Harcourt Brace Jovanovich, 1976)
  • Renna, Thomas (2015). „The Holy Roman Empire was Neither Holy, Nor Roman, Nor an Empire1”. Michigan Academician. 42 (1): 60—75. ISSN 0026-2005. doi:10.7245/0026-2005-42.1.60.  deals with Voltaire's statement
  • Scribner, Bob. Germany: A New Social and Economic History, Vol. 1: 1450–1630 (1995)
  • Treasure, Geoffrey. The Making of Modern Europe, 1648–1780 (3rd ed. 2003). pp. 374–426.
  • Voltaire; Balechou, Jean-Joseph (1756). Essay sur l'histoire générale, et sur les moeurs et l'esprit des nations, depuis Charlemagne jusqu'à nos jours. Cramer. 
  • Whaley, Joachim (2012). Germany and the Holy Roman Empire. Volume I: Maximilian I to the Peace of Westphalia, 1493–1648. Oxford: OUP. ISBN 978-0-19-873101-6. 
  • Whaley, Joachim (2012). Germany and the Holy Roman Empire. Volume II: The Peace of Westphalia to the Dissolution of the Reich, 1648–1806. Oxford: OUP. ISBN 978-0-19-969307-8. 
  • Wilson, Peter H. (2017). The Holy Roman Empire – A Thousand Years of Europe's History. London: Penguin Books. ISBN 978-0-141-04747-8. 
  • Zophy, Jonathan W. ed., The Holy Roman Empire: A Dictionary Handbook (Greenwood Press, 1980)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]