Пређи на садржај

Проблем тролејбуса

С Википедије, слободне енциклопедије
Проблем тролејбуса: да ли треба да повучете полугу и преусмерите тролејбус на споредни пут са једном особом?

Проблем тролејбуса - је мисаони експеримент у етици. У општој форми, проблем је:

Постоји тролејбус који нема контролу над својим функцијама и креће према пет људи који су завезани на шинама. Ти стојиш поред полуге која може да преусмјери тролејбус на другу траку. Ако повучеш полугу тролејбус ће промјенити траку и пет људи који се налазе на главној траци ће бити спашени.  Међутим на споредној траци лежи једна особа. Имате две опције:

  1. Не урадити ништа и дозволити да тролејбус убије пет људи на главној траци.
  2. Повући полугу и преусмјерити тролејбус на споредну траку и тако убити једног човека.

Који опција је етички исправнија?

Модерни облик проблема први пут је представила Филипа Фут 1967. године, [1] али детаљније је анализиран од стране Јудит Томпсон, [2] [3] Франсис Кам, [4] и Питера Унгера. [5] Међутим, ранија верзија, у којој је једна особа која се жртвује на стази била дијете оног ко одлучује да ли да повуче полугу или не, била је дио моралног упитника који је додијељен студентима на Универзитету у Висконсину 1905. године, [6] [7] и њемачки правни научник је расправљао је о сличном проблему 1951. [8] Поред тога, сличан проблем који се односи на то да ли је етички скренути пројектил од веће масе према мањој, расправљао је Аврохом Јешаја Карелиц у свом коментару о Талмуду, написаном и објављеном 1953. [9]

Од 2001. године, проблем тролејбуса и његове варијанте су обимно коришћени у емпиријским истраживањима моралне психологије . Проблем тролејбуса је такође били тема популарних књига. [10] Проблем се често јавља у дискусији о етици дизајна аутономних возила .

Емпиријска истраживања

[уреди | уреди извор]

Године 2001. Јошуа Грин са колегама је објавио резултате првог значајнијег емпиријског истраживања о одговорима људи на проблеме са тролејбусом. [11] Користећи функционалну магнетну резонанцу, они су показали да "личне" дилеме (као што је гурање човека са моста) преференцијално укључују регије мозга који су повезани са емоцијама, док "безличне" дилеме (као што је преусмеравање тролејбуса преко полуге) укључују преференцијално ангажовање области које су повезане са контролисаним расуђивање. На основу тога, они се залажу за процес дуалног моралног одлучивања. Од тада су бројне друге студије користиле проблеме тролејбуса да проучавају морални суд, истражујући теме као што су улога и утицај стреса, [12] емоционално стање, [13] управљање утиском, [14] нивои анонимности, [15] различите врсте оштећење мозга, [16] физиолошко узбуђење, [17] различити неуротрансмитери, [18] и генетски фактори [19] на одговоре на дилеме колица.

Истраживање података

[уреди | уреди извор]

Проблем тролејбула био је предмет многих истраживања у којима је приближно 90% испитаника одабрало убити једног и спасити пет. [20] Ако се ситуација промијени тако да је жртва за петорицу била неки члан породице или романтични партнер, испитаници су много мање спремни да жртвују њихов живот. [21]

Истраживање из 2009. године објављено у документу Давида Боургета и Давида Чалмерса из 2013. показује да би 69,9% професионалних филозофа замијенило (жртвовати једног појединца да спаси пет живота) у случају проблема тролејбуса. 8% се не би повукло полугу, а преосталих 24% је имало други поглед или нису жељели да одговоре. [22]

Импликације за аутономна возила

[уреди | уреди извор]

Проблеми аналогни са проблемом тролејбуса настају у дизајну аутономних аутомобила, у ситуацијама када је софтвер аутомобила присиљен током сценарија могућег судара, да бира између више праваца дјеловања (понекад укључујући опције које укључују смрт путника возила), а све опције ће довести до повреда. [23] [24] [25] [26] [27] Платформа под називом Морална машина [28] је креирана од стране МИТ Медиа Лаб-а како би се омогућило јавности да изрази своје мишљење о томе које би одлуке аутономна возила требало да донесу у сценаријима који користе парадигму проблема са тролејбусом. Анализа података прикупљених путем Моралне машине показала је велике разлике у релативним преференцијама међу различитим земљама [29] . Други приступи користе виртуалну стварност за процјену људског понашања у експерименталним ситуацијама. [30] [31] [32] [33]

Влада Немачке је 2016. године успоставила етичку комисију која се бавила импликацијама аутономне вожње. [34] Као резултат тога, комисија је дефинисала 20 правила за аутономну и повезану вожњу, која ће бити обавезна за предстојеће законе о производњи аутономних аутомобила.

Критика

[уреди | уреди извор]

2014. године у чланку објављеном у Социјалној и психологија личности компас, [35] критиковали су коришћење проблема тролејбуса, тврдећи, између осталог, да је сценарио који он представља сувише екстреман и неповезано са стварним моралним ситуацијама да буде корисно или образовно. [36]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Philippa Foot, The Problem of Abortion and the Doctrine of the Double Effect Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2019) in Virtues and Vices (Oxford: Basil Blackwell, 1978) (originally appeared in the Oxford Review, Number 5, 1967.)
  2. ^ Judith Jarvis Thomson, Killing, Letting Die, and the Trolley Problem, 59 The Monist 204-17 (1976)
  3. ^ Judith Jarvis Thomson, The Trolley Problem Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2015), 94 Yale Law Journal 1395–1415 (1985)
  4. ^ Francis Myrna Kamm, Harming Some to Save Others, 57 Philosophical Studies 227-60 (1989)
  5. ^ Peter Unger, Living High and Letting Die (Oxford: Oxford University Press, 1996)
  6. ^ Frank Chapman Sharp, A Study of the Influence of Custom on the Moral Judgment Bulletin of the University of Wisconsin no.236 (Madison, June 1908), 138.
  7. ^ Frank Chapman Sharp, Ethics (New York: The Century Co, 1928), 42-44, 122.
  8. ^ Hans Welzel, ZStW Zeitschrift für die gesamte Strafrechtswissenschaft 63 [1951], 47ff.
  9. ^ Hazon Ish, HM, Sanhedrin #25, s.v. "veyesh leayen". Available online, http://hebrewbooks.org/14332, page 404
  10. ^ Bakewell, Sarah (22. 11. 2013). „Clang Went the Trolley”. The New York Times. 
  11. ^ Greene, Joshua D.; Sommerville, R. Brian; Nystrom, Leigh E.; Darley, John M.; Cohen, Jonathan D. (14. 9. 2001). „An fMRI Investigation of Emotional Engagement in Moral Judgment”. Science (на језику: енглески). 293 (5537): 2105—2108. Bibcode:2001Sci...293.2105G. ISSN 0036-8075. PMID 11557895. doi:10.1126/science.1062872. 
  12. ^ Youssef, Farid F.; Dookeeram, Karine; Basdeo, Vasant; Francis, Emmanuel; Doman, Mekaeel; Mamed, Danielle; Maloo, Stefan; Degannes, Joel; Dobo, Linda (2012). „Stress alters personal moral decision making”. Psychoneuroendocrinology. 37 (4): 491—498. PMID 21899956. doi:10.1016/j.psyneuen.2011.07.017. 
  13. ^ Valdesolo, Piercarlo; DeSteno, David (1. 6. 2006). „Manipulations of Emotional Context Shape Moral Judgment”. Psychological Science (на језику: енглески). 17 (6): 476—477. ISSN 0956-7976. PMID 16771796. doi:10.1111/j.1467-9280.2006.01731.x. 
  14. ^ Rom, Sarah C., Paul, Conway (30. 8. 2017). „The strategic moral self:self-presentation shapes moral dilemma judgments”. Journal of Experimental Social Psychology (на језику: енглески). 74: 24—37. ISSN 0022-1031. doi:10.1016/j.jesp.2017.08.003. 
  15. ^ Lee, Minwoo; Sul, Sunhae; Kim, Hackjin (18. 6. 2018). „Social observation increases deontological judgments in moral dilemmas”. Evolution and Human Behavior. 39 (6): 611—621. ISSN 1090-5138. doi:10.1016/j.evolhumbehav.2018.06.004. 
  16. ^ Ciaramelli, Elisa; Muccioli, Michela; Làdavas, Elisabetta; Pellegrino, Giuseppe di (1. 6. 2007). „Selective deficit in personal moral judgment following damage to ventromedial prefrontal cortex”. Social Cognitive and Affective Neuroscience (на језику: енглески). 2 (2): 84—92. ISSN 1749-5024. PMC 2555449 Слободан приступ. PMID 18985127. doi:10.1093/scan/nsm001. 
  17. ^ Navarrete, C. David; McDonald, Melissa M.; Mott, Michael L.; Asher, Benjamin (1. 4. 2012). „Virtual morality: Emotion and action in a simulated three-dimensional "trolley problem".”. Emotion (на језику: енглески). 12 (2): 364—370. ISSN 1931-1516. PMID 22103331. doi:10.1037/a0025561. 
  18. ^ Crockett, Molly J.; Clark, Luke; Hauser, Marc D.; Robbins, Trevor W. (5. 10. 2010). „Serotonin selectively influences moral judgment and behavior through effects on harm aversion”. Proceedings of the National Academy of Sciences (на језику: енглески). 107 (40): 17433—17438. Bibcode:2010PNAS..10717433C. ISSN 0027-8424. PMC 2951447 Слободан приступ. PMID 20876101. doi:10.1073/pnas.1009396107. 
  19. ^ Bernhard, Regan M.; Chaponis, Jonathan; Siburian, Richie; Gallagher, Patience; Ransohoff, Katherine; Wikler, Daniel; Perlis, Roy H.; Greene, Joshua D. (1. 12. 2016). „Variation in the oxytocin receptor gene (OXTR) is associated with differences in moral judgment”. Social Cognitive and Affective Neuroscience (на језику: енглески). 11 (12): 1872—1881. ISSN 1749-5016. PMC 5141955 Слободан приступ. PMID 27497314. doi:10.1093/scan/nsw103. 
  20. ^ „'Trolley Problem': Virtual-Reality Test for Moral Dilemma – TIME.com”. 
  21. ^ Journal of Social, Evolutionary, and Cultural Psychology Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2012) Error in webarchive template: Check |url= value. Empty.
  22. ^ Bourget, David; Chalmers, David J. (2013). „What do Philosophers believe?”. Приступљено 11. 5. 2013. 
  23. ^ Patrick Lin (8. 10. 2013). „The Ethics of Autonomous Cars”. The Atlantic. 
  24. ^ Tim Worstall (18. 6. 2014). „When Should Your Driverless Car From Google Be Allowed To Kill You?”. Forbes. 
  25. ^ Jean-François Bonnefon; Azim Shariff; Iyad Rahwan (13. 10. 2015). „Autonomous Vehicles Need Experimental Ethics: Are We Ready for Utilitarian Cars?”. Science. 352 (6293): 1573—1576. Bibcode:2016Sci...352.1573B. PMID 27339987. arXiv:1510.03346 Слободан приступ. doi:10.1126/science.aaf2654. 
  26. ^ Emerging Technology From the arXiv (22. 10. 2015). „Why Self-Driving Cars Must Be Programmed to Kill”. MIT Technology review. Архивирано из оригинала 26. 01. 2016. г. Приступљено 16. 02. 2019. 
  27. ^ Bonnefon, Jean-François; Shariff, Azim; Rahwan, Iyad (2016). „The social dilemma of autonomous vehicles”. Science. 352 (6293): 1573—1576. Bibcode:2016Sci...352.1573B. PMID 27339987. arXiv:1510.03346 Слободан приступ. doi:10.1126/science.aaf2654. 
  28. ^ „Moral Machine”. 
  29. ^ Awad, Edmond; Dsouza, Sohan; Kim, Richard; Schulz, Jonathan; Henrich, Joseph; Shariff, Azim; Bonnefon, Jean-François; Rahwan, Iyad (24. 10. 2018). „The Moral Machine experiment”. Nature. 563 (7729): 59—64. PMID 30356211. doi:10.1038/s41586-018-0637-6. Приступљено 8. 11. 2018. 
  30. ^ Sütfeld, Leon R.; Gast, Richard; König, Peter; Pipa, Gordon (2017). „Using Virtual Reality to Assess Ethical Decisions in Road Traffic Scenarios: Applicability of Value-of-Life-Based Models and Influences of Time Pressure”. Frontiers in Behavioral Neuroscience. 11: 122. PMC 5496958 Слободан приступ. PMID 28725188. doi:10.3389/fnbeh.2017.00122. 
  31. ^ Skulmowski, Alexander; Bunge, Andreas; Kaspar, Kai; Pipa, Gordon (16. 12. 2014). „Forced-choice decision-making in modified trolley dilemma situations: a virtual reality and eye tracking study”. Frontiers in Behavioral Neuroscience. 8: 426. PMC 4267265 Слободан приступ. PMID 25565997. doi:10.3389/fnbeh.2014.00426. 
  32. ^ Francis, Kathryn B.; Howard, Charles; Howard, Ian S.; Gummerum, Michaela; Ganis, Giorgio; Anderson, Grace; Terbeck, Sylvia (10. 10. 2016). „Virtual Morality: Transitioning from Moral Judgment to Moral Action?”. PLOS ONE. 11 (10): e0164374. Bibcode:2016PLoSO..1164374F. ISSN 1932-6203. PMID 27723826. doi:10.1371/journal.pone.0164374. 
  33. ^ Patil, Indrajeet; Cogoni, Carlotta; Zangrando, Nicola; Chittaro, Luca; Silani, Giorgia (2. 1. 2014). „Affective basis of judgment-behavior discrepancy in virtual experiences of moral dilemmas”. Social Neuroscience. 9 (1): 94—107. ISSN 1747-0919. PMID 24359489. doi:10.1080/17470919.2013.870091. 
  34. ^ BMVI Commission (20. 6. 2016). „Bericht der Ethik-Kommission Automatisiertes und vernetztes Fahren”. Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure (German: Bundesministerium für Verkehr und digitale Infrastruktur). Архивирано из оригинала 15. 11. 2017. г. 
  35. ^ Bauman, Christopher W.; McGraw, A. Peter; Bartels, Daniel M.; Warren, Caleb (4. 9. 2014). „Revisiting External Validity: Concerns about Trolley Problems and Other Sacrificial Dilemmas in Moral Psychology”. Social and Personality Psychology Compass. 8 (9): 536—554. doi:10.1111/spc3.12131. 
  36. ^ Khazan, Olga (24. 7. 2014). „Is One of the Most Popular Psychology Experiments Worthless?”. The Atlantic. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Проблем тролејбуса на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Проблем_тролејбуса&oldid=26983105”