Провинција Ното

Ното (јап. 能登国) је једна од 66 историјских провинција Јапана, која је постојала од почетка 8. века (закон Таихо из 703. године) до Мејџи реформи у другој половини 19. века. Ното је заузимао истоимено полуострво, на северној обали острва Хоншу, у области Хокурикудо.^[1]

Царским декретом од 29. августа 1871. све постојеће провинције замењене су префектурама.^[2]Територија провинције Ното одговара северном делу данашње префектуре Ишикава.^[3]^[4]

Географија

Ното је заузимао истоимено полуострво, на северној обали острва Хоншу, у области Хокурикудо.^[1] Ното се граничио са провинцијама Кага и Ечу на југу, док је са севера, истока и запада био окружен Јапанским морем.^[5]

Историја

Током периода Муромачи (1333-1573) провинција Ното била је под управом гувернера (шуго) из породице Хатекајама (рођака шогуна Ашикага), са престоницом у замку Нанао. У анархији периода Сенгоку, власт гувернера се урушила распадом шогуната током 1550-1560, а уздигле су се локалне великашке породице Чо и Јуса, бивши вазали породице Хатекајама, које су се бориле за превласт у провинцији. Пошто је породица Чо током 1570-их тражила подршку Ода Нобунаге (у то време господара Кјота и околних провинција), породица Јуса окренула се Нобунагином непријатељу Уесуги Кеншину, господару провинције Ечиго. Породица Јуса помогла је Кеншинову инвазију провинције Ното 1576: 15. септембра 1577, док су снаге клана Уесуги опседале Нанао, група завереника коју је предводио Јуса Цугумицу побила је све чланове породице Чо у замку и предала га Кеншину. После Кеншинове смрти (1578), провинција је пала под власт Ода Нобунаге (1581), а сви чланови породице Јуса, иако су се покорили добровољно, побијени су од преживелих чланова породице Чо који су били у Нобунагиној служби.^[6]

Референце

^ ^а ^б Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 3). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xviii. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 5). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 633. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
^ Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. стр. 7—31. ISBN 978-1983450204.
^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 2). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xxiv. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 402—403. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

Литература

Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan. 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. XXIV. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[:2-1] а ^б Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 3). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xviii. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.

[2] Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 5). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 633. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.

[:1-3] Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[:0-4] Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. стр. 7—31. ISBN 978-1983450204.

[5] Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 2). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xxiv. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.

[:12-6] Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 402—403. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Бивше провинције у Јапану (списак)
Кинај	Изуми Кавачи Сецу Јамаширо Јамато Јошино 716–738
Токаидо	Ава Хитачи Ига Исе Изу Кај Казуса Микава Мусаши Овари Сагами Шима Шимоса Суруга Тотоми
Тосандо	Дева -1869 Хида Иваки 718–724 Иваки 1869– Ивасе 718–724 Иваширо 1869– Козуке Мино Оми Муцу –1869 Рикоу (или Муцу) 1869– Рикучу 1869– Рикузен 1869– Шимоцуке Шинано Сува 721–731 Уго 1869– Узен 1869–
Хокурикудо	Ечиго Ечизен Етчу Кага Ното Садо Вакаса
Саниндо	Хоки Инаба Изумо Ивами Оки Таџима Танба Танго
Санјодо	Аки Бинго Битчу Бизен Харима Мимасака Нагато Суо
Нанкаидо	Ава Аваџи Иџо Киј Сануки Тоса
Саикаидо	Бунго Бузен Чикуго Чикузен Хиго Хизен Хјуга Ики Осуми Сацума Тане 702–824 Цушима
Хокаидо 1869–	Чишима Хидака Ибури Ишикари Китами Куширо Немуро Ошима Ширибеши Тешио Токачи
Пре-Таихо кода провинције	Чичибу Фуса Хи Кено Киби Коши Кумасо Тојо Цукуши
Извор: Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Провинције и префектуре" из Енциклопедија Јапана, стр. 780 на сајту Гугл књиге; "Јапанске провинције су претворене у префектуре од стране Меиџи владе ... [и] груписане према географској позицији у 'пет покрајина' и 'седам округа'."

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Јапан