Психа (митологија)
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Психа (грч. Psykhe) (лат. Psyche) је била грчка богиња душе. Она је прво била љубавница, па затим жена бога љубави Ероса.[1]
Митологија
[уреди | уреди извор]У грчкој и римској митологији, Психа је била прелепа принцеза и била је смртница, у коју се лудо заљубио Ерос, а њена лепота била је толика да су верници почели да запостављају богињу лепоте Афродиту и њене храмове, коју је мучила завист, па је наредила свом сину Еросу да опчини Психу својим стрелама и учини да се она заљуби у најружнијег човека на свету.[2]
Али Ерос се, уместо да опчини Психу и испуни мајчину заповест, заљубио у Психу. Ерос је, кришом одвео Психу на удаљено место, и тајно посећивао ноћу. Једне вечери, на наговор својих сестара, Психа је, када је Ерос дошао до ње, упалила лампу и видела лице Ероса, и тако сазнала ко је он. Ерос се разбеснео и напустио је Психу, после чега се она упутила по целом свету да га тражи, све док је није заробила Венера.
Ерос је ослободио Психу и оженио се са њом, а тада је Јупитер Психу начинио бесмртном дајући јој да пије пиће богова, аброзију.
Након тога се Психа и Ерос венчавају, а касније добија у дете Хедону, будућу богињу задовољства.
Психа је позната и из романа Златни магарац, који је написао римски филозоф у Говорник Апулеј у 2. веку, написан на латинском и у потпуности сачуван.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Замаровски 1985, стр. 289.
- ^ „Мит о Психи”.
- ^ „Архетипска психологија”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб.