Разговор са Спинозом
| Разговор са Спинозом | |
|---|---|
 Корице издања књиге Разговор са Спинозом на српском језику, 2008. година | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Разговор со Спиноза |
| Аутор | Гоце Смилевски |
| Земља |  Република Македонија |
| Језик | Македонски |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Датум | 2002. |
| Превод | |
| Преводилац | Ристо Василевски |
| Датум издавања | 2004. |
Разговор са Спинозом (мкд. Разговор со Спиноза) је роман македонског књижевника Гоце Смилевског (мкд. Гоце Смилевски) објављена 2002. године.[1] Прво српско издање књиге објавила је издавачка кућа "Арка" из Смедерева 2004. године у преводу Ристе Василевског.[2] Године 2008. издавачка кућа "Архипелаг" из Београда објавила је ново издање романа у преводу Биљане Андоновски као прву књигу у едицији 100 словенских романа.[3]
О аутору
[уреди | уреди извор]Гоце Смилевски (1975), македонски књижевник, добитник Награде европске уније за књижевност. Школовао се у Скопљу, Прагу и Будимпешти. Објавио књиге: Планета неискуства (2000), Разговор са Спинозом (2002), Сестра Сигмунда Фројда (2007), Повратак речи (2015).[4]
О књизи
[уреди | уреди извор]Гоце Смилевски роман Разговор са Спинозом отвара овом упутом:[5]
| „ | Нити овога романа исткане су од разговора између Тебе и Спинозе. Зато свуда где стоји празно место у говору Спинозе, изговори своје име и упиши га у празни. | ” |
Главни јунак овог романа Гоцета Смилевско је филозоф Барух Спиноза. Смилевски прати историју Спинозиног живота и читаоца упознаје са његовим мишљењем. У исто време открива слику Европе XVII века, а та слика је сачињена од приватног и јавног, од дужности и слободне воље, од страсти и мишљења, од нужности и од прекорачивања свих задатих граница.[6]
Роман Разговор са Спинозом је испуњен жудњом и знањем, показује један живот који је богат, али је врло ретко када срећан, и једно време у коме се узбуђења смењују, а изазови наилазе одасвуд.[6]
Радикални мислилац Барух Спиноза оставио је мало иза себе када су у питању личне чињенице. Аутор у роману приказује Спинозу, сав његов унутрашњи живот, у разговор са спољашњим, стварним чињеницама његовог живота и његовог дана - од његове везе са јеврејском заједницом у Амстердаму, његове екскомуникације 1656. и појаве његовог филозофског система, на његова узнемирујућа осећања према својој четрнаестогодишњој учитељици латинског Клари Марији ван ден Енден и касније његовом ученику Јоханесу Казаријусу. Из овог разговора настаје упечатљив и сложен портрет живота једне идеје - и човека који покушава да живи ту идеју.[1] Смилевском није била намера написати биографски роман, радије развија властито виђење унутрашње борбе сензибилног лика. Текст романа је поделио у два дела. Први је разговор с младим, смелим Спинозом који слави разум и живи након екскомуникације из жидовске заједнице. У другом делу романа "разговарамо" с огољеним Спинозом којем осећаји више нису страни и чијим животом влада самоћа. Осим поделе на два дела, Смилевски уграђује у текст и идеју паучине, тако што дели приповедање на шест нити које сежу у посљедње поглавље, средиште паучине. Роман почиње самртничком постељом, а њоме и завршава.[7]
Награда
[уреди | уреди извор]Роман године "Утринског весника" 2002. године.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Разговор со Спиноза”. goodreads.com. Приступљено 7. 11. 2022.
- ^ „Razgovor sa Spinozom / Goce Smilevski”. plus.cobiss.net. Приступљено 7. 11. 2022.
- ^ „Разговор са Спинозом : роман-паучина / Гоце Смилевски”. plus.cobiss.net. Приступљено 7. 11. 2022.
- ^ „Гоце Смилевски”. goodreads.com. Приступљено 7. 11. 2022.
- ^ Смилевски, Гоце (2008). Разговор са Спинозом : роман-паучина. Београд: Архипелаг. стр. 7, 175—181, омотни лист. ISBN 978-86-86933-34-8.
- ^ а б „Razgovor sa Spinozom”. arhipelag.rs. Приступљено 7. 11. 2022.
- ^ Laterza, Srđan. „Začitavanje: 'Razgovor sa Spinozom'”. booksa.hr. Приступљено 7. 11. 2022.
