Македонски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
македонски језик
македонски јазик
Изговор [maˈkɛdɔnski]
Говори се у  Република Македонија
 Грчка
 Србија
 Албанија
Регион Балкан
Број говорника
 1.4-2 милиона (процена) [1] (недостаје датум)
ћирилица (македонска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
  Република Македонија— око 66,5 % становништва
Признати мањински језик у
 Албанија (Пустец, Горица)[2]


 Румунија (регионално)[3]


 Србија (Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука)[4]
Регулише Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“ при Универзитету „Св. Ћирил и Методије“ Скопље
Језички кодови
ИСО 639-1 mk
ИСО 639-2 mac (B)
mkd (T)
ИСО 639-3 mkd
{{{mapalt}}}
Мапа македонског језика у свету
  Службени језик (Македонија и Албанија)
  Више од 80.000 говорника (Аустралија)
  Више од 60.000 говорника (Немачка)
  Више од 40.000 говорника (Грчка, САД, Италија)
  Више од 20.000 говорника (Србија, Канада)
  Мање од 20.000 говорника (остале државе)
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност македонског језика у југоисточној Европи
  Већински језик
  Мањински језик
Јужнословенски језици, наречја и изговори
Стандардни језици
Наречја
Изговори
Источноштокавски дијалекти
Западноштокавски дијалекти
Локални говори, социолекти, жаргон и остало

Македонски језик (мкд. македонски јазик) је јужнословенски језик којим се као матерњим језиком говори у Републици Македонији, као и од стране македонске дијаспоре.

Македонски је службени језик Републике Македоније, а има и статус мањинског језика у деловима Албаније, Румуније и Србије.

У данашњој Бугарској преовладава мишљење да је македонски језик један од дијалеката бугарског језика, док је у свету признат као самостални језик.

Пише се македонском ћирилицом.

Македонски језик нема никакве филогенетске везе са језиком античких Македонаца.

Сличност са осталим словенским језицима[уреди]

Највећу сличност са македонским језиком имају бугарски и српски језик (нарочито призренско-тимочки дијалект).

Током постојања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, говори на територији данашње Републике Македоније су се сматрали јужним дијалектима српског језика.

Године 1943. Македонци су признати као посебан народ и након формирања Народне Републике Македоније у оквиру ФНРЈ, македонски језик је постао званичан језик те републике.

Правопис[уреди]

Македонска ћирилица је службено писмо Републике Македоније. Састоји се из 31 слова.

Модерна македонска азбука темељи се на писмима која су састављали Крсте Петков Мисирков и Вук Караџић.

Велика слова
А Б В Г Д Ѓ Е Ж З Ѕ И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ќ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
Мала слова
а б в г д ѓ е ж з ѕ и ј к л љ м н њ о п р с т ќ у ф х ц ч џ ш
Српска ћирилицa
А Б В Г Д Ђ Е Ж З ДЗ И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

Дијалекти[уреди]

Главни чланак: Македонски дијалекти
Дијалектичка подела македонског језика[5]
Северно наречје
  Долнополошки
  Скопскоцрногорски
  Кумановско-кратовски
Западно / Северозападно наречје
  Централни
  Горнополошки
  Рекански
  Малорекански (Галички)
  Дебарски
  Дримколски / Голобрдски
  Вевчанско-радошки
  Горнопреспански / Охридски
  Долнопреспански
Источно наречје
  Тиквешки
  Штипско-Кочански
  Струмички
  Малешевско-пирински
Југоисточно наречје
  Корчански (Горички)
  Костурски
  Нестрамски
  Солунско-воденски
  Сер-Драма-Лагадин-Неврокопски

Северно наречје

  • Западна група:
  1. Долнополошки дијалект
  2. Скопскоцрногорски дијалект
  • Источна група:
  1. Кумановски дијалект
  2. Кратовски дијалект
  3. Кривопаланечки дијалект
  4. Овчеполски дијалект

Западно наречје:

  • Централна група:
  1. Прилепско-битолски дијалект[6]
  2. Кичевско-поречки дијалект[7]
  3. Скопско-велешки дијалект
  • Западна и северозападна група:
  1. Горнополошки дијалект
  2. Рекански дијалект
  3. Галички дијалект[8]
  4. Дебарски дијалект
  5. Дримколско-голобрдски дијалект
  6. Вевчанско-радошки дијалект[9]
  7. Струшки дијалект
  8. Охридски дијалект
  9. Горнопреспански дијалект
  10. Долнопреспански дијалект

Источно и јужно наречје

  • Источна група:
  1. Тиквешко-мариовски дијалект
  2. Штипско-Кочански дијалект
  3. Струмички дијалект
  4. Малешевско-пирински дијалект [10]
  • Југозападна група[11]:
  1. Нестрамско-костенарски дијалект
  2. Корчански дијалект
  3. Костурски дијалект
  • Југоисточна група:
  1. Солунско-воденски дијалект[12]
  2. Сер-Драма-Лагадин-Неврокопски дијалект[12]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Macedonian | Ethnologue
  2. ^ Hill, P. (1999), ""Macedonians in Greece and Albania: A comparative study of recent developments"", Nationalities Papers 27 (1)
  3. ^ European Charter for Regional or Minority Languages, Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ Focus News (4. јули, 2003) Kosovo Government Acquires Macedonian language and grammar books for Gorani Minority Schools
  5. ^ After Z. Topolińska and B. Vidoeski (1984), Polski-macedonski gramatyka konfrontatiwna, z.1, PAN.
  6. ^ pp. 68 Граматика на македонскиот литературен јазик, Блаже Конески, Култура- Скопје 1967
  7. ^ Академик Божидар видоески, Кичевскиот говор. МЈ, 1957, VIII, 1. pp. 31–90.
  8. ^ Belić 1935: A. Belić, Galički dijalekat, Srpski dija­lek­to­lo­ški zbor­nik, VII, Srpska kraljevska akademija, Beograd – Sr. Kar­lov­ci, 1-352+IV
  9. ^ The Radožda-Vevčani Dialect of Macedonian: Structure, Texts, Lexicon by P. Hendriks. The Slavic and East European Journal, Vol. 22, No. 1 (Spring, 1978). pp. 111–112
  10. ^ A comparative historical analysis of nominal accentuation in archaic (Maleševo) and transitional (Nivičino) Eastern Macedonian dialects," in Proceedings of the Third North American-Macedonian Conference on Macedonian Studies. Indiana Slavic Studies 10:135-151. 1999
  11. ^ Македонските дијалекти во Егејска Македонија: (Обид за класификација). Македонските дијалекти во Егејска Македонија: научен собир, Скопје 23-24 декември 1991. Скопје: МАНУ. 1994. pp. 23–60.
  12. ↑ 12,0 12,1 pp. 249- 252 Makedonski jazik za srednoto obrazovanie- S.Bojkovska, D.Pandev, L.Minova-Ǵurkova, Ž.Cvetkovski- Prosvetno delo AD- Skopje 2001

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Македонски_језик&oldid=20996669”