Пређи на садржај

Македонски језик

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
македонски језик
македонски јазик
Изговор[maˈkɛdɔnski]
Говори се у Северна Македонија
 Грчка
 Србија
 Албанија
РегионБалкан
Број говорника
1.4-2 милиона (процена)[1] (недостаје датум)
ћирилица (македонска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Северна Македонија— око 66,5% становништва
Признати мањински језик у
 Албанија (Пустец, Горица)[2]

 Румунија (регионално)[3]

 Србија (Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука)[4]
РегулишеИнститут за македонски језик „Крсте Мисирков“ при Универзитету „Св. Ћирил и Методије“ Скопље
Језички кодови
ISO 639-1mk
ISO 639-2mac (B)
mkd (T)
ISO 639-3mkd
Распрострањеност македонског језика у југоисточној Европи
  Већински језик
  Мањински језик
За друге употребе, погледајте страницу Македонски језик (вишезначна одредница).

Македонски језик (мак. македонски јазик) је јужнословенски језик којим говоре етнички (словенски) Македонци. Матично подручје овог језика налази се у данашњој Северној Македонији, а заступљен је и у македонској дијаспори. То је службени језик Северне Македоније, а статус мањинског језика има у деловима Албаније, Румуније и Србије. Пише се македонском ћирилицом.

Македонски језик нема никакве лингвистичке везе са језиком античких Македонаца. У Бугарској преовладава став којим се негира македонски језик и сматра се да македонска књижевна норма представља западну варијанту бугарског језика,[5] док је у свету признат као самостални језик.

Велики женевски лингвиста Фердинанд де Сосир није забележио македонски језик током своје опсервације о језицима који се говоре у данашњој Северној Македонији: „У Македонији се могу срести сви могући језици: турски, бугарски, српски, грчки, албански, румунски, итд, помешани на разноразне начине од области до области.”[6]

Влада Северне Македоније је 16. априла 2019. године донела одлуку да 5. мај буде Дан македонског језика у тој земљи.[7]

Сличност са осталим словенским језицима

[уреди | уреди извор]

Македонски језик има највећу сличност с бугарским и српским језиком (нарочито с призренско-тимочким дијалектом).

Током постојања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, говори на територији данашње Северне Македоније су се сматрали јужним дијалектима српског језика.

Године 1943. Македонци су признати као посебан народ и након формирања Народне Републике Македоније у оквиру ФНРЈ, македонски језик је проглашен званичним језиком те републике.

Правопис

[уреди | уреди извор]

Македонска ћирилица је службено писмо Северне Македоније. Састоји се из 31 слова.

Македонска азбука темељи се на српској азбуци Вук Караџића, а саставио ју је Крсте Петков Мисирков.

Велика слова
А Б В Г Д Ѓ Е Ж З Ѕ И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ќ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
Мала слова
а б в г д ѓ е ж з ѕ и ј к л љ м н њ о п р с т ќ у ф х ц ч џ ш
Српска ћирилица
А Б В Г Д Ђ Е Ж З ДЗ И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

Дијалекти

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Македонски дијалекти
Дијалектичка подела македонског језика[8]
Северно наречје
  Долнополошки
  Скопскоцрногорски
  Кумановско-кратовски
Западно / Северозападно наречје
  Централни
  Горнополошки
  Рекански
  Малорекански (Галички)
  Дебарски
  Дримколски / Голобрдски
  Вевчанско-радошки
  Горнопреспански / Охридски
  Долнопреспански
Источно наречје
  Тиквешки
  Штипско-Кочански
  Струмички
  Малешевско-пирински
Југоисточно наречје
  Корчански (Горички)
  Костурски
  Нестрамски
  Солунско-воденски
  Сер-Драма-Лагадин-Неврокопски

Северно наречје

  • Западна група:
  1. Долнополошки дијалект
  2. Скопскоцрногорски дијалект
  • Источна група:
  1. Кумановски дијалект
  2. Кратовски дијалект
  3. Кривопаланечки дијалект
  4. Овчеполски дијалект

Западно наречје:

  • Централна група:
  1. Прилепско-битолски дијалект[9]
  2. Кичевско-поречки дијалект[10]
  3. Скопско-велешки дијалект
  • Западна и северозападна група:
  1. Горнополошки дијалект
  2. Рекански дијалект
  3. Галички дијалект[11]
  4. Дебарски дијалект
  5. Дримколско-голобрдски дијалект
  6. Вевчанско-радошки дијалект[12]
  7. Струшки дијалект
  8. Охридски дијалект
  9. Горнопреспански дијалект
  10. Долнопреспански дијалект

Источно и јужно наречје

  • Источна група:
  1. Тиквешко-мариовски дијалект
  2. Штипско-Кочански дијалект
  3. Струмички дијалект
  4. Малешевско-пирински дијалект[13]
  • Југозападна група[14]:
  1. Нестрамско-костенарски дијалект
  2. Корчански дијалект
  3. Костурски дијалект
  • Југоисточна група:
  1. Солунско-воденски дијалект[15]
  2. Сер-Драма-Лагадин-Неврокопски дијалект[15]
Део серије о Македонцима
Македонци
Северна Македонија
По регији или земљи
 
Македонија
Дијаспора
Подгрупе и
сродне групе
Култура
Религија
Остале теме
Јужнословенски језици, наречја и изговори
Стандардни језици
Наречја
Изговори
Источноштокавски дијалекти
Западноштокавски дијалекти
Локални говори, социолекти, жаргон и остало

Види још

[уреди | уреди извор]
Македонски језик на Википедији.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Macedonian | Ethnologue
  2. ^ Hill, P. (1999), ""Macedonians in Greece and Albania: A comparative study of recent developments"", Nationalities Papers 27 (1)
  3. ^ European Charter for Regional or Minority Languages Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (22. мај 2012), Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ Focus News (4. јули 2003) Kosovo Government Acquires Macedonian language and grammar books for Gorani Minority Schools
  5. ^ Институт за български език „Професор Любомир Андрейчин“, Българска Академия на Науките (БАН) (1978). Единството на българския език в миналото и днес. Издателство на Българската Академия на Науките, София. 
  6. ^ Sosir, Ferdinand de (1996). Kurs opšte lingvistike. Sremski Karlovci; Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. стр. 192. 
  7. ^ „Петти мај прогласен за Ден на македонскиот јазик”. sitel.com.mk. 
  8. ^ After Z. Topolińska and B. Vidoeski (1984), Polski-macedonski gramatyka konfrontatiwna, z.1, PAN.
  9. ^ pp. 68 Граматика на македонскиот литературен јазик, Блаже Конески, Култура- Скопје 1967
  10. ^ Академик Божидар видоески, Кичевскиот говор. МЈ, 1957, VIII, 1. pp. 31–90.
  11. ^ Belić 1935: A. Belić, Galički dijalekat, Srpski dija­lek­to­lo­ški zbor­nik, VII, Srpska kraljevska akademija, Beograd – Sr. Kar­lov­ci, 1-352+IV
  12. ^ P. Hendriks (пролеће 1978). „The Radožda-Vevčani Dialect of Macedonian: Structure, Texts, Lexicon”. The Slavic and East European Journal. 22 (1): 111—112. ISSN 0037-6752. JSTOR 305699. doi:10.2307/305699. 
  13. ^ A comparative historical analysis of nominal accentuation in archaic (Maleševo) and transitional (Nivičino) Eastern Macedonian dialects" in Proceedings of the Third North American-Macedonian Conference on Macedonian Studies. Indiana Slavic Studies. 10: 135—151. 1999.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  14. ^ Македонските дијалекти во Егејска Македонија: (Обид за класификација). Македонските дијалекти во Егејска Македонија: научен собир, Скопје 23-24 декември 1991. Скопје: МАНУ. 1994. pp. 23–60.
  15. ^ а б pp. 249- 252 Makedonski jazik za srednoto obrazovanie- S.Bojkovska, D.Pandev, L.Minova-Ǵurkova, Ž.Cvetkovski- Prosvetno delo AD- Skopje 2001

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Македонски_језик&oldid=29943629”