Извор странице Рајна

{{Other uses|Рајна (певачица)}}
{{Река
| име = Рајна
| слика = Rhine Rhein Basel 2006 871.JPG
| опис = Рајна код Базела
| мапа = Flusssystemkarte Rhein 03.jpg
| опис_м = Мапа реке Рајне
| дужина = 1234
| висина_извора = 2.345
| проток = 2,290
| површина_слива = 185.000<ref>Frijters & Leentvaar (2003)</ref>
| извор = 
| извор_координате = 
| ушће = [[Северно море]]
| ушће_координате = 
| области = 
| регије = 
| покрајине = 
| републике = 
| земље       = {{застава|Швајцарска}},<br>  {{застава|Лихтенштајн}},<br>  {{застава|Аустрија}},<br>  {{застава|Француска}},<br>  {{застава|Немачка}},<br>  {{застава|Холандија}}
| притоке = [[Мајна]], [[Мозел]], [[Некар]], [[Рур (река)|Рур]]
| слив = [[Северно море]]
| градови = [[Базел]], [[Стразбур]], [[Карлсруе]], [[Манхајм]], [[Лудвигсхафен на Рајни|Лудвигсхафен]], [[Висбаден]], [[Мајнц]], [[Кобленц]], [[Бон]], [[Келн]], [[Диселдорф]], [[Утрехт]], [[Ротердам]]
| пловност =
}}

'''Рајна''' ({{јез-нл|Rijn}}; {{јез-фр|Rhin}};<ref name=French>{{cite web | url = http://tab.geoportail.fr/?c=7.503120422363362,47.67887135071144&z=12&l0=ORTHOIMAGERY.ORTHOPHOTOS:WMTS(1)&l1=GEOGRAPHICALGRIDSYSTEMS.MAPS.SCAN-EXPRESS.STANDARD:WMTS(1)&permalink=yes | title = Le Rhin | publisher = L'Institut National de l'Information Geographique et Forestrière IGN | location = Paris, France | type = official site | language = French | accessdate = 6. март 2016 | archive-date = 6. март 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160306110938/http://tab.geoportail.fr/?c=7.503120422363362,47.67887135071144&z=12&l0=ORTHOIMAGERY.ORTHOPHOTOS:WMTS(1)&l1=GEOGRAPHICALGRIDSYSTEMS.MAPS.SCAN-EXPRESS.STANDARD:WMTS(1)&permalink=yes | url-status =  }}</ref> {{јез-де|Rhein}}; {{јез-ит|Reno}}; {{јез-лат|Rhenus}}) једна је од најдужих и најважнијих [[река]] у [[Европа|Европи]] дуга 1.234 km,<ref group=note>Рајна је „дванаеста река по дужини у Европи” ако се узму у обзир Руске реке Волга, Урал, Печора, Кама, Северна Двина—Вичегда, Ока и Белаја, које су на бази модерне конвенционалне [[Boundaries between the continents of Earth|границе између Европе и Азије]] унутар европске Русије или формирају део границе са Азијом.

Исто тако дуже од Рајне су источноевропске реке [[Дњепар]], [[Дон]] и [[Дњестар]] које утичу у [[Црно море]].</ref><ref group=note name=length>Рајна има службену дужину (-{''Rheinkilometer''}-) само након Констанца. Њена пуна дужина је зависна од дефиниције Алпске Рајне. Године 2010, постојали су медијски извештаји о томе да је премала дужина Рајне дуго била забележена у енциклопедијама 20. века, и на захтев новинара холандски Генерални директорат за јавне радове и водопривреду је цитирао дужину од 1.232 km. „Проверили смо и дошли до 1.232 km”, рекла је Анке Панекок, заступница холандске владе за хидрологију."
* {{cite web | url = http://www.sueddeutsche.de/wissen/der-rhein-ist-kuerzer-als-gedacht-jahrhundert-irrtum-1.24664 | title = Der Rhein ist kürzer als gedacht – Jahrhundert-Irrtum | work = sueddeutsche.de | accessdate = 27. март 2010 }}
* {{cite web |url=http://www.thelocal.de/society/20100327-26161.html |title=Rhine River 90&nbsp;km shorter than everyone thinks |work=The Local – Germany's news in English |date=27. 3. 2010 |accessdate=9. 4. 2010 |archive-date=30. 05. 2012 |archive-url=https://www.webcitation.org/682RbHyQx?url=http://www.thelocal.de/society/20100327-26161.html |url-status=dead }}</ref> с просечним протоком од више од 2.290 m³ воде у секунди. Име Рајна долази од [[келтски језици|келтског]] ''Renos'', што дословце значи „она која тече”, од [[праиндоевропски језик|праиндоевропског]] корена ''-{rei-}-'' („тећи, трчати”).

Рајна и [[Дунав]] образовали су највећи део северне границе [[Римско царство|Римског царства]], и од тих времена Рајна је виталан пловни водени пут, којим се превози роба у унутрашњост континента. Служила је и као одбрамбена линија, а често је регионална и међународна граница. Многи замкови и праисторијска утврђења сведоче о њеној важности као воденог пута.

== Име ==
Све варијанте имена Рајне у модерним језицима су изведене из [[Gaulish language|галског]] имена ''{{lang|xtg|Rēnos}}'', које је било адаптирано у [[Greco-Roman geography|географији римске ере]] (1. век п. н. е.) као грчко {{lang|grc|Ῥῆνος}} (''{{transl|grc|Rhēnos}}'') и латинско ''{{lang|la|Rhenus}}''.<ref group=note>Рајна није била позната у [[Хеленистичка ера|Хеленистичкој ери]]. Њу помиње [[Марко Тулије Цицерон|Цицерон]], -{''In Pisonem''}- 33.81. [[Страбон]] (1.4.3) помиње земље „на ушћу Рене” {{lang|grc|αἱ τοῦ Ῥήνου ἐκβολαί}}; наводи да земље „изван Рајне и све до [[Скитија|Скитије]]” {{lang|grc|καὶ τὰ πέραν τοῦ Ῥήνου τὰ μέχρι Σκυθῶ}} треба сматрати непознатим, јер [[Pytheas|Питејево]] искуство је да далеким народима не треба веровати.</ref>

Спеловање са -{''Rh-''}- у енглеској речи -{''Rhine''}-, као и у немачкој ''{{lang|de|Rhein}}'' и француској ''{{lang|fr|Rhin}}'' је последица утицаја грчке ортографије, док је вокализација -{''-i-''}- услед [[Proto-Germanic|протогерманске]] адаптације галског имена као *''[[:wikt:Appendix:Proto-Germanic/Rīnaz|Rīnaz]]'', преко [[Old Frankish|старофранкијског]] што је дало [[Староенглески језик|староенглеско]] ''{{lang|ang|Rín}}'',<ref>Bosworth & Toller, ''An Anglo-Saxon Dictionary'' (1898), [http://lexicon.ff.cuni.cz/html/oe_bosworthtoller/b0799.html pp. 799]. ''{{lang|ang|Sió eá ðe man hǽt Rín}}'' ''[[Orosius]]'' (ed. J. Bosworth 1859) 1.1</ref> [[Старовисоконемачки језик|старовисоконемачко]] ''{{lang|goh|Rīn}}'', рано [[Middle Dutch|средњохоландко]] (око 1200) ''{{lang|dum|Rijn}}'' (у то време спеловано ''{{lang|dum|Ryn}}'' или ''{{lang|dum|Rin}}'').<ref>[http://gtb.inl.nl/iWDB/search?actie=article&wdb=VMNW&id=ID30242&lemmodern=Rijn Rijn], ''Vroegmiddelnederlands Woordenboek''</ref>

Двоглас у савременом немачком ''{{lang|de|Rhein}}'' (исто тако усвојен у [[Романш (језик)|романшу]] ''{{lang|rm|Rein, Rain}}'') је [[Central German|централнонемачки]] развој [[Early New High German|раног модерног периода]], док име у [[Alemannic German|алеманским диалектима]] ''{{lang|gsw|Rī(n)}}'' задржава старији вокализам,<ref group=note>Губитак финалног -{''-n''}- у паузи је недавни развој у алеманском, форма ''{{lang|gsw|Rīn}}'' је углавном очувана у [[Кантон Луцерн|луцернским]] дијалектима. ''[[Schweizerisches Idiotikon|Швајцарски идиотикон]]'' s.v. [http://digital.idiotikon.ch/idtkn/id6.htm#page/60993/mode/1up „Rī(n)”] (6,994).</ref> као и [[Ripuarian language|рипуарско]] ''{{lang|ksh|Rhing}}'', док [[Palatine dialect|фалечки дијалект]] има одвогласовљено ''{{lang|pfl|Rhei, Rhoi}}''. Шпански је сагласан са француским у адаптацији германског вокализма ''{{lang|roa|Rin-}}'', док италијански, [[Окситански језик|окситански]] и португалски задржавају латинско ''{{lang|roa|Ren-}}''.

Галско име -{''Rēnos''}- ([[Proto-Celtic|протокелтско]] или [[pre-Celtic|прекелтско]]<ref group=note>Крехи (1964) сматра хидроним „[[Old European hydronymy|староевропским]]”, тј. да припада најстаријем индоевропском слоју имена која претходе келтској експанзији из 6. века п. н. е. ([[Халштатска култура|Халштат Д]]).</ref> -{''*Reinos''}-) припада класи имена река изграђених од [[Proto-Indo-European root|прото-индоевропског корена]] ''{{PIE|*rei-}}'' „да се креће, протиче, покреће”, такође присутног у другим именима као што је [[Рено (река)|Рено]] у Италији.<ref name=etym group=note>У албанском/илирском ова реч исто тако значи „кретати се, протицати, покретати”. [[Indogermanisches etymologisches Wörterbuch|Покорнијев]] (1959) „3. ''{{PIE|er- : or- : r-}}'' 'померити, покренути'” (pp. 326—32), [[Laryngeal theory|ларингално]] ''{{PIE|*h<sub>1</sub>reiH-}}'', са суфиксом -{''-n-''}-; Келтски одражава: [[Old Irish|староирско]] -{''renn''}- „брз”, -{''[[Rian|rīan]]''}- „море”, средњоирско -{''rian''}- „река, пролаз”.

Корен даје немачки глагол -{''rinnan'' (' < ''*ri-nw-an'')}- одакле је потекло енглеско -{''[[:wikt:run|run]]''}- (од каузатива -{''*rannjanan''}-, староенглеко -{''eornan''}-); готско -{''rinnan''}- „протицати, струјати”, староенглеско -{''rinnan''}-, [[Старонордијски језик|стронордијско]] -{''rinna''}- „протицати”, -{''rinno''}- „поток”; c.f. [[санскрт (језик)|санскрит]] -{''rinati''}- „узрокује да тече”; сродне речи по корену без суфикса -{''-n-''}- обухватају средње доњенемачко -{''ride''}- „поток”, староенглеско -{''riþ''}- „струја”, холандско -{''ril''}- „текућа струја”, латинско -{''rivus''}- „струја”, као и црквена старословенска реч „''река''”; погледајте такође {{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=Rhine | title = Rhine | work = Online Etymology Dictionary | accessdate=10. 2. 2009 | publisher = Douglas Harper |date=новембар 2001}}</ref>

Граматички род [[Келтски језици|келтског]] имена (као и његове грчке и латинске адаптације) је мушки, и име остаје мушког рода у немачком, холандском и француском. Староенглески назив за реку био је разнолико модулисан као мушки и женски; а његова [[Старонордијски језик|старонордијска]] адаптација је промењена у женски род.<ref>Bosworth & Toller, ''An Anglo-Saxon Dictionary'' (1898), [http://lexicon.ff.cuni.cz/html/oe_bosworthtoller/b0799.html pp. 799]: ''Rín''; m.; f. The Rhine […] O. H. Ger. ''Rín''; m.: Icel. ''Rín''; f.</ref>

== Географија ==
[[Датотека:Rhein-Karte2.png|мини|лево|250п|Мапа Рајне]]
[[Датотека:Rhine canyon.JPG|мини|250п|Кањон Рајне (''-{Ruinaulta}-'') у [[Кантон Граубинден|Граубиндену]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]]]
[[Датотека:Rhein bei Gottlieben.jpg|мини|250п|Рајна на излазу из Боденског језера]]
[[Датотека:Marksburg.jpg|мини|250п| [[Марксбург]] у близини [[Кобленц]]а подигнут 1231.]]
[[Датотека:Wesseling.jpg|мини|десно|250п|Рајна и хемијска индустрија у [[Веселинг]]у у близини Келна]]

=== Швајцарска ===
Извор Рајне је у [[Швајцарска|швајцарским]] [[Алпи]]ма у кантону Граубинден, где се спајају њене две притоке, Фордерајн и Хинтерајн. Фордерајн извире из језера Тума у горњим Алпима и тече кроз живописни кањон Руинoа (швајцарски Велики кањон). Хинтерајн почиње од [[ледник|глечера]] Паради на јужној граници Швајцарске. Једна од каснијих притока дотиче из долине Вал де Леј у [[Италија|Италији]].

Обе притоке састају се у близини места [[Рајхенау]] у Граубиндену. Одатле Рајна, као Алпска Рајна, тече на север до границе [[Лихтенштајн]]а и касније [[Аустрија|Аустрије]], а затим се улива у [[Боденско језеро]]. Понови се излива из Боденског језера, и као Горња Рајна пролази преко Водопада Рајне, где се у њу улива река [[Аре (река)|Аре]], која готово дупло увећава количину воде до готово 1.000 m³ у секунди. Затим чини границу [[Њемачка|Немачке]] док се не окрене ка северу код Колена Рајне код [[Базел]]а.

=== Немачка и Француска ===
После Базела, као Горња Рајна, формира јужни део границе између [[Њемачка|Немачке]] и [[Француска|Француске]] у широкој долини, пре него што уђе у Немачку код Рајнштетена, у близини [[Карлсруе]]а.

Дуга више од 1000 km Рајна највећим делом пролази кроз Немачку. Ту се у Рајну уливају бројне притоке, као што су [[Некар]], [[Мајна]] и касније [[Мозел]], која доноси додатних 315 m³ воде у секунди.

Између [[Бинген]]а и [[Бон]]а, Средња Рајна тече кроз [[Рајнски кланац]], формацију створену ерозијом, која се догодила отприлике у истом периоду када се околно земљиште уздигло, док је река остала на свом првобитном нивоу. Кланац је врло дубок, а познат је по многобројним замковима и виноградима. Налази се на листи [[Списак места Светске баштине у Европи|Светске баштине]], а познат је као „романтична Рајна”, са више од 40 замака и тврђава из [[средњи век|средњег века]] и многих живописних виноградарских села.

Иако има доста индустријских места дуж Рајне, највећи део индустрије сконцентрисан је око Доње Рајне у [[Рурска област|Рурској области]], где Рајна пролази поред већих градова, [[Келн]]а, [[Диселдорф]]а и [[Дуизбург]]а. Река [[Рур (река)|Рур]], која се улива у Рајну код Дуизбурга је изненађујуће чиста и користи се као вода за пиће. Она додаје Рајни још 70 m³ воде у секунди. Међутим, друге реке из Рурске области, пре свих [[Емшер]], су прилично загађене. Приближујући се холандској граници Рајна достиже просечни проток воде од 2.290 m³ у секунди, а просечна ширина јој је више од 300 m.

=== Холандија ===
Рајна потом скреће на запад и улази у [[Холандија|Холандију]], где заједно с рекама [[Меза]] и [[Шелда]] образује широку делту. На граници код Спајка, у близини Најмегена и [[Арнем]]а Рајна је најшира, али се затим дели на три главна рукавца: Вал, Недеррајн (Доња Рајна) и Ајзел.

Одавде ситуација постаје прилично компликована, јер име „Рајна” више није повезано само с главним током реке. Највећа количина рајнске воде (две трећине) тече даље на запад Валом, где се спаја с Мезом и улива у [[Северно море]]. Други рукавац Вала пролази кроз [[Ротердам]] и тече даље до Северног мора, а трећи рукавац се одваја код Дордрехта.

Друга трећина воде тече кроз Панерденс канал и раздваја се на Ајзел и Недеррајн. Рукавац Ајзела носи око једне деветине воденог тока у Ајселмер (бивши залив), док Недеррајн тече паралелно с Валом и носи око две деветине воде. Међутим, код Вајк бај Дурштедеа Недеррајн мења име и постаје река Лек. Она тече даље на запад, где се спаја с првим рукавцем и улива у Северно море.

Име „Рајна” одавде се користи само за мање рукавце даље на северу који су у [[Римско царство|римско]] доба чинили главни ток реке Рајне. Иако носе то име, ови рукавци заправо и не носе воду реке Рајне, већ служе за исушивање околног земљишта и [[полдер]]а. Од Вај бај Дурштедеа, стари северни рукавац Рајне зове се „Вијугава Рајна” (Kromme Rijn) и пролази кроз [[Утрехт]] и даље до Северног мора.

== Геолошка историја ==
[[Датотека:Rhinegrabencross.jpg|мини|десно|250п|Шематски попречни пресек равнице [[Upper Rhine Graben|Горње Рајне]].]]

Рајна тече од [[Алпи|Алпа]] до базена [[Северно море|Северног мора]]; географија и геологија данашњег водотока се развијала од почетка [[Алпска орогенеза|алпске орогенезе]].

У јужној Европи, сцена је била постављена у [[тријас]]ном периоду [[мезозоик]]а, уз отварање [[Океан Тетис|океана Тетис]], између евроазијске и афричке [[Тектоника плоча|тектонске плоче]], између 240 [[Прије садашњости|МПС]] и 220 МПС (милиона година пре садашњости). Садашње [[Средоземно море]] потиче од овог донекле већег мора Тетиса. На око 180 МПС, у [[Јура|јурском]] периоду, две плоче су промениле правац и почеле су да спуштају подове Тетиса, што је довело до субдукције под [[Евроазија|Евроазијом]] и гурањем навише ивице те плоче у алпској орогенези током периода [[олигоцен]]а и [[миоцен]]а. Неколико микроплоча су захваћене процесом притискања и ротирале су или су биле гурнуте бочно, стварајући појединачне карактеристике медитеранске географије: [[Иберија]] је потиснула [[Пиринеји|Пиренеје]]; [[Италија]] Алпе и [[Анадолија|Анатолија]] крећући се западно, планине [[Грчка|Грчке]] и острва. Компресија и орогенеза се настављају данас, што се испољава текућим подизањем планина малих размера сваке године и активним вулканима.

У северној Европи, базен Северног мора се формирао током периода [[тријас]]а и [[Јура|јуре]] и од тада наставио да постао слив који прихвата седименте. Између зона алпске орогенезе и таложења базена Северног мора, остала висока подручја произилазе из раније орогенезе ([[Херцинска орогенеза|Херцинске]]), као што су [[Ардени]], [[Ајфел]] и [[Вогези]].

Од времена [[еоцен]]а надаље, текућа [[алпска орогенеза]] узроковала је развој система процепа у правцу север—југ у овој зони. Главни елементи овог процепа су [[Upper Rhine Plain|Горњи гребен Рајне]], у југозападној Немачкој и источној Француској и Доњи залив Рајне, у северозападној Немачкој и југоисточној [[Холандија|Холандији]]. До времена [[миоцен]]а, речни систем се развио у [[Upper Rhine Graben|Горњи гребен Рајне]], који се наставља на север и сматра се првобитном реком Рајном. У то време још није носио падавине са Алпа; уместо тога, сливови [[Рона|Роне]] и [[Дунав]]а су дренирали северну страну Алпа.

== Већи градови ==
[[Базел]], [[Стразбур]], [[Брајсах на Рајни|Брајзах]], [[Карлсруе]], [[Манхајм]], [[Лудвигсхафен на Рајни|Лудвигсхафен]], [[Висбаден|Визбаден]], [[Мајнц]], [[Кобленц]], [[Бон]], [[Келн]], [[Диселдорф]], [[Дуизбург]], [[Арнем]] (Nederrijn), [[Најмеген]] (Waal), [[Утрехт]] (Kromme Rijn), [[Ротердам]] (Nieuwe Maas).
[[Датотека:vorderrhein.jpg|мини|250п|[[Фордерхајн]]]]

== Канали ==
* [[Амстердам-Канал Рајне]]
* [[Канал Рајна—Мајна—Дунав]]
* [[Шелт-Канал Рајне]]
* [[Рајна-Канал Херн]] који је веза са [[Дортмунд-Канал Емса]] и [[Средњи канал|Mittellandkanal]].

== Праисторија ==

=== Палеолит ===
За време [[Средњи палеолит|Средњег палеолита]], око 100.000-30.000. п. н. е. (датуми увелико варирају) западну Европу, укључујући долине Рајне и Дунава, настањивао је [[Неандерталац]], који је припадао [[Мустеријанска култура|мустеријанској култури]] камених оруђа. Верује се да је Неандерталац еволуирао од свог претходника [[Усправан човек|Хомо еректуса]] у близини глечера, али ово питање није дефинитивно решено.

Неандерталска налазишта су заступљенија на југу, где су преовладавале отворене шуме, а кречњачки терен је нудио више пећина за становање. Рајна је текла кроз отворену тундру, где су Неандерталци ловили крупну дивљач, као што је [[длакави носорог]] и [[мамут]]. Због тога су мустеријанска налазишта откривена у и око долине Рајне.

=== Мезолит ===
Пре отприлике 5600 година п. н. е., долину Рајне, као и највећи део Европе, настањивао је [[Кромањонци|Кромањонац]] на [[мезолит]]ском ступњу културног развоја; што ће рећи да је био ловац и сакупљач, али је имао већа и специјализованија оруђа него [[палеолит]]ски човек, знао је више о биљкама и животињама, а можда је неке животиње и припитомио.

=== Гвоздено доба ===
У раном [[Гвоздено доба|гвозденом добу]], обе обале Рајне настањивала су [[Келти|келтска]] племена. Међутим, на почетку прероманског гвозденог доба, око [[600. п. н. е.]], [[Прагермани|прагерманска]] племена су прешла реку [[Везер (река у Немачкој)|Везер]] и [[Алер (река)|Алер]], и раширила се дуж читаве обале Рајне. Ова експанзија се у археологији назива [[Јасторф култура]]. Од око [[500. п. н. е.]] и касније, доња Рајна, а не Везер и Алер, била је граница између келтских и германских племена.

[[Датотека:Loreley von Spitznack.jpg|мини||250п|[[Лорелај]]]]
[[Датотека:Нирштајн.jpg|мини|250x250пиксел|Рајна поред Нирштајна]]

== Напомене ==
{{NoteFoot}}

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv | last=Blackbourn| first = David| title = The Conquest of Nature: Water, Landscape and the Making of Germany| url = | location = London|isbn=978-0-224-06071-4| oclc = 224244112| publisher = | chapter = The transformation of the Rhine since the eighteenth century|year=2006|id=}}
* {{Cite book| ref=harv | title = Palaeogeographic Development of the Rhine-Meuse Delta, The Netherlands| last=Berendsen| first = Henk J.A.| last2=Stouthamer| first2 = Esther|year=2001| publisher = Koninklijke Van Gorcum| location = Assen|isbn=978-90-232-3695-5| oclc = 495447524| url = http://www.geo.uu.nl/fg/palaeogeography/books/palaeogeographic-development| accessdate=12. 2. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20081224235314/http://www.geo.uu.nl/fg/palaeogeography/books/palaeogeographic-development|archive-date=24. 12. 2008|url-status=dead|df=dmy-all}}
* {{cite journal|last=Cohen| first = K.M.| last2=Stouthamer| first2 = E.| last3=Berendsen| first3 = H.J.A.|date=фебруар 2002| title = Fluvial Deposits As a Record for Late Quaternary Neotectonic Activity in the Rhine-Meuse Delta, The Netherlands| journal = Netherlands Journal of Geosciences – Geologie en Mijnbouw| volume = 81| issue = 3–4| url = http://www.njgonline.nl/publish/articles/000210/article.pdf| issn = 0016-7746|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070810070737/http://www.njgonline.nl/publish/articles/000210/article.pdf| archivedate=10. 8. 2007|df=dmy-all|pages=389—405}}
* {{Cite book| ref=harv | title = Rhine Case Study| last=Frijters| first = Ine D.| last2=Leentvaar| first2 = Jan|year=2003| publisher = UNESCO International Hydrological Programme, (Rep. No. SC/2003/WS/54)| location = Paris| url = http://unesdoc.unesco.org/images/0013/001333/133303e.pdf| series = Technical documents in hydrology, no. 17| oclc = 55974122}}
* {{cite journal|last=Gouw| first = M.J.P.| last2=Erkens| first2 = G.|date=март 2007| title = Architecture of the Holocene Rhine-Meuse delta (the Netherlands) – A result of changing external controls| journal = Netherlands Journal of Geosciences – Geologie en Mijnbouw| volume = 86| issue = 1| url = http://www.njgonline.nl/publish/articles/000306/english.html| issn = 0016-7746|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070927220422/http://www.njgonline.nl/publish/articles/000306/english.html| archivedate=27. 9. 2007|df=dmy-all|pages=23—54}}
* {{cite journal|last=Hoffmann| first = T.| last2=Erkens| first2 = G.| last3=Cohen| first3 = K.| last4=Houben| first4 = P.| last5=Seidel| first5 = J.| last6=Dikau| first6 = R.|year=2007| title = Holocene Floodplain Sediment Storage and Hillslope Erosion Within the Rhine Catchment| journal = The Holocene| volume = 17| issue = 1| doi = 10.1177/0959683607073287| bibcode = 2007Holoc..17..105H|pages=105—118}}
* {{cite journal|last=Ménot| first = Guillemette| last2=Bard| first2 = Edouard| last3=Rostek| first3 = Frauke| last4=Weijers| first4 = Johan W.H.| last5=Hopmans| first5 = Ellen C.| last6=Schouten| first6 = Stefan| last7=Sinninghe Damsté| first7 = Jaap S.|date=15. 9. 2006| title = Early Reactivation of European Rivers During the Last Deglaciation |url=https://archive.org/details/sim_science_2006-09-15_313_5793/page/1623| journal = Science| pmid = 16973877| volume = 313| issue = 5793| doi = 10.1126/science.1130511| bibcode = 2006Sci...313.1623M|pages=1623—1625}}
* {{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/501316/Rhine-River/34453/History| title = Rhine River History|year=2010| work = Encyclopædia Britannica| publisher = Encyclopædia Britannica Online| accessdate=29. 3. 2010}}
* {{cite web|url=http://www.rollintl.com/roll/rhine.htm| title = Rhine River History and Maps| last=Roll| first = Mitch|year=2009| work = The ROLL „FAME” Family| accessdate=29. 3. 2010|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100323191454/http://www.rollintl.com/roll/rhine.htm| archivedate=23. 3. 2010|df=dmy-all}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Rhine}}

=== Геологија ===
* [https://web.archive.org/web/20000926020810/http://comp1.geol.unibas.ch/ ''EUCOR-URGENT: Upper Rhine Graben Evolution and Neotectonics'']
* [https://web.archive.org/web/20020911215418/http://members.cox.net/quaternary/ ''Global land environments since the last interglacial'']
* [http://www.theotherside.co.uk/tm-heritage/background/channelform.htm ''How the Channel Was Formed''] {{Wayback|url=http://www.theotherside.co.uk/tm-heritage/background/channelform.htm |date=20080621064413 }}
* [http://www.freerepublic.com/focus/f-news/986733/posts ''Britain's Drowned Landscapes'']
* [https://web.archive.org/web/20070707162024/http://gsa.confex.com/gsa/inqu/finalprogram/abstract_54199.htm ''New Dating of European Ice Age'']
* [http://www.loc.gov/catdir/samples/cam032/98038087.pdf ''Sedimentary Architecture … Rhine-Meuse Deposits …'']
* [http://www.geo.uu.nl/fg/palaeogeography/ ''Rhine-Meuse Delta Studies''] {{Wayback|url=http://www.geo.uu.nl/fg/palaeogeography/ |date=20180403070227 }}

=== Историја ===
* [https://web.archive.org/web/20100323191454/http://www.rollintl.com/roll/rhine.htm ''Историја Рајне с мапама'']
* [http://www.geo.uu.nl/fg/palaeogeography ''Rhine-Meuse delta studies''] {{Wayback|url=http://www.geo.uu.nl/fg/palaeogeography |date=20180403070227 }}

=== Замкови ===
* [http://www.loreleytal.com/rheinburgen/ ''Castles and Hotels on the R hine'']
* [http://www.burgen-am-rhein.de/ ''Castles on the Rhine'']
* [https://web.archive.org/web/20060619102933/http://creative-dream.com/Rhine/castles.htm ''More Castles on the Rhine'']
* [http://www.caltim.com/rheinland/ ''State-Owned Historical Monuments in Rhineland-Palatinate]

=== Пловидба ===
* [http://www.ccr-zkr.org/ Rhine Navigation Commission]

{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Реке Аустрије]]
[[Категорија:Реке Немачке]]
[[Категорија:Реке Швајцарске]]
[[Категорија:Реке Француске]]
[[Категорија:Реке Холандије]]