Пређи на садржај

Римска валута

С Википедије, слободне енциклопедије
Денари: горњи ред, с лева на десно: око 157. године п. н. е. - Римска република, око 73. године - Веспазијан, око 161. године - Марко Аурелије, око 194. године - Септимус Северус;

Доњи ред: око 199. године - Каракала, око 200. године - Јулија Домна, око 219. године - Елагабалус, око 236. године - Максиминус Тракс

Римски новац у употреби током већег дела трајања Римске Републике и касније, у западном делу Римског царства био је израђен од метала и имао неколико деноминација.

Сама вредност деноминације се везивала углавном за вредност самог метала од којег је била израђена:

Овај новац био је у потреби од 3. века п. н. е. па све до 3. века. Касније, иако су ови и даље били прихваћени као средство плаћања, у колонијама под грчким утицајем ковао се посебан новац од “обичног” метала и сребра у различитим деноминацијама под називом грчки империјални новац или римски провинцијски новац.[1]

У 3. веку, денариус је замијенио двоструки денариус, данас познат и као “антонинианус” или “радиате”. Диоклецијан је спровео монетарну реформу након које су били у потреби “аргентеус” (сребро) и “фоллис” (позлаћена бронза). Касније су употреби углавном били златници и новчићи од бронзе у мањим деноминацијама и важили су све до пада Западног римског царства.[2]

Занимљиво је како је латински назив денариус преживео векове и у различитим облицима усвојен од других народа: у Француској је дениер назив за новчић, динар код Арабљана је често назив националне валуте као и у бившој Југославији и садашњој Србији; Македонци имају денар; код Италијана денаро је новац код Шпанаца то је динеро итд.

Hadrijanov sestercij, Antoninus Piusov dupondius i as Marka Aurelija

Однос вредности различитих деноминација:

1 златни ауреус = 2 златна квинарија (quinarii) = 25 сребрних денариуса = 50 сребрних квинарија = 100 бронзаних сестерција = 200 бронзаних дупондија (dupondii) = 400 бакарних аса = 800 бакарних семиза (semisses) = 1600 бакарних квадрана (quadrans).[2]

Овде треба обратити пажњу на чињеницу да су у оквиру неколико монетарних реформи мењане тежине кованица и самим тим и њихова вредност у односу на друге. Такође су били различити и прикази утиснути на новчићима. Ево релативног прегледа:

Вредност у раној републици (након 211. године п. н. е.)
Denarius Sestertius Dupondius As Semis Triens Quadrans Quincunx
Denarius 1 4 5 10 20 30 40 24
Sestertius 14 1 1 14 2 12 5 7 12 10 6
Dupondius 15 45 1 2 4 6 8 4 45
As 110 25 12 1 2 3 4 2 25
Semis 120 15 14 12 1 1 12 2 1 15
Triens 130 215 16 13 23 1 1 13 45
Quadrans 140 110 18 14 12 34 1 35
Quincunx 124 16 524 512 56 1 14 1 23 1
Вредност у време Августа (27. године п. н. е. – 301. године)
Aureus Quinarius Aureus Denarius Quinarius Sestertius Dupondius As Quadrans
Aureus 1 2 25 50 100 200 400 1600
Quinarius Aureus 12 1 12 12 25 50 100 200 800
Denarius 125 225 1 2 4 8 16 64
Quinarius Argenteus 150 125 12 1 2 4 8 32
Sestertius 1100 150 14 12 1 2 4 16
Dupondius 1200 1100 18 14 12 1 2 8
As 1400 1200 116 18 14 12 1 4
Quadrans 11600 1800 164 132 116 18 14 1
Диоклецијанове вредности (301. – 305. година)
Solidus Argenteus Nummus Radiate Laureate Denarius
Solidus 1 10 40 200 500 1000
Argenteus 110 1 4 20 50 100
Nummus 140 14 1 5 12 12 25
Radiate 1200 120 15 1 2 12 5
Laureate 1500 150 225 25 1 2
Denarius 11000 1100 125 15 12 1
Вредност у касној Империји (337. – 476. године)
Solidus Miliarense Siliqua Follis Nummus
Solidus 1 12 24 180 7200
Miliarense 112 1 2 15 600
Siliqua 124 12 1 7 12 300
Follis 1180 115 215 1 40
Nummus 17200 1600 1300 140 1

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]