Садиловац
Садиловац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Општина | Општина Раковица (Кордун) |
| Област | Кордун |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 56′ 27″ С; 15° 43′ 03″ И / 44.940755° С; 15.717378° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Садиловац Садиловац на карти Хрватске | |
 Садиловац Садиловац на карти Карловачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 47246 Дрежник Град |
| Позивни број | +385 47 |
Садиловац је насељено место у општини Раковица, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Географија[уреди | уреди извор]
Садиловац се налази око 10 км југоисточно од Раковице. Јужно од Садиловца протиче река Корана, а источно је босанскохерцеговачка граница.
Историја[уреди | уреди извор]
Према неким подацима село Садиловац настало је 1790. године доласком првог православног свештеника Гаје Гргића који је са собом довео и населио српски народ. Мало по његовом доласку направљен је и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, у целости саграђен 1826. године. Парохију Садиловац чине: Садиловац, Ваганац, Липовача, Смољанац, Ириновац, Грабовац, Дрежник и Корана.
Садиловац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Слуњ.
Други светски рат[уреди | уреди извор]
Дана 31. јула 1942. године усташе су у православном храму побиле и запалиле 463 мушкараца, жена и деце, од којих 149-оро млађих од 13 година, из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села.[1]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису становништва из 2011. године, насеље Садиловац није имало становника.[2]
Број становника по пописима[уреди | уреди извор]
| Националност[3] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 0 | 82 | 114 | 145 | 183 | 191 | 169 | 636 | 560 | 602 | 770 | 746 | 822 | 946 | 744 |
- напомене:
У 2001. без становника.
Национални састав[уреди | уреди извор]
| Националност[3] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 0 | 67 (81,70%) | 97 (85,08%) | 122 (84,13%) | 164 (89,61%) |
| Хрвати | 0 | 9 (10,97%) | 4 (3,50%) | 18 (12,41%) | 17 (9,28%) |
| Југословени | 0 | 3 (3,65%) | 13 (11,40%) | 4 (2,75%) | 0 |
| остали и непознато | 0 | 3 (3,65%) | 0 | 1 (0,68%) | 2 (1,09%) |
| Укупно | 0 | 82 | 114 | 145 | 183 |
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Чедо Рајачић (16. април 1904 — 1. фебруар 1985), правник и универзитетски професор на Правном факултету Универзитета у Загребу[4]
- Никола Радмановић, протојереј Српске православне цркве
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Филип Шкиљан, "Културно-хисторијски споменици Кордуна с приказом повијести Кордуна од праповијести до 1881.", Српско народно вијеће, стр. 30 и 31. . Загреб. 2007. ISBN 978-953-7442-01-9.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 01. 5. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „Prilozi za biografiju Dr Čede Rajačića: Od logora do oslobođenja” (на језику: хрватски). 18. 12. 2018. Приступљено 24. 12. 2018.
Извори[уреди | уреди извор]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
